Ova godina je i dalje bila stabilna

Naš novinski članak možete pročitati i na mađarskom jeziku.

Osvrnuli smo se na ovu godinu i razgovarali o budućim planovima sa Robertom Fejstamerom, predsednikom opštine Kanjiža. U opštini Kanjiža 2025. godina je bila dosta dinamična u svakom pogledu. Bilo je mnogo lepih trenutaka, proslava, provoda, a svakako i dinamičnog radnog tempa iza svega toga. Robert Fejstamer, predsednik opštine Kanjiža, pružio nam je uvid u poteškoće i radosne trenutke perioda koji je iza nas, a tokom razgovora je govorio i o planovima za sledeću godinu.

Šta pokazuju brojke, kakvu je godinu imala opština, koji budžet je bio na raspolaganju?

– Pre svega, želeo bih da se zahvalim svima koji su učestvovali u radu opštine, kao i u organizaciji njenih manifestacija. Posebna zahvalnost ide onima koji svoje slobodno vreme provode održavajući društveni život zajednice vitalnim, uključujući članove kulturnih udruženja, organizacija i sportskih klubova. Što se tiče budžeta, 2025. godina je i dalje bila stabilna. Navodim stabilna jer 2026. godina već deluje poprilično nepredvidivo. Na budžet su u najvećoj meri uticale prekogranični konkursi sprovedeni u okviru IPA programa, jer su za njihovu realizaciju bila potrebna ogromna početna ulaganja. Istovremeno, treba znati i da su to ulaganja koja imaju povrat. Ove godine nismo imali nijednu ustanovu ili organizaciju kojima je nedostajalo nešto, što je samo po sebi velika stvar, ali istovremeno je i nezanemarljiv faktor u smislu kontinuiteta i stabilnosti.

I 2025. godina se može smatrati godinom IPA konkursa, jer se u opštini realizuje ukupno jedanaest takvih projekata. To su značajni iznosi, zahvaljujući kojima se razvijaju i sela i sam grad. U nekim slučajevima govorimo o iznosima od sto hiljada evra, pa i više, a opština mora da obezbedi sopstveno učešće. Koliko se to isplati opštini?

– Ukupna vrednost konkursa je veća od tri i po miliona evra. Ovaj iznos predstavlja 30 odsto godišnjeg budžeta opštine. Zato je bilo veoma teško upravljati ovim konkursima, pošto moramo da obezbedimo 15 odsto sufinansiranja, a 30-40 odsto iznosa mora unapred da se finansira, koji, pa ako sve bude u redu, refundiramo posle šest ili osam meseci i možemo ponovo da uvrstimo u budžet. Ako se vodimo time da se realizuju projekti, od kojih je 85 odsto obezbeđeno sredstvima EU, i da ta sredstva ostaju u opštini, onda nema sumnje da se to veoma isplati. Zahvaljujući ovim konkursima možemo da obezbedimo vatrogasna vozila, opremu, atletske staze i opremu za sportske klubove, doprinosimo razvoju poslovanja i stvaramo turističke sadržaje.

Ove godine smo se suočili i sa novim, neprijatnim izazovom, prekidom, a zatim i ponovnim uvođenjem međuopštinskih autobuskih linija, koji veoma opterečuju budžet opštine. Nekoliko dana pred kraj godine, Kanjiži je dodeljeno 20 miliona dinara iz republičke tekuće rezerve, pa će taj iznos biti potrošen na autobuski prevoz. Za šta je dovoljan ovaj iznos?

– Međuopštinske autobuske linije spadaju u republičku nadležnost, ili, na osnovu odluke privatnih preduzetnika, u privatnu nadležnost, opština nema uticaja na ovo, osim na linije unutar opštine. U slučaju nastavka korektne saradnje sa Trans-Jugom, jedinom kompanijom za prevoz putnika koja je preuzela ove međuopštinski linije, onda ćemo ovaj iznos potrošiti na ovo. Međutim, sadašnja tri dnevna polazka autobusa putnici ne iskorišćavaju u potpunosti, pa ova kompanija može da ostvari vrlo malo prihoda, pa im ovo nije profitabilno. Mnogo je manje dece, dok se roditelji često udružuju i voze više učenika u školu jednim automobilom. Ali moramo da mislimo i na one koji nemaju mogućnost za to, pa autobusi moraju da saobraćaju, što opštinu košta 1,9–2 miliona dinara mesečno. Ovom podrškom, koja je dodeljena zahvaljujući predsedniku dr Balintu Pastoru i stiže do lokalne samouprave posredovanjem SVM-a, dobili smo značajnu pomoć, jer na ovaj način ne moramo da oduzimamo ovaj iznos na račun drugih. Ovo omogućava budžet koja osigurava da ove linije održavamo u životu zajedno sa Trans-Jugom.

I u međuopštinskom prevozu postoji začarani krug. Dosta je skup, neredovan, jer saobraća samo tokom školske godine, a vikendom uopšte ne. Ima mnogo žalbi na njega, ali ga i ne koristi mnogo ljudi, upravo iz tih razloga, tako da ne može biti profitabilan. Kako se ovo može rešiti?

– Prevoz unutar opštine je takođe pitanje budžeta, pošto opština plaća dvadeset i dva miliona dinara da bi uopšte funkcionisala. I ovde smo u lošem položaju, jer nema nikog drugog ko bi se prijavio za pružanje ove usluge, jer se nikome ne isplati prevoziti po trinaest naselja zbog nekoliko putnika. I ovde opština mora duboko da posegne u svoj džep. Ovi autobusi se uglavnom fokusiraju na učenike. Opština stalno proverava, zove i kažnjava autobusku kompaniju, a osim toga ne može ništa drugo ni da uradi.

