Naš novinski članak možete pročitati i na mađarskom jeziku.
Nakon ubedljive pobede stranke Tisa na parlamentarnim izborima u Mađarskoj, jedno od ključnih pitanja za pripadnike mađarskih zajednica koji žive van matične države jeste da li je održiv nacionalno-politički model koji je tretirao mađarske zajednice van matice kao ravnopravne strane i pomogao im da opstanu tokom proteklih deceniju i po. Novinar iz Transilvanije Atila Ambruš, glavni urednik lista „Brassói Lapok”, istakao je za dnevni list „Magyar Szó”: očuvanje institucionalnog sistema koji služi opstanku u rodnom kraju nije partijsko-političko pitanje, već nacionalna obaveza. Prema njegovim rečima, političke organizacije van matične države moraju da prekinu sa jednostrano obavezujućim pristupom, dok je zalog budućnosti premijer koji je „u duši premijer svih pripadnika mađarskih zajednica” i koji garantuje podršku mađarskim zajednicama bez obzira na ideološke podele.
Do sada su najveće političke organizacije mađarskih zajednica u Transilvaniji, Slovačkoj i Vojvodini takođe razgovarale telefonom sa budućim mađarskim premijerom, Peterom Mađarom, a prema najavama, prvi sastanak bi mogao da se održi sledeće nedelje. Koja su vaša očekivanja?
– Veoma je teško predvideti šta će se desiti u oblasti prekograničnih mađarskih odnosa, budući da ne znamo nacionalno-političko geslo stranke Tisa. Verovatno je da će nakon sastanaka sledeće nedelje postati mnogo jasnije šta je tačno Peter Mađar mislio kada je rekao „što je bilo bilo je”. U Transilvaniji se čini da je stranka Demokratskog saveza Mađara u Rumuniji („UDMR”/„RMDSZ”) dovela sebe u tešku situaciju održavajući kontakt isključivo sa Fidesom i ne pokušavajući da razgovara sa predstavnicima stranke Tisa preko svojih političara iz drugog ili trećeg reda. Da se to desilo, sada bi bilo mnogo lakše započeti dijalog. Sve se može očekivati. I to, da oni zaista pređu preko toga, i da Peter Mađar pokuša da vodi nacionalnu politiku sličnu onome od Viktora Orbana, ali i da Peter Mađar dalju izgradnju ili održavanje prekograničnih mađarskih odnosa uslovi sa nekom vrstom promene na čelu mađarskih političkih organizacija van matične države, kao i pojavom novih lica koje imaju poverenje Petera Mađara u tim političkim formacijama. Mislim da bi povratak političara „RMDSZ”-a koji su otišli pre nekoliko decenija bila najnegativnija posledica ovih izbora. Ovde su potrebna nova lica, kako bi se mlađa generacija integrisala u prekogranične mađarske odnose. Tim pre što su glasači generacija X, Y i Z dokazali da zahtevaju mesto za sebe u nacionalnoj politici. Oni ne samo da traže da imaju reč pri prekograničnim mađarskim odnosima, već zahtevaju i da se u njima izrazi njihov stav.
Ako sam dobro razumela, po vašoj proceni, ovo bi eventualno mogao biti period obnove ili refleksije za organizacije koje zastupaju mađarske zajednice van matične države?
