Naš novinski članak možete pročitati i na mađarskom jeziku.
Na proleće će se u Mađarskoj održati parlamentarni izbori, na kojima biračko pravo imaju i lica sa mađarskim državljanstvom koja žive van granice matične zemlje, uključujući i veliki deo pripadnika mađarske zajednice u Vojvodini. Učešće na ovim izborima je uslovljeno prethodnom registracijom. Kao što smo ranije izvestili, kampanja za registraciju u Vojvodini uoči predstojećih parlamentarnih izbora u Mađarskoj počela je sredinom septembra. Glavni nosioci ove kampanje za registraciju i ažuriranje podataka su kancelarije „CMH”, ali da bi svi mogli da ostvare svoje biračko pravo, u kampanji učestvuju i drugi akteri. Pored kancelarija „CMH”, u kampanji učestvuju i kancelarije Saveza vojvođanskih Mađara, mesne zajednice, kulturna udruženja i kancelarije referenata za ruralni razvoj. Da bi neko glasao na izborima, mora da se registruje u registar građana Mađarske koji nemaju adresu prebivališta i boravišta u Mađarskoj. To se može učiniti na nekoliko načina. Može se popuniti obrazac, ali svako može to učiniti i elektronski na jedan sasvim jednostavan način. Kancelarije „CMH” od druge polovine septembra upravljaju veb-sajtom dostupnim na www.levelszavazat.rs, gde se mogu pronaći sve neophodne informacije. „Mađar so” je razgovarao sa Balintom Juhasom, predsednikom izvršnog odbora SVM-a i glavnim akterom u kampanji registracije, o detaljima ovog procesa.
– Na jesen smo pokrenuli kampanju za registraciju koju vode kancelarije „CMH” i koju podržava SVM, a čiji je cilj priprema za parlamentarne izbore u Mađarskoj koji će se održati na proleće sledeće godine. Nalazimo se u fazi edukovanja potencijalno zainteresovanih, kada bismo želeli da istaknemo da ćete, kako biste ostvarili svoje biračko pravo, morati da se registrujete do proleća. Oni građani koji nemaju prijavljenu adresu u Mađarskoj, a žive ovde u Vojvodini moći će da glasaju putem pošte, ali je veoma važno da budu u registru koji je u tu svrhu napravila nacionalna izborna kancelarija Mađarske. Dakle, svako ko se još nije registrovao svakako treba da se registruje, a svako ko nije obnovio registraciju takođe treba da se registruje. Da bi pošiljka za glasanje putem pošte stigla na pravu adresu, kancelarija mora imati tačne podatke. To znači da se registracija mora ponovo izvršiti čak i ako se nekome promenila adresa, ili još uvek nije ni primio ovakvu pošiljku za glasanje putem pošte, iako se možda seća da je već bio registrovan. U svim ovim slučajevima vredi se registrovati. Vojvođanskim Mađarima su pri ovome na raspolaganju 71 punktova za registraciju širom Vojvodine, kako bi mogli što lakše da završe ovaj postupak. U principu, ovo se može obaviti i onlajn, ali zainteresovane očekuju i naše kolege u našim kancelarijama, u kancelarijama „CMH” i SVM-a, kao i partnerskih organizacija, koji će im rado pomoći pri obavljanju ovog postupka. Sada treba da se uradi ovo kako bi mađarska zajednica u Vojvodini mogla nesmetano da glasa na proleće.
(fotografija Andraša Otoša)
Mnogi ljudi kažu da se izvan granice matične zemlje odlučuje samo o jednom mandatu. Zašto SVM smatra važnim da izlaznost bude velika na ovim izborima?
