Navodi na ostanak i povratak u domovinu

Naš novinski članak možete pročitati i na mađarskom jeziku.

„Jedino tako možemo stvoriti šansu za ono što je u našem zajedničkom interesu, da možemo da napredujemo u domovini, da ne moramo da je napustimo, a da se oni koji su otišli ​​mogu vratiti”, podsetio je na reči bivšeg predsednika Ištvana Pastora iz 2013. godine prof. dr Balint Pastor, predsednik Saveza vojvođanskih Mađara (SVM), u svom pozdravnom govoru, kojim je obeležio nastanak nacrta Strategije regionalnog i ekonomskog razvoja (2026–2033) mađarske zajednice u Vojvodini. Nacrt, koji postavlja temelje za opstanak i prosperitet vojvođanske mađarske zajednice, stavljen je na javnu raspravu 20. novembra: vezano za ovo smo se obratili Balintu Pastoru, koji je, kao predsednik SVM, odgovoran za izdavanje ove strategije.

– Na prvoj strategiji ekonomskog razvoja njeni autori su radili od 2012. do 2015. godine: 18. novembra obeležena je 10. godišnjica od dana kada je vlada Mađarske donela odluku da izdvoji sredstva za realizaciju strategije ekonomskog razvoja. Kao rezultat toga, Fondacija „Prosperitati” je osnovana početkom 2016. godine, a prvi konkursi su objavljeni krajem januara 2016. godine. U protekloj deceniji objavljeno je ukupno 57 konkursa u 12 krugova prijave, u kojima su za 16.074 prijava na konkurs dodeljena finansijska sredstva.

Realizovane su razvojne investicije u vrednosti od pola milijarde evra, sa 250 miliona evra bespovratnih sredstava. Ove brojke govore same za sebe. Mislili smo da je posle 10 godina vreme da ažuriramo prvu strategiju, jer se naš ubrzani svet značajno promenio u poslednjoj deceniji.

Koji su važni elementi koji su zadržani iz strategije privrednog razvoja koja je izrađena pre deset godina, tako da su u kontinuitetu sa strategijom za period 2026–2033?

– Strateški dokument je uvek teorijski materijal. Ali to ne znači da bi se ni prethodni ni sadašnji dokument trebali smatrati studijom koja je izrađena iz kancelarijske fotelje. Ovo je naša vizija za budućnost, koja se zasniva na onome što je postignuto u proteklih deset godina. Želeli bismo da zadržimo podršku poljoprivrednim proizvođačima u svakom slučaju, jer kupovina opreme povećava njihovu konkurentnost. Dovoljno je otići u bilo koje naselje u Vojvodini: jasno je vidljivo da poljoprivrednici mađarske nacionalnosti najverovatno imaju bolju mehanizaciju. To je postignuto zahvaljujući implementaciji prve strategije ekonomskog razvoja, odnosno podršci Fondacije „Prosperitati”. Istovremeno, poslednjih godina, zahvaljujući ulozi naše vlade, naši mađarski poljoprivrednici u Vojvodini takođe su mogli da pristupe i razvojnim fondovima iz Srbije i Vojvodine. Pored toga, želeli bismo da zadržimo i mogućnost kupovine poljoprivrednog zemljišta. Podrška malim preduzetnicima se takođe pokazala kao dobar potez, jer je to značilo da su mogli da opstanu, pa da zadrže i stvore radna mesta. Podrška turizmu se takođe pokazala kao važan cilj, jer i drugi ekonomski sektori grade na razvoju turizma.

U proteklih 10 godina, implementacija prve strategije ekonomskog razvoja dala je podršku za približno 60.000 pripadnika vojvođanskih Mađara da ostanu u zemlji. Takođe je naučno dokazano da je među uspešnim podnosiocima prijava na konkurs veći priprodni naraštaj, a demografski pokazatelji bolji, nego kod ostalih pripadnika naše zajednice. Stopa podrške je takođe veoma dobra, jer je od 18.411 prijava, 16.074 bilo uspešno. Ovi brojevi pokazuju koliko su pogrešili oni koji su tvrdili da će to značiti podršku samo za nekoliko istaknutih ekonomskih aktera. Nije tako počelo i nije se tako ni desilo: u proteklih 10 godina uspeli smo da implementiramo jedan kompletan sistem podrške koji uzdiže standard mađarske zajednice u Vojvodini. Zato smo i promenili naziv strategije. Prva strategija je napisana u množini, tj. počela je kao strategija ekonomskog i regionalnog razvoja mađarskih zajednica u Vojvodini, dok se sadašnja na mađarsku zajednicu u Vojvodini odnosi u jednini. To je zato što smo, za period između 2012. i 2015. godine, u prvom koraku bili zadovoljni da je sistem podrške implementiran na teritoriji nekoliko opština. S druge strane, posle 10 godina možemo reći da u celoj Vojvodini nema naselja naseljenog Mađarima, gde nije realizovana podrška koja proizilazi iz strategije ekonomskog razvoja. Zato bismo drugom strategijom želeli da nastavimo cilj koji je već postignut u praksi, tj. da uzdignemo standard celokupne mađarske zajednice u Vojvodini.

Nekoliko novih stvari je uključeno u strategiju ekonomskog razvoja koja je trenutno na javnoj raspravi.

