Čvrsta osnova za desetine hiljada ljudi da ostanu u zemlji

Naš novinski članak možete pročitati i na mađarskom jeziku.

Ovom novinskom članku pripada i foto-galerija.

Paralelno sa stručnom konferencijom, biće predati svojoj nameni i novi razvojni projekti: jedna takođe u Subotici, u Ulici starih zanata, pa jedna značajna i velika poljoprivredna razvojna investicija kompanije Ludaštim d.o.o. u Ludašu, a jedna značajna i velika poljoprivredna razvojna investicija kompanije D.o.o. Andex, odeljenja vinarije „Zvonko Bogdan”, biće prezentovana na Paliću.

Na svim ovim navedenim događajima prisustvovali su Levente Mađar, zamenik ministra spoljnih poslova i spoljne trgovine Mađarske, dr Balint Pastor, predsednik Saveza vojvođanskih Mađara, kao i Balint Juhas, predsednik pokrajinske skupštine i bivši upravitelj Fondacije „Prosperitati”, kao i predsednik izvršnog odbora SVM-a. U toku dana na stručnoj konferenciji više njih je istaklo sledeće: U Vojvodini je realizovan najveći deo prekograničnih razvojnih projekata pokrenutih 2016. godine zahvaljujući odobrenju i podršci vlade Mađarske, a posebno važnu ulogu u nastanku samog programa odigrali su mađarski premijer Viktor Orban i Ištvan Pastor, pokojni predsednik SVM-a. Nakon njihove odluke, uz učešće stručnjaka, nastala je prva strategija regionalnog razvoja Vojvodine, koja je pružila osnovu za kasnije investicije i subvencije, a i navela je sve što je vojvođanskim Mađarima potrebno za poboljšanje kvaliteta života.

Došlo je vreme za izvinjenje, izjavio je dr Balint Pastor u svom govoru. „Graktači, odmahivači i skeptičari” moraju priznati da su pogrešili, da su iznosili neosnovane optužbe kada su na početku ovog programa govorili da je njegova jedina svrha dodatno bogaćenje pojedinih mađarskih preduzetnika u Vojvodini, ili da SVM jednostavno „otima novac”. Prema Pastorovim rečima, moraju se izviniti vladi Mađarske, Fondaciji „Prosperitati”, mađarskim preduzetnicima i poljoprivrednicima u Vojvodini, kao i SVM-u. Kako je rekao, ovaj program je dao podršku za najmanje šezdeset hiljada vojvođanskih Mađara da ostanu u zemlji u protekloj deceniji. Demografski pokazatelji su zapravo jasni u slučaju onih koji su dobili ovu podršku, što potvrđuju i relevantna istraživanja, naveo je on.

Ističući samo nekoliko brojki, rekao je da je Fondacija „Prosperitati” od početka ovog programa imala 16 hiljada korisnika, dodeljeno je oko 250 miliona evra bespovratnih sredstava, a pola milijarde evra razvojnih investicija je realizovano kroz ove konkurse. Balint Pastor je istakao da će se sledeća, druga strategija regionalnog i ekonomskog razvoja vojvođanskih Mađara fokusirati na period između 2026. i 2033. godine, a da će verovatno biti realizovana u dve faze, baš kao i prva, uz podršku matične zemlje. Iskoristio je priliku da se zahvali vladi Mađarske, premijeru Viktoru Orbanu, svim zaposlenima u Fondaciji „Prosperitati”, kao i „SVM”-u, svima onima koji su omogućili ostvarenje ove prve, skoro cele decenije ekonomskog razvoja.

Nema dela korpusa nacije koji bolje poznaje od vojvođanskih Mađara, jer je od početka ovog programa naš region posetio oko pedeset puta, izjavio je Levente Mađar u svom govoru. On sam je isto stavio naglasak na investicije koje su realizovane. Vojvodina je zabeležila značajan priliv kapitala, a isto tako i Srbija. Kako je naveo, ova ideja i njena realizacija su sve vreme uživale podršku rukovodstva u Beogradu, na čemu se ovaj program zahvalio u vidu priliva značajnih resursa za privredu Srbije. Imali smo deset godina produktivnog rada, a cilj je bio da se postigne jedan dubok i sveobuhvatan ekonomski uticaj, napomenuo je, što je i postignuto. Uticaj ovog ekonomskog razvoja je po efektu bio dinamičan.

