Nacija, hrišćanstvo, mir

Naš novinski članak možete pročitati i na mađarskom jeziku.

Ovom novinskom članku pripada i foto-galerija.

Savez vojvođanskih Mađara je po dvadeset deveti put organizovao svoju centralnu manifestaciju povodom dana Svetog Ištvana na Paliću. Ovaj događaj je ujedno obeležavanje sećanja, odavanje počasti i proslava, dan kada ističemo očuvanje nasleđa utemeljivača države, Svetog Ištvana, kao i sve ono u čemu je ukorenjen duh mađarskog naroda i što je zalog budućeg opstanka.

I ovog puta, povodom dana Svetog Ištvana održana je svečana misa u katedrali Svete Tereze Avilske u Subotici. Misu je služio mons. dr Janoš Sekelj, biskup županije Sombathelj. Nakon toga, manifestacija je nastavljena na obali Palićkog jezera, gde su posetioce na šetalištu čekali zanatski sajam, hrana i piće, a na bini postavljenoj kod Velike terase nastupio je Subotički duvački orkestar. Svečani program je počeo intoniranjem mađarske himne i blagoslovom novog hleba, što je važan trenutak dana Svetog Ištvana, a istovremeno je i iskazivanje zahvalnosti za prinos sa žetve. Nakon ovoga, okupljene je pozdravio Janoš Lazar, ministar građevinarstva i saobraćaja Mađarske, zatim se dr Balint Pastor obratio posetiocima i podelio svoje misli, a nakon govora, prelomili su novi hleb. Kao završni akord programa, bend „Dolly Plusssz” (HU) je bio zadužen za dobru atmosferu. Moto manifestacije povodom dana Svetog Ištvana: „Budi jak, budi nesalomiv...” potiče od Mora Jokaija, budući da ove godine obeležavamo dvestagodišnjicu rođenja ovog našeg velikog pisca.

– Da je to zavisilo od Trijanonskog diktata, danas, više od sto godina kasnije, možda ne bismo mogli da razgovaramo jedni sa drugima bez prevodioca. Srećom, to nije zavisilo od Trijanona, već pre svega od kralja Svetog Ištvana. Od ovog epohalnog državnika koji je pre više od hiljadu godina doneo niz hrabrih i dalekovidih odluka u odnosu na svoj narod i naciju. Tako je ostavio iza sebe značajnije zasluge od mnogih svojih savremenika, pa čak i svojih naslednika, započeo je Janoš Lazar svoj svečani govor.

Prema rečima Janoša Lazara, bila je to hrabra i dalekovida odluka utemeljivača države da reorganizuje mađarska plemena u jednu modernu i snažnu državu, nastavivši po nasleđu svoga oca, kneza Geze, dao je državu narodu, koja je onda mogla da postane nacija i da opstane.

– Bila je hrabra i dalekovida odluka da se ova tada mlada država učini sastavnim delom hrišćanske Evrope, što je obogatilo ovu zajednicu i koja je, vremenom, čak postala i njen bastion, što je ostala i do dan-danas, čuli smo od Janoša Lazara.

DELEĆI SLIČNU SUDBINU
Mađarski ministar građevinarstva i saobraćaja povukao je paralelu između Mađarske i Srbije, jer, kako je kazao, dele sličnu sudbinu.

– Obe zemlje su žrtve onoga što Brisel radi u ime politike EU. Mađarska zato što, iz čisto političkih razloga, ne dobija ono što joj sleduje, a to su finansijska sredstva iz EU za mađarski narod i preduzetnike koja su Mađari odavno zaslužili. A to su učinili otvaranjem svog tržišta prema velikim evropskim multinacionalnim kompanijama, ulaganjem svog znanja, talenta i učinka u zajednički poduhvat, a takođe i pridržavanjem i nastavkom pridržavanja svemu što je deo ugovora o pristupanju. Istina je da ne kažemo na neviđeno da ničemu što nije bio deo sporazuma. Mađarska država petnaest godina se ne odriče svog stava. Ona je dosledno govorila ne ratu, migraciji i dženderizmu. Ova pitanja smatramo ne samo fundamentalnim pitanjima za sledeću generaciju, već i pitanjem našeg suvereniteta, naglasio je ministar, i kako je objasnio, smatraju ispravnim da zemlja bude u mogućnosti da odlučuje o pitanjima koja se tiču zemlje, bilo da je to pitanje rata i mira, ili sa kim su spremni da dele domovinu, ili o tome da roditelji treba da budu u mogućnosti da odlučuju u kom duhu će vaspitavati svoju decu.