– Ovo je jedna mnogo sveobuhvatnija strategija. Prvo, zato što u strategiji regionalnog i ekonomskog razvoja pripremljenoj pre 10 godina, razvoj turizma nije bio toliko naglašen u prvom koraku. Strategija razvoja turizma je pripremljena nekoliko godina kasnije. Sada su ova dva dokumenta spojena. Druga novina je takođe od proceduralnog značaja: pre 10 godina, nakon usvajanja strategije, razvijen je akcioni plan, koji je takođe bio poseban dokument. Prilikom razvoja sadašnje strategije, zamolio sam autore da uključe akcioni plan u dokument kako bi ga učinili što praktičnijim. Treća novina je suštinska: to su elementi koji ili nisu bili uključeni u prethodnu strategiju ili im je sada data mnogo istaknutija uloga.

Jedna od značajnih takvih novina je i poziv za povratak onih koji su trenutno u inostranstvu. Strategija ima za cilj da stvori sistem uslova koji mogu rezultirati time da se oni koji su ranije odlučili da okušaju sreću negde drugde sada mogu vratiti u zemlju. To naravno ne znači da će oni koji su ostali u zemlji i pokušali da ovde zarade za život biti potisnuti u drugi plan, jer kao što sam napomenuo, zadržali smo prethodno dokazane elemente strategije. Istovremeno, kao značajnu novinu smo ugradili i naglašeniju podršku zaposlenima. Poslednjih godina postalo je jasno da ti ljudi imaju puno pravo da očekuju da se i oni nađu u ovoj strategiji. Dakle, bilo kroz konkurse za renoviranje doma i energetsku efikasnost, kao i bilo koji drugi oblik konkursa, želeli bismo da se obratimo onima koji nisu preduzetnici ili poljoprivredni proizvođači. Iako su već indirektno osetili koristi od ove strategije, jer kada neko preduzeće dobije podršku, morala je naravno da preuzme obavezu da zadrži svoje zaposlene i proširi njihov krug. Međutim, ubuduće bismo želeli da im pružimo i direktne mogućnosti podrške.

Od kada i uz kakvu stručnu podršku je pripremljena nova strategija ekonomskog razvoja?

– Na zahtev Ištvana Pastora, 24-25 stručnjaka je tri godine radilo na prethodnoj strategiji koja je realizovana u protekloj deceniji. Na moj zahtev, ove godine je na strategiji regionalnog i ekonomskog razvoja za period 2026–2033. radilo 88 stručnjaka. Na kraju ovog radnog procesa, kontrolna grupa od nekoliko ljudi takođe ju je pročitala i dala mišljenje: njihove primedbe su takođe uvršteni u ovaj dokument. Strategiju koja je trenutno u javnoj raspravi stoga je razvilo približno 100 teorijskih i praktičnih stručnjaka i završena je za 10 meseci. Dana 17. januara sam zamolio profesore dr Imrea Nađa i dr Otiliju Sedlak, kao i mr Akoša Ujheljija da budu editori ovog dokumenta. Od februara, rad se odvijao u 9 specijalističkih grupa. Balint Juhas i Zita Nađ, bivši i sadašnji upravitelji Fondacije „Prosperitati”, igrali su ključnu ulogu u kreiranju ove strategije. Dokument je objavljen na veb-sajtu SVM-a i Fondacije „Prosperitati” na uveče 19. novembra, a želeli bismo da što više ljudi da svoje mišljenje između 20. novembra i 20. januara. Predloge i sugestije očekujemo na mejl adresi Fondacije „Prosperitati”. Pored toga, vojvođanski Mađari će moći da iznesu svoje mišljenje na javnim događajima koje ćemo organizovati na sedam lokacija širom Vojvodine. Nakon završetka javne rasprave, editori će sumirati pristigle predloge, objaviti ih na veb-sajtu Fondacije „Prosperitati”, a zatim ih razmotriti i ugraditi u strategiju. Prema planovima, možemo očekivati da ćemo do kraja januara imati usvojenu strategiju za period od 2026. do 2033. godine. Ponosan sam što će u svetu u kome je izuzetno teško planirati čak i dan ili dva unapred, naša zajednica imati konkretnu viziju za budućnost do 2033. godine, sa akcionim planom.

Posle deset godina kontinuiteta, otvara se još jedan sedmogodišnji projekat na duže staze: kakav je osećaj biti rukovodilac ovog projekta?

– Ponosan sam na tim koji je kreirao ovu strategiju, a posebno sam ponosan na našu zajednicu, jer imamo toliko snage, stručnog znanja i iskustva da ih je više desetine ljudi spremno da stavi u službu cele zajednice. Govorimo o univerzitetskim profesorima, naučnicima, rukovodiocima velikih kompanija, poljoprivrednim proizvođačima: svi su oni odvojili vreme od svog slobodnog vremena da unaprede ovo pitanje zajednice i da pripreme ovu strategiju. Svako može videti sa spiska na početku strategije da ima dosta onih koji nisu članovi Saveza vojvođanskih Mađara, nisu politički aktivni, a ipak su prihvatili moj poziv. Takođe treba uzeti u obzir da život na univerzitetskim fakultetima na početku pripreme ove strategije nije bio baš lak. Uprkos tome, univerzitetski profesori su se prihvatili ovog posla. Zahvaljujem im se, kao što se zahvaljujem i svima koji su učestvovali u ovom radu. Ponosan sam što sam mogao da vodim ovaj proces u svojstvu predsednika Saveza vojvođanskih Mađara i što sam imao asistente i kolege koji su uradili suštinski deo ovog posla u proteklih 10 meseci.