Rezultati pokazuju da svi koji su učestvovali u sprovođenju ove inicijative mogu mirne savesti stati pred sud istorije, podvukao je, citirajući izjavu Ištvana Pastora, koji je rekao da ovakav pozitivan preokret događaja nije bio prvobitno uključen u scenario sudbine vojvođanskih Mađara, a ideja i njena realizacija hvale rezultat njegovog sopstvenog požrtvovanog rada.

Ponosan je što je osam i po godina vodio ovu fondaciju, što je radio zajedno sa njenim zaposlenima, naveo je Balint Juhas. Uspeh Fondacije „Prosperitati” i uspeh SVM-a nije samo priča o uspehu u Vojvodini, već i na nivou Karpatskog basena, naveo je on. Osvrnuo se na početak 2016. godine, na rad profesora Imrea Nađa i Šandora Šomođija, čije se zasluge, zajedno sa Ištvanom Pastorom, mogu smatrati neprevaziđenim, ocenio je Balint Juhas i sa žaljenjem konstatovao da ni Pastor ni Šomođi danas ne mogu biti sa nama. On je napomenuo da uspeh ovog programa svedoči i o vitalnosti mađarske zajednice u Vojvodini, i da se ova zajednica smatra otpornom u ekonomskom smislu i snažnom u pogledu svoje preduzetničke sfere. Kako je rekao, konkursi za kupovinu kuća pružili su osnovu za ostanak u zemlji u četiri hiljade slučajeva. Inače, Fondacija „Prosperitati” je doprinela prosperitetu 60-70 hiljada vojvođanskih Mađara u našoj zemlji.

Prof. dr Imre Nađ, autor prve strategije, podsetio je kako je sam strateški akcioni plan do jeseni 2015. godine završen. Vlada Mađarske je ovaj plan već u novembru usvojila, pa je tad i dodelila budžetska sredstva za finansiranje ovih konkursa, a prvi konkursni pozivi su objavljeni krajem januara 2016. godine. Kako je rekao, na početku je postojala doza skepticizma prema ovom programu, njegovim elementima, kao i prema konkursnim pozivima i procesima njene implementacije, ali je ubrzo postalo jasno da su ta mišljenja bila neosnovana. Danas se uspeh ovog strateškog plana predaje i kao primer dobre prakse na univerzitetima, a brojni naučni radovi iskazuju rezultate ovog razvoja.

U nastavku konferencije, Đula Plešinger, predsednik ekonomskog društva Mađarske, predstavio je rezultate aktivnosti Fondacije „Prosperitati” iz druge faze razvoja nakon 2019. godine. Takođe je napomenuo da je fondacija realizovala ukupno 55 konkursa u deset krugova, i istakao kako pozitivne tako i negativne spoljne faktore: Vojvodina je motor razvoja Srbije, aktivnost njenih poslodavaca je dinamičnija od nacionalnog proseka u Srbiji, a u pokrajini su se pojavile značajne IT kompanije. Istovremeno, drugu fazu su odredile i globalna pandemija, rusko-ukrajinski rat i inflacija. Uprkos tome, istakao je, Vojvodina je uspela da održi broj kompanija.

Plešinger je ukazao na to da su konkursi za podršku poljoprivredi definisali i drugu fazu ovog programa, ali su glavnu ulogu igrale kapitalne investicije, a ne manje subvencije. Uticaj investicija na privredni razvoj, kao i vrednost investicija kroz subvencije povećana je za oko deset procenata.

U nastavku stručne konferencije, dosadašnji korisnici ovih konkursnih sredstava govorili su o efektima subvencija Fondacije „Prosperitati”.