– Apsolutno. Nakon ovakvog izbornog rezultata, moramo razmisliti o tome koliko je dosadašnja politika bila ispravna ili neispravna. Moramo izaći iz zone komfora koju je stvorila bezuslovna podrška stranci Fides. Živećemo u mnogo neizvesnijem svetu, moraćemo da pregovaramo i postignemo dogovor sa mnogo nepredvidljivijim političkim liderom. Ova situacija takođe otvara nove perspektive u prekograničnim mađarskim odnosima, jer je sasvim sigurno da moramo preduprediti da se zajednice van matice ubuduće jedinstveno postrojavaju iza jedne ili druge političke stranke. U slučaju radikalnih promena, ovo bi nas moglo ostaviti bez zaštite, a oštro učešće u partijskoj politici moglo bi da oslobodi gnev Mađara u matici na zajednice van matične države. To bi moglo da rezultira „iskopavanjem rovova” koje je veoma teško zatrpati i preći preko njih. Mislim da „RMDSZ” nije pogrešio kada je pozvao ljude da glasaju za stranku Fides, jer je bilo jasno da velika većina pripadnika transilvanijske mađarske zajednice – među onima koji su glasali – podržava Fides. Suprotno pogrešnom shvatanju, ne zato što su ovi transilvanijski ljudi dobijali novac od Fidesa, već jednostavno zato što su postojale emotivne veze između političara Fidesa i transilvanijskih Mađara koje su bile bez presedana, a nadam se da će se smatrati izvanrednim i da će poslužiti kao smernica drugima. Sada se desolo prvi put u mađarskoj istoriji da je matica na pripadnike mađarskih zajednica gledala kao na ljude. Mađari iz Transilvanije to nisu zaboravili. Pripadnici mađarske zajednice u Transilvaniji su svojim glasovima podržali vladu, koja im je obezbedila da se mogu smatrati jednakima sa pripadnicima mađarskog naroda u matičnoj državi.
Dakle, po vašem mišljenju, sporno ponašanje nije bilo prvenstveno to što su mađarske političke stranke van matične države – budući da ste iz Transilvanije, podrazumeva se da vi prvenstveno možete govoriti o stranci Demokratskog saveza Mađara u Rumuniji („UDMR”/„RMDSZ”) – podržale kampanju saveza Fides-KDNP, već to što nisu pokušali da stupe u kontakt sa strankom Tisa, koja je bila najveća opoziciona grupa tokom kampanje?
– Pouka ovih izbora je da se odnosi moraju održavati sa svakom strankom u Mađarskoj, bilo da je u pitanju parlamentarna stranka ili mala stranka, i da se mora stvoriti mogućnost saradnje u određenim oblastima. Stranka ne bi trebalo u potpunosti da se obaveže na jednu ili drugu stranku i da odbije dijalog sa političkim oponentom. Iako ovde moram reći da nije bilo preterano snažnog pokušaja za približavanjem od strane stranke Tisa. Možda pre više od dve godine, Peter Mađar je pokušao da uspostavi kontakt sa transilvanijskim institucijama. Sećam se da je razlog odbijanja bio taj što smo rekli da želimo da održavamo odnose sa parlamentarnim političkim strankama u Mađarskoj i da se prekogranični mađarski odnosi uspostavljaju između institucija. Rekli smo da održavamo odnose sa institucijama koje mogu pomoći pri rešavanju i pokretanju određenih pitanja. Čini se da je ovo bila loša taktika. Pouka je da moramo održavati odnose sa svakom političkom strankom u Mađarskoj na nekom nivou, jer je sasvim sigurno da pružanje podrške mađarskim zajednicama van matične države ne može biti posao jedne političke stranke. Svaka politička stranka u Mađarskoj dužna je da pripadnicima mađarskih zajednica van matice pomogne da opstanu, po mogućstvu u svojoj zemlji, i da im obezbedi životne uslove koje su suštinski bitne u sprečavanju asimilacije i nestanka tih zajednica: da imamo matičnu državu, i snažnu političku i društvenu volju koja nas smatra ljudima sa jednakim pravima. U Rumuniji to ne dobijamo uvek od rumunskih političkih snaga, koje teže našoj asimilaciji i nestanku mađarske zajednice u Transilvaniji kad god za to imaju priliku.
Na šta ukazuje činjenica da je, iako nije eksplicitno nastojao da uspostavi kontakt sa mađarskim zajednicama van matične države, Peter Mađar ipak otišao u Transilvaniju, ali, na primer, ne i u Vojvodinu, kao i u druge oblasti naseljene pripadnicima mađarskih zajednica van matične države?
