Naš novinski članak možete pročitati i na mađarskom jeziku.
Povodom 20. godina od osnivanja Zavoda za kulturu vojvođanskih Mađara („VMMI”), u utorak je u domu kulture u Senti održan svečani program. Zavod, koji radi već dve decenije od osnivanja od strane Nacionalnog saveta mađarske nacionalne manjine, dosad je bio domaćin brojnih kulturnih, naučnih i društvenih inicijativa, stvarajući most između mađarskih javnih kulturnih ustanova i referenata u Karpatskom basenu.
Na proslavi jubileja govorili su Đenđi Kormanjoš, direktorka Zavoda za kulturu vojvođanskih Mađara, mr Jene Hajnal, osnivač Zavoda za kulturu vojvođanskih Mađara, Balint Juhas, predsednik pokrajinske skupštine, Arpad Fremond, predsednik Nacionalnog saveta mađarske nacionalne manjine, Lerinc Nača, državni sekretar zadužen za nacionalnu politiku Mađarske, kao i dr Balint Pastor, predsednik Saveza vojvođanskih Mađara.
Đenđi Kormanjoš je okupljene pozdravila mislima Šandora Maraija i Đule Lasla. U svom govoru, vremenski period od dvadeset godina je okarakterisala posebno značajnim u istorijatu jedne mađarske zajednice koja se nalazi van granica matične zemlje u manjini.
– Današnji dan nije samo jedan jubilej, već proslava uverenosti, odlučnosti i posvećenosti koju je mađarska zajednica u Vojvodini uspela da sačuva, prenese i obogati sve te vrednosti koje hrane njenu kulturnu nacionalnu svest. Zaštita kulturne baštine je svojevrsni savez sa prošlošću. Kada očuvamo jednu zavičajnu kuću, stari zanat, običaj, narodnu pesmu, stari retki časopis, zaboravljenu fotografiju, nošnju ili crkvenu zgradu, pa čak i zvona u podne kao intelektualno nasleđe, onda ne samo da nešto spasavamo od zaborava, već i afirmišemo sebe. Po rečima Đule Lasla: „A múlt nem mögöttünk van, hanem bennünk él tovább” (Prošlost nije iza nas, već živi u nama).
Balint Juhas, dr Balint Pastor, Lerinc Nača i Arpad Fremond
U ovom raznovrsnom i raznolikom spektru zadataka, bivši i sadašnji zaposleni Zavoda za kulturu vojvođanskih Mađara igraju izuzetnu ulogu, uključujući i one koji nas sada već nemo posmatraju iz daleka. Oni stvaraju znanje i vrednosti koje istovremeno čuvaju lojalnost prema prošlosti, služe mogućnostima budućnosti i osiguravaju da kulturno nasleđe nastavi da živi kao otisak vremena, navela je Đenđi Kormanjoš.
Nakon toga je govor održao mr Jene Hajnal, koji je prisutne podsetio na same početke Zavoda za kulturu vojvođanskih Mađara. U svom govoru je rekao da je jedna od radosnih vesti perioda Adventa već stigla, jer je zavod napunio dvadeset godina.
– Dugujemo zahvalnost i hvalu svima onima koji su, pre vremenskog raspona od jedne generacije, verovali koliko je važno da vojvođanski Mađari ponovo pronađu dom u svojoj rodnoj zemlji. Prepoznali su da je naše jedino utočište i zaštita u ovoj borbi naš maternji jezik, naša vera, naše znanje i naša kultura. 28. aprila 2000. godine, u Senti, privremeni Mađarski nacionalni savet je usvojio analizu situacije kulturnog života vojvođanskih Mađara i postavio neophodne ciljeve. Ime zavoda se takođe prvi put pojavilo tada u ovom dokumentu. Zavod je zdušno podržavao i za njega se zalagao Karolj Dudaš, tadašnji predsednik Kulturnog saveza vojvođanskih Mađara. U našem tihom, jezikom rastrgnutom svetu, predsednik je bio naš glas, a ona koja ga je čula bila je Judit Pirićine Sabo, tadašnja načelnica kancelarije za mađarske zajednice van granica matične zemlje, koja je uvek prepoznavala želje svih Mađara sveta i obavezala se da ih rešava do dan-danas, naveo je mr Jene Hajnal.
Arpad Fremond je potom održao svoj svečani govor i pozdravio prisutne kao osnivač zavoda u ime Nacionalnog saveta mađarske nacionalne manjine.
– Ovo je svečani trenutak za sve nas. Jedan prigodni trenutak kada se ne samo osvrćemo, već i pravimo bilans šta ovaj zavod znači za nas i šta je dala mađarskoj zajednici u Vojvodini tokom ove dve decenije. Dvadeset godina u životu jednog zavoda možda ne deluje kao dug period, ali ako se osvrnemo na ovaj period, vidimo da se odvija jedan tako bogat, raznolik i uzoran razvoj na koji svi možemo biti ponosni. Svakog dana, ovaj zavod je čuvar našeg kulturnog nasleđa, čuvar vrednosti sadašnjosti i oblikovalac budućnosti. On isprepliće prošlost i sadašnjost kako bi naša budućnost mogla postojati i biti jaka, rekao je Arpad Fremond.