– Izbori i biračko pravo nisu samo jedna mogućnost, nisu samo građansko pravo, već i nacionalna odgovornost. Sledeće godine će se u matičnoj zemlji održati izbori koji će uticati na budućnost ne samo same Mađarske, već i celokupnog mađarskog naroda. Svaki državljanin Mađarske ima pravo da ostvari svoje biračko pravo. Postoje različita mišljenja o tome da li je prikladno, slobodno ili moralno prihvatljivo da Mađari koji žive izvan granica matične države glasaju. Verujem da ne postoje dve vrste državljanstva, a državljanstvo dolazi sa biračkim pravom i nastavljam da ističem da je to ujedno i naša obaveza. Bez obzira gde živite u svetu, svaki državljanin Mađarske ima pravo da glasa. Mađari koji žive izvan granica matične zemlje neće imati presudan uticaj na izbore u Mađarskoj. Sam ishod će biti odlučen u Mađarskoj, u Budimpešti i na selima, u gradovima koja su sedišta županija, u manjim i većim naseljima, ali će zajednice izvan granica matične države odlučivati o sudbini ukupno dva ili tri mandata. U meri u kojoj nacionalna politika vlade Mađarske utiče na naše živote, verujem da i mi možemo uticati na nju. Moramo iskazati nama, Mađarima koji žive van granice matične države, kako zamišljamo ovo i kakvu vladu želimo. Onu koja je otvorena, obazriva prema prioritetima, potrebama i problemima mađarske zajednice izvan granica matice, kao i prema rešenjima njih, ili onu koja je zatvorena prema ovim potrebama. U tom smislu, važno je i da se naš glas čuje. Svaki glas je važan, na svakim izborima. To smo govorili za lokalne, pokrajinske i republičke izbore u Srbiji, a to se isto može primeniti i za parlamentarne izbore u Mađarskoj. Nema suvišnih glasova, nijedan glas ne sme biti izgubljen, jer je veoma važno da svako iskaže svoje mišljenje kroz glasanje, a mi smo tu da bi stvorili preduslove za to u smislu registracije i ažuriranja podataka. Takođe ćemo pomoći kada bude bilo potrebno popuniti obrasce i vratiti glasačke listiće putem pošte, kao što smo to činili i poslednjih godina, kao i u protekloj deceniji.
Da li će SVM formulisati politički stav o tome za koga da glasaju vojvođanski Mađari na predstojećim izborima, ili još uvek nema odluke o tome?
– SVM je više puta jasno izjavio da je u interesu mađarske zajednice u Vojvodini da u Mađarskoj bude jedna nacionalno opredeljena vlada. Može se navesti dosta primera iz proteklih 15 godina. Od razvoja privrede, preko programa stipendiranja i obnove crkava, do obnove, izgradnje i osnivanja jaslica i vrtića, koji govore u prilog činjenici da rad nacionalno opredeljene vlade najbolje služi interesima mađarske zajednice u Vojvodini. U interesu SVM-a je da savez Fides-KDNP može da nastavi posao koji su započeli pre 15 godina, na dobrobit svih nas, ali sadašnja jesenja kampanja praktično služi stvaranju preduslova za učešće u ovom izbornom procesu. Ovo je važno kako bi glasovi putem pošte uredno stigli na proleće. Čini se da još uvek ima puno vremena, ali bih želeo da skrenem pažnju svima na činjenicu da vreme polako ističe. Što se više približavamo izborima, to će više ljudi podnositi zahteve za registraciju, opterećenje na kancelarijama će biti sve veće, pa administrativni postupak u ovim kancelarijama može da se oduži. Veoma je važno da građani obave ovu obavezu na vreme i što pre. Jedno mogu reći sa sigurnošću: ne može ništa loše proisteći iz toga ako se neko registruje. Ako su bili registrovani ranije, a sada se ponovo registruju, praktično će samo potvrditi tu registraciju. Ako su već bili registrovani, ali navedeni podaci nisu bili tačni, u slučaju ponovne registracije, sve se reguliše, novi podaci, sveže informacije se ubeležavaju u bazu podataka. Ako je neko bio registrovan ranije, ali nije glasao poslednjih godina, onda će nova registracija produžiti trajanje njihovog upisa u registar, pošto su registrovani građani upisani u ovaj registar deset godina od datuma registracije, što se produžava sa svakim učešćem na izborima. Naglasak je sada na tome da se osigura da su svi registrovani, da su im podaci tačni i da su spremni za proleće, kada pristignu pošiljke za glasanje putem pošte i kada se mora odlučivati kakvu vladu Mađarska treba da ima u budućnosti.