– Srbija je takođe žrtva politike Brisela, uključujući i mađarsku zajednicu koja ovde živi. Ova zemlja je primorana da toleriše da joj decenijama zavrću zglobove pri ispunjavanju uslova za pristupanje, dok drugi mogu odmah da se prebace sa zadnjeg mesta na početak reda. Ubrzano ukrajinsko pristupanje je u interesu samo Brisela, jer centar moći koji stoji iza njega tako može da prisvoji uništenu ukrajinsku ekonomiju i jedno ogromno tržište za budzašto, objasnio je Janoš Lazar.

Ministar je zatim naglasio važnost nacionalnog identiteta, privrženosti hrišćanskom nasleđu i miru. Kako je objasnio, ovde u Srbiji je drugačiji prizvuk ovoga što je izrečeno, budući da su tragovi od jugoslovenskog rata još uvek tu.

– Oni upozoravaju nas na opasnosti rata. Budućnost nije na ovu stranu, već u drugom smeru. Nacija, hrišćanstvo, mir – to je put opstanka i prosperiteta, velika mogućnost Evrope za povratak na scenu, čuli smo od Janoša Lazara.

SIMBOLIČNI I ISTINSKI ODNOSI
Ministar se dotakao i odnosa između Srbije, ovdašnjih Mađara i Mađarske.

– Simbolični, ali istinski odnosi nas povezuju i sa ove, i sa one strane granice. Povezuju nas naša prošlost i kultura, Dunav i Tisa, spajanje naših autoputeva, ponovo pokrenuta železnička pruga, razvoj železnice, koji je pao u senku tragedije, ali njegov cilj ostaje i dalje važeći: da se još više približimo jedni drugima, a da naši odnosi budu još prisniji. Međutim, moramo zajedno napraviti još jedan ogroman korak: moramo uvesti Srbiju u EU. Ljudi koji ovde žive su radili za to, zaslužili su pristupanje, rekao je Janoš Lazar.

Prema njegovim rečima, Mađarska i Srbija su još nedavno jedna drugoj pokazivale pesnice, a ne pružali ruku.

– Činjenica da je od suparništva sada nastalo savezništvo, pa čak i prijateljstvo, lekcija je za one koji optužuju Mađare da su zatvorenog uma, arogantni ili izolovani, kao i za one koji veruju da se lokalni identiteti i vezanost za domovinu mogu nadjačati razmenom stanovništva, a i za one koji žele da vode rat umesto mira. Verujemo u Evropu u kojoj nas granice ne razdvajaju, već štite, kao što ograda štiti dom, gde je kapija otvorena za svakoga ko dolazi u miru i sa poštovanjem prema domaćinu. Gde putevi ne služe emigraciji, ostavljanju domovine iza sebe, već putovanju hranilaca porodice na posao, nesmetanom pristupu kapitala koji stvara radna mesta u malim naseljima. Gradimo puteve i železnice kako ljudi koji ovde žive ne bi morali da biraju između domovine i egzistencije. To je poruka nasleđa Svetog Ištvana koja važi i 2025. godine, izjavio je Janoš Lazar.

OPSTATI I IMATI SNAGU
Dr Balint Pastor, predsednik Saveza vojvođanskih Mađara, istakao je da je naš kralj, utemeljivač države, Sveti Ištvan, pre više od hiljadu godina sa mudrošću, hrišćanskom skromnošću i odlučnošću stvorio temelje našeg nacionalnog suvereniteta.

– Kada je morala da balansira između istočnih i zapadnih sila Evrope, nije se bezuslovno obavezao ni na jedan smer, već je donosio odluke isključivo u interesu Mađara. Ta postojanost i dalekovidnost postali su njegova zaostavština za nas. Nasleđe koje obavezuje jedinstvenu naciju i nas, vojvođanske Mađare, kao njen deo, da opstanemo, da budemo samostalni i da ostvarimo sopstvenu viziju budućnosti. Danas, kada se Evropa ponovo suočava sa neizvesnim vremenima, kada se naš kontinent bori sa krizom vrednosti, kada ilegalne migracije, pogrešno shvaćena, izopačena sloboda i rat i dalje predstavljaju ozbiljne izazove, primer Svetog Ištvana je kompas za nas. On pokazuje da zajednica može ostati „jaka i nesalomiva” samo ako jasno i čvrsto stane u odbranu sopstvenih interesa, vrednosti i odluka. To smo radili u protekle tri decenije, a to nastavljamo da radimo i dan-danas, naglasio je predsednik SVM-a.

Prema rečima dr Balinta Pastora, nacionalni suverenitet nije pravni termin ili apstraktni ideal, već svakodnevna praksa koja prožima naše živote, naše odluke i bit cele naše zajednice.

