Naš novinski članak možete pročitati i na mađarskom jeziku.
Strategija regionalnog i ekonomskog razvoja mađarskih zajednica Vojvodine (2026–2033) je završena, a jednoglasno su je usvojili na predsedništvu i savetu Saveza vojvođanskih Mađara. Ovaj dokument je rezultat višegodišnjeg rada. U njegovoj izradi je učestvovalo ukupno osamdeset osam stručnjaka u devet radnih grupa, a javna rasprava je održana na sedam lokacija, uz oko hiljadu dvesta učesnika. Bila je data mogućnost da se iznese mišljenje o ovoj strategiji i putem interneta. Zita Nađ, upraviteljka Fondacije „Prosperitati”, detaljno je govorila o tome kako se ovaj dokument zasniva na prvoj strategiji ekonomskog razvoja i koji su procesi doveli do nastanka sadašnje strategije.
Zita Nađ je istakla da je druga strategija ekonomskog razvoja izgrađena na temeljima prvog dokumenta, ali je istovremeno pripremljena u skladu sa izmenjenim ekonomskim i društvenim okruženjem.
– Druga strategija ekonomskog razvoja je u svakom pogledu pripremljena po uzoru na prvu, a njena osnova je dokument izrađen 2015. godine. Strategija čiju izradu je inicirao dr Balint Pastor završena je za četrnaest meseci. U periodu između 2015. i 2026. godine nastala je i sama Fondacija „Prosperitati” zajedno sa sistemom konkursa koje je raspisivala, dok je sprovedeno i nekoliko drugih koraka ekonomskog razvoja. Pokušali smo da implementiramo ovaj aspekt i u drugom programu ekonomskog razvoja, objasnila je upraviteljka.
Govoreći o glavnim stubovima ove strategije, rekla je da poljoprivreda i dalje predstavlja temelj vojvođanske ekonomije. Ovaj dokument se bavi i lokalnom prehrambenom proizvodnjom, zelenom ekonomijom, ruralnim razvojem, transportnom i tehničkom infrastrukturom, razvojem turizma, kao i pitanjem zdravstvene i socijalne zaštite. Takođe se bavi ekonomskom ulogom prekograničnih odnosa, kao i pitanjem demografskih izazova i stvaranja doma.
– Poljoprivreda ostaje jedan od ključnih stubova ekonomije u Vojvodini. Pored toga, industrija se takođe kontinuirano razvija. Digitalizaciju verovatno ne treba posebno isticati, jer je sada prisutna u svakom sektoru i sve ih unapređuje. Turizam je oblast u kojoj smo pokazali posebno spektakularne rezultate tokom perioda prethodne strategije ekonomskog razvoja. U okviru akcije brenda „Hello Vojvodina!”, zajedno sa Fondacijom „Prosperitati” prikupljamo sve poslove i inicijative koje su sprovedene u turističkom sektoru. To uključuje hotele, restorane i programe vezane za prirodno baštinu i graditeljsko nasleđe. Smatrali smo da je važno da na što većem broju platformi prikažemo vrednosti kojima se Vojvodina može pohvaliti, naglasila je ona.
Jedan od važnih elemenata dokumenta je program „Vajdaság hazavár!” (Vojvodina vas čeka!), koji ima za cilj da pomogne vojvođanskim Mađarima koji su otišli u inostranstvo da se vrate u zemlju. Zita Nađ je rekla da je poslednjih godina sve veća potreba za tim.
– Tokom prve strategije, samo smo usput govorili o povratnicima iz inostranstva. Međutim, tokom godina, broj ovakvih podnosilaca prijava pokazao je da postoji stvarna potreba za ovim. Oni koji žele da se vrate u svoju zemlju često traže informacije i pomoć da počnu ispočetka, jer nije lako nekome da emigrira, a kasnije da se vrati sa porodicom. Smatramo da bismo u okviru strategije želeli da što više podržimo ove procese. Za one koji se vrate u svoju zemlju, postoji mogućnost, na primer, da kupe kuću ili pokrenu posao, kako bi mogli da stvore životnu situaciju u kojoj mogu da se ostvare zajedno sa svojom porodicom u svojoj rodnoj zemlji, naglasila je.
U vezi sa pitanjem ekonomije zasnovane na znanju, objasnila je da Fondacija „Prosperitati” ne samo da pruža finansijsku podršku preduzetnicima i proizvođačima u Vojvodini, već im pomaže i sa obukama i stručnim programima.
– Paralelno imamo nekoliko programa koji teku, kao što su „Vállalkozz Vajdaság!” (Budi preduzetnik u Vojvodini!), onlajn obuka poljoprivrednika, program pomoći za smenu generacija „Előttem az Utódom” (Ispred mene moj naslednik), kao i mentorski program, koji je već u petoj sezoni. U poslednje vreme posebnu pažnju posvećujemo i podršci srednjoškolcima. Ovim programima pokušavamo da pomognemo preduzetnicima i proizvođačima da isprate promene, bilo da je reč o digitalizaciji ili novim trendovima koji utiču na njihov privredni sektor. Pored toga, pokušavamo da stvorimo mreže kontakata putem kojih mogu samostalno da pronađu mogućnosti koje su im važne, objasnila je ona.
Dodala je da Savez vojvođanskih Mađara trenutno razvija strategiju digitalizacije za Vojvodinu. Zato je ovoj temi namerno dato manje prostora u strategiji ekonomskog razvoja, jer se priprema jedan poseban i detaljan dokument o digitalizaciji, koji je već u završnoj fazi, a koji će da analizira neophodne korake koje treba da se naprave po sektorima.
Nova strategija se više ne fokusira samo na preduzetnike i preduzeća, već se bavi i situacijom zaposlenih. Zita Nađ je rekla da je ovo jedna od važnih novina u odnosu na prvi dokument.
– Verujemo da ako olakšamo svakodnevni život zaposlenih, zapravo pomažemo i preduzetnicima. Na primer, važno je da ako se nešto može rešiti lokalno, da se ne prave duga putovanja dan za danom. Često kažemo da mobilnost danas više nije problem, pošto postoje automobili i digitalni uređaji, ali mnogi radni procesi i dalje zahtevaju fizičko prisustvo. Zato smatramo da je važno obratiti pažnju na to kako zaposleni doživljavaju ove situacije u svom svakodnevnom životu, rekla je ona.
Govoreći o samom finansiranju, rekla je da sama strategija ne određuje konkretne izvore, već definiše ciljeve i moguće pravce.
– Dokument prvenstveno definiše obim ciljeva i mogućnosti. Sama implementacija će se odvijati kroz akcione planove, koji će biti pripremljeni posebno za svaki sektor. Što se tiče resursa, naravno da ćemo strategiju uputiti prema Mađarskoj, ali istovremeno je važno da ona i u Srbiji može da se koristi i posluži kao osnova za konkurse ovde, kao i za razne administrativne procedure, objasnila je.
Zita Nađ je naglasila da strategija za period između 2026. i 2033. godine služi kao ključni osnovni dokument za ekonomski i društveni razvoj mađarske zajednice u Vojvodini, koji pokazuje pravac za razvojne procese u narednim godinama.
Nyitókép: Zita Nađ (fotografija Edvarda Molnara)
