Naš novinski članak možete pročitati i na mađarskom jeziku.
U narednom periodu, kako bi se mladi zadržali u zemlji, naglasak mora biti stavljen na promenu pristupa, usavršavanje i korišćenje lokalnih resursa i vrednosti kako bi vojvođanski Mađari mogli i dalje napredovati u našim krajevima, istakao je zajedničke ciljeve prioriteta uvrštenih u Strategiji regionalnog i ekonomskog razvoja mađarskih zajednice Vojvodine (2026–2033), dr Imre Nađ, predsednik upravnog odbora Fondacije „Prosperitati”. Profesor iz Temerina jedan je od onih koji je takođe imao istaknutu ulogu u kreiranju strategije ekonomskog razvoja koju je inicirao Ištvan Pastor, a koja se primenjuje od 2015. godine. Deset godina kasnije, bio je i među četiri istaknuta urednika u pripremi novog, drugog nacrta. Profesor, koji je priznat u stručnim krugovima, aktivno je učestvovao i u javnim raspravama o nacrtu nove strategije ekonomskog razvoja, koje su održane od 20. novembra 2025. do 20. januara 2026. u Bečeju, Somboru, Subotici, Novom Sadu, Skorenovcu, Mužlji i Kanjiži, u organizaciji Saveza vojvođanskih Mađara (SVM) i Fondacije „Prosperitati”, ali je data mogućnost dostavljanja sugestija u vezi sa ovim dokumentom i preko interneta. Tokom ova dva meseca, na adrese fondacije su pristizali i predlozi i sugestije. Vezano za ovo, dr Imre Nađ je istakao: tokom ličnih susreta prikupljeno je mnogo dobrih predloga, sa kojima je razjašnjen i dopunjen nacrt koji je prethodno kreiralo i za koje je svoje mišljenje dalo više od osamdeset stručnjaka.
– Uglavnom se radi o mišljenjima i predlozima sa kojima smo razjasnili elemente formulisane u strategiji. Dobar primer za to je mogućnost nabavke električnih automobila. Preduzetnici koji se bave putničkim ili teretnim prevozom predložili su da se u nacrt uvrsti i tip podrške za podsticaj nebavke takvih vozila, u skladu sa onim što je navedeno u strategiji. Na kraju krajeva, električni automobili su energetski efikasni i pojednostavljuju troškove, čineći tako transport održivim i ekološki prihvatljivim. Na osnovu datih predloga, među opcijama podrške stočarstvu istakli smo nabavku priplodnih grla, kao i uzgoj ribe i pčelarstvo. Stoga smo u originalni nacrt ugradili konstruktivne predloge. Bilo je predloga i od po nekoliko stranica, koje smo takođe uzeli u obzir, naveo je on.
Kao odgovor na naše pitanje, profesor je rekao da je nakon javnih rasprava nacrt ponovo analiziran iz ugla logičkih, formalnih i sadržajnih veza.
– Najviše pažnje smo posvetili tome da se osigura da osnovni elementi strategije budu u skladu sa akcionim planom. Deo koji opisuje planove takođe uključuje aktivnosti koje se mogu podržati, a za koje se još ne zna da li će biti u nadležnosti Fondacije „Prosperitati”. Na primer, razvoj naselja i njihove infrastrukture, profesor je istakao da strategija postavlja šire smernice od nadležnosti fondacije. Uprkos tome, Fondacija „Prosperitati” će ostati glavni realizator strategije ekonomskog razvoja, a očekuje se da će mađarska vlada i dalje biti njen glavni donator, ali ona može i treba da se zasniva i na resursima iz Srbije, dodao je.
– Postoje vredni lokalni resursi, lokalne inicijative, na primer, za razvoj infrastrukture po opštinama, za izgradnju puteva, uređenje parkova... Razvoj turizma ne sastoji se samo od izgradnje hotela i organizovanja događaja. Na kraju krajeva, posetioci odmah formiraju mišljenje čim stignu u selo. Odmah su impresionirani ako naselje ima lepu i uređenu okolinu. Sve je to deo estetike naselja i pejzaža koji zadovoljava potrebe posetioca, ovako je izložio široke zahteve za razvoj turizma.
Istovremeno, on je primerima istakao da bez konkretnog plana, odnosno strategije, razvojni projekti uopšte ne mogu biti sprovedeni u praksi ili tek sa mnogo većim poteškoćama.
– Strategija je vodeći princip koji se može koristiti za raspisivanje konkursa ili konkurisanje koji unapređuju mađarsku zajednicu u Vojvodini, kao i ona naselja u kojima živi nešto više Mađara u Vojvodini. Iz ove perspektive, svi osnovni ciljevi strategije su podjednako važni, međusobno povezani i komplementarni, ovako je dr Imre Nađ istakao značaj smernica za podsticanje mladih da ostanu u svojoj zemlji, za povećanje konkurentnosti preduzeća, za modernizaciju tehnologije, kao i za održivi ruralni razvoj.
Kao odgovor na naše pitanje, među prioritetima je istakao vitalni značaj usavršavanja u svim oblastima.
– U poljoprivredi, na primer, zbog klimatskih promena, potrebna je hitna promena pristupa, što se još uvek ne dešava dovoljno brzo i efikasno. Strategija takođe potvrđuje da postoji velika potreba za uzgojem baštenskih povrća i zdrave hrane. Možete se uključiti i na evropska tržišta, ali morate biti upoznati sa zahtevima i ispuniti standarde. Mnogi mladi proizvođači su svesni ovoga, ali i dalje postoji starosna grupa koja neće da promeni svoj stav. Zato je potrebno stalno usavršavanje, poput one koju efikasno realizuju Savez agrarnih udruženja Vojvodine i Fondacija „Prosperitati”, ili one koju pruža konsultativni centar Mađarskog univerziteta poljoprivrednih i prirodnih nauka u Senti, na ovaj način je profesor istakao da proces digitalizacije mora biti podržan, kako institucionalnim obrazovanjem, tako i mogućnostima za neformalno obrazovanje.
Začeci ovih ciljeva već su bili prisutni u prvoj strategiji ekonomskog razvoja, a one su realizovana čak i više od zacrtanog u proteklih deset godina, naveo je on.
– Podrška mađarskim porodicama, važnost rađanja dece, a samim tim i demografski osnovni uslovi vojvođanskih Mađara, takođe su činili temelj prethodne strategije, rekao je naglasivši važnost kontinuiteta. Dodao je: – Istovremeno, naši preduzetnici koji ovde posluju takođe su istakli važnost digitalizacije. Danas je nezamislivo raditi bez robota, jer nema dovoljno stručnjaka, nema radne snage, pa su potrebne moderne mašine. Ovo je sasvim prikladno, jer je ovo budućnost: digitalizacija je podjednako važan deo turizma kao što je i robotika za poljoprivredu.
Prema ovim stvarima, ne smemo zatvoriti mogućnosti subvencionisanja. Baš kao što moramo istaknuti i iskorišćavanje specifičnih karakteristika datog regiona u ruralnom razvoju. Osnovni princip Evropske unije je da moramo da privređujemo iz lokalnih vrednosti. Dakle, svako maksimizira ono što ima i mora biti prisutan na tržištu sa tim, bilo da je u pitanju poljoprivreda, preduzetništvo, turizam ili čak organizacija događaja, ovako je dr Imre Nađ je potvrdio savremeni princip ruralnog razvoja.
Nyitókép: Dr Imre Nađ (fotografija Andraša Otoša)