– Ovaj princip osigurava da mi, vojvođanski Mađari, imamo stvarnu samostalnost uprkos našem manjinskom statusu i da prilikom donošenja odluka uvek stavljamo interese sopstvene zajednice na prvo mesto. Kao vojvođanski Mađari, tačno znamo da je jedan od glavnih uslova za suverenitet postojanje čvrstog institucionalnog sistema. Bez institucija nema prave države, ali nema ni autonomije zajednice. Stoga je SVM tokom protekle tri decenije izgradio institucionalnu mrežu koja nam omogućava da sami oblikujemo svoju sudbinu i da budućnost naše zajednice zaista bude u našim rukama, istakao je on, a zatim naveo zadatke koje je SVM definisao u interesu suvereniteta zajednice.

– Kao prvi korak, stekli smo i ojačali naše prisustvo u narodnoj i pokrajinskoj skupštini, kao i lokalnim samoupravama, jer samo uz snažnu zastupljenost možemo u potpunosti da afirmišemo svoje interese. Kao rezultat toga, danas nismo samo prisutni u ovim telima, već delujemo kao stvarna politička snaga sa uticajem na donošenje odluka.

Jedan od potonjih dokaza za to je, na primer, da smo, kada je vlada počela sa izmenama zakona o udžbenicima, čak i pre skupštinske faze, postigli da mi, Mađari, i dalje donosimo odluke o našim udžbenicima i da oni budu ravnopravni sa srpskim udžbenicima.
Važan stub našeg institucionalnog sistema je Nacionalni savet mađarske nacionalne manjine, koji je oličenje autonomije naše zajednice. Tokom svoje istorije duge više od dve i po decenije, nacionalni savet je izgradio stabilnost, profesionalizam i autoritet koji služi kao primer ostalim delovima našeg nacionalnog korpusa u Karpatskom basenu, ali i drugim nacionalnim manjinama u zemlji i širom Evrope.

Naše lokalne samouprave su nam podjednako važne, jer svakodnevno dokazuju da smo u stanju da samostalno upravljamo životima naših naselja, prema stvarnim potrebama stanovništva. Bilo da je reč o razvoju kulture, obrazovanju, ekonomskim i infrastrukturnim investicijama ili saradnji zajednice, istinska autonomija može se izgraditi samo iz jakih lokalnih zajednica, rekao je dr Balint Pastor, koji je takođe detaljno naveo da je institucionalna osnova obrazovanja našeg intelektualnog podmlatka Studentski dom „Evropa”, a u ekonomskoj oblasti Fondacija „Prosperitati” je nezaobilazni element našeg suvereniteta, ali ne smemo zaboraviti ni mrežu civilnih organizacija, društvenih udruženja, obrazovnih i kulturnih institucija.

– Saradnjom i svakodnevnim zajedničkim naporima naših političkih predstavnika, istorijskih crkava, institucija i civilnih organizacija, postigli smo da mađarska zajednica u Vojvodini postane jedna od najjačih i najorganizovanijih nacionalnih manjina u Evropi. Ovo dostignuće je za nas i izvor ponosa i dužnosti, čuli smo od dr Balinta Pastora.

REĆI NE HAOSU
Predsednik SVM-a osvrnuo se i na političke događaje iz proteklog perioda.

– Svi smo dobro upoznati sa događajima iz proteklih devet i po meseci. Dok su u početku demonstranti zahtevali da se pronađu odgovorni za ovu tragediju, sada je postalo jasno da nije reč o tome. Društveno nezadovoljstvo izazvano tragedijom u Novom Sadu iskorišćeno je kao sredstvo za sistematsko deljenje srpskog društva. Kao rezultat podele, jedna strana je postepeno počela da demontira institucionalni sistem. Niz neprijavljenih protesta, napad na gradsku kuću u Novom Sadu, nasilje. U velikim gradovima, samozvani revolucionari remete normalan tok svakodnevnog života ili stvaraju atmosferu linča protiv onih sa drugačijim političkim stavovima. Paralelno sa svim ovim, zahtevali su vladu eksperata, tvrdili su da ako se održe izbori, ne samo da će ih bojkotovati, već će ih onemogućiti, a onda su nekoliko nedelja kasnije zahtevali održavanje izbora. Danas je to već jedini zahtev: izbori, rekao je.

Prema njegovim rečima, cilj članova anarhističkog plenuma je da dan izbora prođe u atmosferi poput večeri u velikim gradovima proteklih dana, pa da se završi izbijanjem skandala.

– Da mogu da kažu da ne priznaju rezultate izbora i da više ne postoji skupština, nema vlade, već će biti samo haos i revolucija. U pozadini je namera da se parališe država i sve njene institucije. Da se nametne atmosfera u kojoj država ne funkcioniše kao država. Mi u tome nećemo asistirati. Mi se stalno pripremamo za izbore, jer zajednica ne može ostati bez predstavnika, bez obzira kada će se ti izbori održati, dodao je predsednik SVM-a.