Naš novinski članak možete pročitati i na mađarskom jeziku.
Na jednom nadgrobnom kamenu starog groblja u Vrbasu stoji neobična nemačka reč: „Gottesacker”. Nekada brojno nemačko stanovništvo ovog južnobačkog grada – pored reči Friedhof – nazivalo je svoja groblja i Božjom njivom. Ta reč istovremeno donosi utehu i drhtaj: ljudsko telo, kao zrno bačeno u zemlju, čeka poslednju žetvu, kada će ga Tvorac pozvati u novi život. Ta slika nas uči poniznosti i nadi: jer tamo gde mi vidimo prolaznost, Bog već polaže klice večnosti.
Mali plamenovi sveća na groblju i danas bacaju čudesno svetlo na velika pitanja duše. Čovek oseća da ovozemaljski život nije samo igra ili patnja, već put i priprema. Ovde učimo šta znači voleti, verovati, stvarati, i ako treba, trpeti – sve ono što nas vaspitava za večni život. Telo jednom nestane u prah, ali duša nastavlja da raste, kao što pšenično zrno umire da bi donelo plod.
Kada uveče podignemo pogled ka nebu i posmatramo zvezde, možda naslutimo istu tajnu: da je naš mali svet samo delić stvaranja. Kao što iznad zvezda leži beskraj, tako i iza smrti svetluca punoća ka kojoj svako življenje teži.
Kako nas uči Sveti Avgustin: „Pitaj lepotu zemlje, mora, nebesa; pitaj sjaj zvezda... sve ti govore: ’Tu smo; vidi, lepi smo.’ Njihova lepota je njihovo svedočanstvo. Ko je stvorio ta lepa, ali prolazna stvorenja, ako ne Onaj koji je lep i nepromenljiv? Na kraju, okreni se i sebi: telo vidiš, dušu ne – a ipak u njoj te dotiče Tvorac koji uređuje čitav kosmos.”
I kada pod zvezdama zastanemo na trenutak, možda osetimo: taj poredak nije dalek, već živi i u nama. Zakon sveta je Božiji dah, koji odjekuje i u duši.
Zemaljska lepota, radost i ljubav samo su znak, sićušan otisak Božije ruke koji pokazuje onkraj. Ljubav, prijateljstvo, vernost i stvaralaštvo – sve su to predokus onog sveta u kome se delimična svetlost pretvara u puninu.
Gottesacker, odnosno Božja njiva, nije mesto kraja, već početka. Tu polažemo telo, da bi se duša oslobođena mogla uputiti ka večnom domu. U zemlju pada ono što je od praha, ali zasija ono što pripada Bogu. I kada dođe božanska žetva, iz grobova neće izniknuti plodovi smrti, već plodovi večnog života.
Nyitókép: arhivski snimak
