Naš novinski članak možete pročitati i na mađarskom jeziku.
Tema diskusije održane na Institutu „List” u Briselu, koju je organizovala Anamarija Viček, poslanica u Evropskom parlamentu Fidesa iz Vojvodine, bilo je stanje visokog obrazovanja na mađarskom jeziku. Arpad Fremond, predsednik Nacionalnog saveta mađarske nacionalne manjine, na ovoj diskusiji je predstavio program stipendiranja nacionalnog saveta. U svojoj izjavi za naš list povodom boravka u Briselu, naveo je da Nacionalni savet mađarske nacionalne manjine ima program koji se sastoji od više tačaka, što se smatra jednim ozbiljnim „paketom mera”, koji pomaže mladima, s jedne strane, stipendijama, a s druge strane, organizovanjem priprema za dalje obrazovanje.
– Podstičemo mlade ljude da nastave svoje obrazovanje, a ako nastave obrazovanje, da to čine ovde, u Vojvodini, u Srbiji, u svojoj domovini. Ovaj program smo predstavili u Briselu. Ti mladi ljudi koji će u narednom periodu postati deo mađarske intelektualne zajednice u Vojvodini, koji će za deset do dvadeset godina morati da predstavljaju ovu zajednicu. Danas oni računaju na nas da im pomognemo pri studijama. Važno je da što više njih učestvuje u ovom programu, i da pokušamo da ubedimo što više mladih ljudi da diplomiraju ovde u zemlji na nekom od fakulteta, istakao je Fremond.
Reč je o jednom kompleksnom programu, ocenio je on, koji uključuje programske elemente dopunske nadoknade znanja iz srpskog jezika, ture koje promovišu visokoškolske ustanove, kao i organizaciju sajma „Eduexpo”, koji takođe predstavlja visokoškolske ustanove koje delimično ili u potpunosti nastavu održavaju na mađarskom jeziku, ali tu su i ustanove koje nastavu održavaju isključivo na srpskom jeziku.
– Naš program stipendiranja sastoji se od više elemenata. Dodela i objavljivanje konkursa stipendija za osnovne studije, kao i konkursa stipendija za studente-demonstratore, a pored njih i konkursa za smeštaj u Studentski dom „Evropa”, koji je takođe deo ovog programa stipendiranja. Pored toga, program stipendiranja „Varadi” je namenjen studentima koji pohađaju master i doktorske studije. Uz ove stipendije pokušavamo da zadržimo mlade ljude ovde, a smeštajem u studentski dom pokušavamo da pomognemo mladima da se fokusiraju samo na studiranje. Nacionalni savet mađarske nacionalne manjine takođe daje podršku za nostirifikaciji diploma. Refundira naknade koje se moraju platiti ENIC/NARIC centru za nostrifikaciju, a takođe nadoknađuje troškove prevoda za one koji nostrifikuju diplomu. U slučaju određenih smerova, objavljujemo posebne konkurse za stipendije. Jedna od njih je stipendija za studente prava, ali tu pripadaju i stipendije za studente ekonomije, a od ove godine smo pokrenuli i stipendiranje za studente opšte medicine i stomatologije, sumirao je Arpad Fremond ono što je predstavljeno u Briselu.
– Takođe sam spomenuo da je u proteklih 11 meseci, dok su dosta žalosni uslovi obeležavali domaće visoko obrazovanje, Nacionalni savet mađarske nacionalne manjine kontinuirano isplaćivao stipendije i druga sredstva podrške mladima, jer smo želeli da što više njih zadržimo u sistemu. Ove godine smo omogućili onima koji su prešli na druge fakultete da svoje studije nastave sa tim da ne moraju da vraćaju do sada isplaćene stipendije. Ovo je takođe jedna mera sa kojom pokušavamo da pomognemo što većem broju mladih ljudi da ostanu u zemlji i nastave studije.
U vezi sa iskustvima sa posete centru evropske administracije, Fremond je napomenuo da je jedinstveno u našem regionu, ili čak u celom Karpatskom basenu, da jedna manjina van granica svoje matične države ima takvu kulturnu autonomiju kao što to imaju vojvođanski Mađari.
– Na ovo svakako možemo biti ponosni, jer nam je kulturna autonomija veoma važna, a upravo obrazovanje ispunjava rad nacionalnih saveta, i to pre svega rad Nacionalnog saveta mađarske nacionalne manjine, sa najviše sadržaja. Po mom mišljenju, za vojvođanske Mađare, kao i za Savez vojvođanskih Mađara, ogroman politički uspeh predstavlja činjenica da je Zakon o nacionalnim savetima mogao svojevremeno da nastane. Ono što nije ništa manje važno jeste da možemo i da ostvarimo ta prava, kao što možemo i da iskoristimo raspoložive mogućnosti. Verujem da ovo mnogo znači za celu zajednicu. Postoje regioni koji su napredniji i drugačije su rešili pitanje manjina, ali kada je reč o Karpatskom basenu, mogu reći da je ovo jedan veoma pozitivan primer i za druge zemlje.
Kako je rekao, fokus u Briselu ovih dana je bio prvenstveno na predstavljanju institucionalnog sistema. Delegacija iz Vojvodine je stekla uvid u to kako funkcioniše Evropski parlament. Anamarija Viček je pozvala zainteresovane na jednu stručnu konferenciju, predstavila je svoj rad, kao i to šta se sve dešava, kakvo je političko raspoloženje, a i kako može da radi kao poslanica iz opozicije u ovakvoj političkoj atmosferi.
– Na ovo smo se sada fokusirali, ali definitivno možemo reći da je ono što se dogodilo u Srbiji, u Vojvodini, to da je uspostavljena jedna manjinska kulturna autonomija, kao i njena sveobuhvatna struktura, jedan značajan politički uspeh za celu zajednicu, naglasio je Arpad Fremond.