Sala doma kulture je bila prepuna
U svom govoru, Balint Juhas je izjavio da istorija ove dve decenije nije samo jedan niz događaja, već i otisak sopstvene slike jedne zajednice.
– Zavod za kulturu vojvođanskih Mađara osnovan je 2005. godine od strane nacionalnog saveta, a od 2008. godine postao je državna ustanova, čiji je suosnivač Autonomna pokrajina Vojvodina. Iza zavoda stoje doslednost, kontinuitet, zajednička odgovornost i težnje Saveza vojvođanskih Mađara. Ne gledamo stalno ka Budimpešti, već i ovde, u Vojvodini, u Srbiji koristimo svoju političku moć da ostvarimo svoje interese, rešavamo stvari koje određuju budućnost zajednice u interesu zajednice. Ovaj zavod je sada postala institucija koja ne samo da čuva, već i oblikuje kulturnu sliku mađarske zajednice u Vojvodini, naveo je Balint Juhas.
Lerinc Nača je nastavio ovaj niz svečanih govora i izrazio je zahvalnost svima koji su radili na očuvanju i procvatu mađarske kulture.
– Zahvalni smo pokroviteljima, rukovodiocima, kao i sadašnjim i bivšim zaposlenima u zavodu. Senta i dalje stoji na obalama te iste Tise, o kojoj je Kelčei u citiranom odlomku pisao na sledeći način: Na njenim obalama će potomci osvajača domovine procvetati. Vlada Mađarske uvek radi na tome da se taj procvat ostvari i ovde u Vojvodini, kao i svuda gde postoje mađarske zajednice. To je ključ nacionalne politike mađarske vlade, da ponovo učini pripadnost mađarskoj zajednici prednošću u Karpatskom basenu i širom sveta. Nažalost, to nije uvek bio slučaj; posle 2002. godine, mađarska dijaspora je bila tretirana kao posvojče levičarske vlade. Od 2010. godine, kada je Viktor Orban postao premijer Mađarske, cilj je bio izgradnja uspešne i pobedonosne nacionalne politike na mestu levičarskih nacionalnih političkih ruševina, rekao je Lerinc Nača.
Ovaj niz govora je zaključio dr Balint Pastor, koji je u svom svečanom govoru istakao da su mađarska zajednica u Vojvodini, privremeni Mađarski nacionalni savet, a nakon toga i Nacionalni savet mađarske nacionalne manjine izabran na osnovu prvog zakona, kao i SVM imali istrajnost, mudrost, postojanost i viziju za budućnost po kojem su mogle da se osnuju ustanove poput zavoda za kulturu.
– U to vreme, ovo je služilo za uzor i mislim da i dalje služi za uzor predstavnicima i rukovodiocima drugih nacionalnih zajednica koje žive sa nama, budući da su i druge institucije vojvođanskih nacionalnih zajednica, koje su osnovane po modelu Zavoda za kulturu vojvođanskih Mađara, takođe ovde i slave sa nama. Od samog početka, zavod za kulturu je preuzeo i nastavlja da preuzima ogromnu ulogu u otkrivanju, naučnom istraživanju i prikazivanju masakra nad mađarskim stanovništvom 1944–45. godine svojim čitaocima. Postigli smo mađarsko-srpsko istorijsko pomirenje zatvarajući najmračnija poglavlja naše zajedničke istorije. To smo učinili na miran način, uz istoričare koji su činjenice postavili na njihovo mesto jezikom nauke. Zavod za kulturu ima neizbrisive zasluge u tome, jer se podaci o žrtvama i dalje mogu pronaći na veb-sajtu pod nazivom „Mártirium”. Zavod za kulturu je objavio 121 knjigu i, uz „Forum”, izrastao je u jednog od najznačajnijih izdavača mađarske zajednice u Vojvodini. Digitalna arhiva vojvođanskih Mađara („VAMADIA”) sprovodi preko potrebne aktivnosti koje naše vrednosti čine dostupnim celom svetu u digitalnom obliku. Kao što je „Mađar so” jedna od vodećih ustanova u oblasti javnog informisanja, tako je i Zavod za kulturu vojvođanskih Mađara vodeća ustanova u oblasti kulture i nauke, rekao je dr Balint Pastor.
Ovaj prestižni događaj su svojim prisustvom uveličali narodni i pokrajinskih poslanici, predstavnici mađarskog konzulata i državni sekretari, kao i Hajnalka Buranj, predsednica opštine Senta, lokalni odbornici SVM-a, a pored njih i druge važne ličnosti iz našeg javnog života. Na svečanom programu nastupila je pevačica Nora Baboš Feher, a izveden je i aranžman narodne muzike pod nazivom „Anador szép Anna”, koji je napravljen u kampu narodne muzike „Dúrmoló ”.
Ovaj jubilej je proslavljen sa sadržajnim programom
Nyitókép: Đenđi Kormanjoš (u sredini) i zaposleni u zavodu za kulturu (fotografija Andraša Otoša)