– Kada je u svom govoru na kraju kampanje izjavio da će se baviti pitanjima mađarskih zajednica van matične države, prvenstveno je pomenuo Transilvaniju. Istovremeno, rekao je da ovde ima i rođake i prijatelje. Verovatno nije namerno izostavio Vojvodinu, sever Slovačke i Zakarpatsku oblast, ali poseta Zakarpatskoj oblasti bi svakako bila teško ostvariva. Mislim da će Peter Mađar tretirati ovo pitanje podjednako. Mađarska zajednica u Transilvaniji dobiće isto što i mađarske zajednice u Vojvodini, Slovačkoj i Zakarpatskoj oblasti. Podrška institucijama je izuzetno važna za mađarske zajednice van matične države. Peter Mađar je obećao da će podržati ove institucije, ali u kojoj meri i na koji način, za sada je nepoznanica. Takođe je sigurno da će biti oblasti iz kojih će se povlačiti resursi, a te oblasti će se sigurno naći u veoma teškoj situaciji. Ja sam glavni staratelj reformatskog crkvenog okruga u Transilvaniji, pa smo juče razgovarali sa biskupom o ovoj situaciji, a takođe i da se rezultati izbora ne mogu i ne smeju dovoditi u pitanje. Više od 3 miliona ljudi je glasalo za novu političku snagu u Mađarskoj. Sasvim je sigurno da će biti promena, moramo to uvideti. Istovremeno, možemo reći da je bilo mnogo težih perioda u životu mađarskog društva u Transilvaniji, kada smo takođe morali da živimo usred nedostatka resursa. U Transilvaniji imamo mnogo institucija, od kojih je nekoliko osnovano uz podršku vlade Fidesa. Ove institucije postoje, one se moraju održavati, jer će bez njih mađarska zajednica u Transilvaniji biti izgubljena. Ako dobijemo podršku iz Mađarske za održavanje ovih institucija, one neće rezultirati boljim životom za biskupa ili glavnog staratelja, već će značiti opstanak za celu zajednicu. Veoma je važno da mađarske institucije funkcionišu u Transilvaniji i pomažu Mađarima da očuvaju svoj identitet, kulturu, pa čak i da stvaraju društvene vrednosti, jer u životu manjine nije bitno samo očuvanje određenih vrednosti, već i mogućnost stvaranja novih, time dokazujući da je ova zajednica vitalna.
Kako možemo izbeći da nas u matičnoj državi smatraju koristoljubljivim dalekim rođacima koje interesuje samo novac? Poslednjih dana na društvenim mrežama bilo je mnogo komentara da se političari iz mađarskih zajednica van matice obraćaju Peteru Mađaru isključivo zato što očekuju svoj novac. Kako možemo postići da većina shvati da u našem slučaju finansijska podrška nije cilj, već samo sredstvo?
– Ne mislim da to možemo postići na bilo koji način, jer oni koji su to tvrdili, koji su zavideli mađarskoj zajednici u Transilvaniji što primaju ove finansijske iznose, ne mogu biti ubeđeni da to nije pravi temelj prekograničnih mađarskih odnosa. Mi zapravo moramo ubediti one koji su u stanju da to i realizuju da je podrška mađarskim zajednicama van matične zemlje izuzetno važan zadatak za bilo koju aktuelnu vladu u Mađarskoj. Svaka aktuelna vlada u Mađarskoj mora da razume da mađarske zajednice van matične države čine neku vrstu štita oko Mađara u Mađarskoj. Nestanak mađarskih zajednica van matice doveo bi do sužavanja životnog prostora i u Mađarskoj. Već je suvišno govoriti o ekonomskim koristima prekograničnog mađarskog dijaloga, prekograničnog mađarskog suživota, budući da bezbroj pripadnika mađarske zajednice u Transilvaniji radi u Mađarskoj. Uvek sam se nasmešio kada su me na Fejsbuku suočavali sa tvrdnjom da oni koji ne plaćaju porez u Mađarskoj ne treba da glasaju. Ja plaćam porez u Mađarskoj, ali postoje mađarski građani u Mađarskoj koji ne plaćaju porez, ali im državljanstvo i dalje pruža biračko pravo. Ne moramo mi da ubeđujemo neupućene mađarske građane da je prekogranični mađarski dijalog „win-win” situacija, već moramo ubediti one koji će morati da vode taj dijalog, kao i da podrže taj dijalog, bilo finansijski ili sa intelektualnim kapacitetom. Veoma je važno otkriti kako stranka Tisa vidi mađarsku naciju. Da li je smatra političkom nacijom koja živi u granicama jedne zemlje, ili kulturnom nacijom koja postoji kako u matici, tako i u malim zajednicama oko nje? Da li smatra da je važno da se te zajednice povežu i ostvare ono što je, po mom mišljenju, jedan od najlepših izraza u pesmi „Haza, a magasban” (Domovina, visoko gore), koji je koristio Đula Ileš, a gle sada, u 21. veku, njeno pravo značenje je zaživelo.