Postoji još jedna nadolazeća teškoća za 2026. godinu: naknada od eksploatacije nafte.

– Naknada od eksploatacije nafte predstavljaju skoro deset procenata našeg ukupnog budžeta. Čitav institucionalni sistem će raditi na tome da, šta god da se desi, ljudi što manje osete uticaj neravnih puteva. Iznos prihoda od nafte varira u zavisnosti od cene nafte, ali je to otprilike sto pedeset miliona dinara, a taj iznos je već uvršten u naš budžet. Od ovog iznosa finansiramo socijalnu zaštitu, nevladine organizacije, velike manifestacije i zdravstvenu zaštitu. Ukoliko bi ovaj iznos izostao iz budžeta, bilo bi teško uraditi rebalans na način da kvalitet usluga ostane nepromenjen. Uveren sam da se to neće dogoditi, ali ako se dogodi, pronaći ćemo rešenje da stanovnici što manje osete uticaj ovoga.

Još jedan problem je što u mnogim slučajevima nedostaje radnika sa stručnom spremom. Opština pokušava da to ublaži stipendijama, pošto na primer, nemamo dovoljno lekara. Šta se tu može uraditi?

– Velika fluktuacija radne snage je ogroman problem i ne pogađa samo Kanjižu. Lokalna samouprava nema nikakva sredstva za motivisanje radnika sa stručnom spremom, plate su niske, stoga nisu konkurentne sa platama u privatnim firmama. Oni koji počnu da rade u javnoj upravi vrlo brzo prelaze u privatni sektor, jer to garantuje mnogo veće plate. U Kanjiži je situacija lekara još specifičnija, jer su nam blizu gradovi u kojima rade i bolnice, i tamo mogu da steknu više iskustva, sa više izazova. Svi naši sistemi podrške funkcionišu paralelno: smeštaj, specijalizacija, finansijska podrška za stručno usavršavanje, ali i nakon toga neki lekari često odlaze. Istovremeno, svake godine trošimo ogromne količine novca na funkcionisanje zdravstvenog sistema, uprkos činjenici da to nije naša nadležnost, već pokrajinska.

Zašto socijalna mreža zaslužuje veliku pažnju u 2026. godini?

– Pored svih usluga koje smo do sada finansirali, uključujući narodnu kuhinju, Crveni krst ili kućnu negu Karitas, moramo da uvedemo naš program poboljšanje životnih uslova. Na čelu ovog programa je centar za socijalni rad i centar za usluge socijalne zaštite. U onim naseljima gde su socijalno najugroženije porodice, trudimo se da same porodice uključimo u ovaj sistem, poboljšamo njihove životne uslove, kako bi mogli biti korisno zaposleni u zajednici. Rezultati ovoga biće vidljivi za nekoliko godina.

Da li ima dovoljno radnih mesta u opštini, da li je opština privlačna za investitore? Važno je o tome govoriti i zato što je nedavno zatvorena jedna fabrika koja je prethodno dobro poslovala. A ovakvi slučajevi, iako nisu u nadležnosti opštine, budući da se radi o privatnom vlasništvu, i dalje imaju veliki uticaj na ljude koji ovde žive, obezbeđujući posao i egzistenciju mnogima.

– Što se tiče naše velike proizvodne fabrike, nije bilo finansijskih problema. Odluke vlasnika, a ne tržišni uslovi, odredili su funkcionisanje fabrike. To su stvari na koje opština nema nikakav uticaj. Većina preduzetnika se žali da u opštini nema dovoljno, kao ni odgovarajuće radne snage. Teško je podstaći preduzetnike da stvaraju nova radna mesta i ovde se stvara začarani krug. Mnogi ljudi već putuju na posao u Mađarsku, a očekuje se i povećanje ove tendencije. A naše plate ne mogu da konkurišu sa platama u EU, koja sje udaljena samo četrdeset kilometara od nas. Radimo na tome da naši preduzetnici mogu bar da zadrže svoje radnike.

Gledajući na duže staze, možemo govoriti i o ohrabrujućim stvarima: svake godine se razgovara i o srednjoškolskom domu, velnes centru i velikoj terasi. Hoće li biti napretka u ovim pitanjima?

– Pre svega, potrebni su nam planovi sa dozvolama, sa kojima opština Kanjiže dobro stoji. Bilo da je u pitanju komunalna infrastruktura ili čak institucionalni razvoj, opština je uvek dva ili tri koraka ispred, pošto mi planiramo unapred. Planiramo izgradnju srednjoškolskog doma, sportskih terena, sportske hale, velnes i spa centra. Pored velikog parka, razmatramo i preuređenje centralnog parka. U slučaju sela, investicije i renoviranje ili kulturnih domova ili škola je planirano u svakom naselju. Budžet je dovoljan za funkcionisanje uhodanog sistema, ali novac koji se može izdvojiti za investicije dolazi samo iz spoljnih finansijskih izvora. Optimista sam svake godine, svake godine u budžetu predviđamo stavke potrebne za obezbeđivanje učešća pri projektima, pa verujemo da će biti resursa i mogućnosti za realizaciju ovih planova, rekao je predsednik opštine Robert Fejstamer.