U sadašnjim okolnostima, koliki je značaj saradnje između političkih organizacija koje se zalažu za interese mađarskih zajednica van matične zemlje? Da li ova saradnja sada ima veći značaj?
– Mislim da sada ima. Saradnja je postala stvarno intenzivna i efikasna nakon što je dodeljivanje mađarskog državljanstva odbijeno na tom sramotnom referendumu, pa se i nastavlja od tada. Mislim i nadam se da se u ovoj novoj političkoj situaciji lideri organizacija neće međusobno zavaditi, neće se nadmetati ko može da ispregovara bolju pregovaračku poziciju sa vladom stranke Tise i Peterom Mađarom, već će delovati jedinstveno i težiti ka određenom nacionalnom minimumu i da neće popustiti u tome. Važno je da mađarske zajednice van matične države deluju jedinstveno i dokažu da iako su pogrešile kada su se odrekle ideje o održavanju određenog institucionalizovanog odnosa sa svim političkim strankama u Mađarskoj, njihova volja je i dalje da razvijaju dobru saradnju sa vladom Mađarske. Bez obzira na ideologiju vladajuće stranke Mađarske. Osim ako njena ideologija ne uključuje ideju da mađarske zajednice preko granice treba napustiti, kao što je to činila komunistička partija u Kadarovo doba, kada se nije ni smelo govoriti o postojanju mađarskih zajednica van matične države, pa ne bi ni trebalo da nas iznenadi što nas mnogi ljudi u Mađarskoj danas smatraju koristoljubivim i prosjačkim narodom. U političkoj ekonomiji promena sasvim je prirodno da neki ljudi pobeđuju, a drugi gube tokom izbora. Normalno je da oni čija volja i želje nisu ostvarene budu tužni. Ali nakon izbora, onako kako je Jožef Antal ranije formulisao, potreban nam je premijer koji u duši želi da bude premijer, ako sada već ne 15 miliona, onda barem 13 miliona Mađara. Takav premijer je neophodan kako bi se osiguralo da prekogranični mađarski dijalog ne bude ugrožen, a i da organizacije mađarskih zajednica van matične države mogu efikasno da sarađuju jedna sa drugom, kao i sa vladom Mađarske. Bio sam jedan od kopredsednika konvencije udruženja mađarskih novinara van matične države (pod sadašnjim nazivom zajednica udruženja mađarskih novinara Karpatskog basena), i vrlo brzo smo shvatili da se iste pojave i situacije dešavaju u svim ovim zajednicama, samo u drugom vremenskom periodu. Bitno je videti šta se izdešavalo u Vojvodini, jer se to može dogoditi i u Transilvaniji za 2-3 godine. Koristeći iskustva iz Vojvodine, mnogo lakše možemo sprečiti negativne posledice koje data situacija povlači za sobom, a možemo primeniti i pozitivne primere koji su se tamo već desile i dokazale. Biće veoma važno da lideri mađarskih zajednica van matične države sarađuju. Verujem da na društvenom nivou tendencije i želje za saradnjom postoje i funkcionišu na nivou običnih ljudi. To se nije tako jednostavno razvilo, jer smo pre 35-36 godina vrlo malo znali jedni o drugima. Danas znamo da svi pripadamo istoj naciji, i odustajanje od ove spoznaje značilo bi najveću tragediju za mađarske zajednice Transilvanije i Vojvodine, kao i za ceo mađarski narod, i od toga ne smemo odustati.
Nyitókép: Atila Ambruš
