Naš novinski članak možete pročitati i na mađarskom jeziku.
Društveno-politička diskusija 4. Letnjeg festivala „Nyárhangoló” nosila je naslov „Dokle su stigli Mađari Karpatskog basena od promene političkog sistema?”. Na Paliću su Šandor Ležak, pesnik i dobitnik nagrade „Jožef Atila”, potpredsednik mađarskog parlamenta, kao i dr Balint Pastor, predsednik Saveza vojvođanskih Mađara, podelili svoje misli o situaciji Mađara u Karpatskom basenu. Moderator ove diskusije je bio Zoltan Brašnjo, glavni i odgovorni urednik radija Panon.
Šandor Ležak je kroz svoja lična i istorijska sećanja, koja vidi u svojevrsnom sudbonosnom i književnom okviru, dao retrospektivu društvenih procesa deceniju pre i nakon promene društvenog uređenja. U svom govoru je naglasio da politička posvećenost ne može biti udaljena od realnosti, a književnost i nacionalna kultura pružaju osnovu za autentičnu orijentaciju. Uloga narodne visoke škole „Lakitelek”, ciljevi „Hungarikum Ligeta” i istraživanje vrednosti Karpatskog basena za njega nisu samo politika, već i misija.
– Za mene, politička tranzicija nije počela 1989. godine, već 23. oktobra 1956. godine. Godine 1987. u našem selu, Lakitelek, formirana je stranka MDF. To nije bio unapred planirani politički program, već prirodni, organski proces. Prihvatanje odgovornosti za mađarske zajednice van matične zemlje nije bio samo jedan program političke kampanje. Bio je to životni program. Trijanon nije ispao kako su planirali, a naš je zadatak da ljude uvek podsetimo na to, naglasio je potpredsednik mađarskog parlamenta.
Dr Balint Pastor je rekao da je događaje političke tranzicije u Mađarskoj doživeo još kao dete, ali da je kasnije shvatio njihov istorijski značaj. Posebno je napomenuo da su, uprkos traumi južnoslovenskih ratova i gubitku stanovništva izazvanom emigracijom, Mađari u Vojvodini uspeli da se organizuju, izgrade zajednicu i politički ojačaju.
Šandor Ležak (fotografija Andraša Otoša)
Prema njegovim rečima, osnivanje SVM-a, razvoj manjinske samouprave i primeri opstanka su nasleđe na koje bi i današnja omladina trebala da se oslanja.
– Sećam se blokade taksista, uloge Mađarskog demokratskog foruma (MDF), mladog Viktora Orbana – sve su to bila iskustva koja su bila značajna. Devedesete godine su zaista bile turbulentan period u tadašnjoj Jugoslaviji, a ipak su tokom ovog najtežeg perioda stvorene inicijative koje i danas definišu mađarski društveno-politički život u Karpatskom basenu, rekao je dr Balint Pastor.
Dr Balint Pastor (fotografija Andraša Otoša)
Predsednik SVM-a detaljno je podsetio na tok mađarsko-srpskog istorijskog pomirenja, čiji je pokretač i motor bio njegov otac, Ištvan Pastor. Ovaj proces je završen zajedničkim odavanjem pošti, parlamentarnim rezolucijama i simboličnim gestovima. Prema njegovim rečima, ovi istorijski koraci su neophodni temelji za stratešku, ekonomsku, infrastrukturnu i nacionalno-odbrambenu saradnju između Srbije i Mađarske.
– Pre dvadeset jedne ili dvadeset dve godine, štampa Karpatskog basena bila je prepuna vesti o izgredima prema osobama mađarske nacionalnosti. Sada je Vojvodina poznata po tome što smo ovde uspeli da postignemo ono što niko drugi nije uspeo da postigne. Istorijsko pomirenje se dogodilo zato što je Ištvan Pastor to postigao. Zato što je bio u stanju da razume reč i pronađe saveznike, a i da poveže tada formiranu Srpsku naprednu stranku sa Viktorom Orbanom i Fidesom, koji su tada još uvek bili u opoziciji, naglasio je dr Balint Pastor.
Šandor Ležak je detaljno govorio o tome kako su mu poznavanje realnosti i zajedničko razumevanje pitanja nacionalne sudbine nezaobilazni. Kroz svoja lična iskustva, osvetlio je moralnu dimenziju političkog delovanja i objasnio da je ljut na one koji kažu da nije bilo promene društvenog uređenja, već samo promene društvenih metoda. Kako je rekao, tokom perioda političke tranzicije, sve je učinjeno da ona bude što povoljnija za mađarski narod.
– Književnost me je obrazovala. Ferenc Feher, Andraš Šite, Đula Duba, Vilmoš Kovač, svi mi oni daju orijentir u ovom Karpatskom basenu. Veoma sam ljut na one koji kažu da političari ne poznaju realnost. Da oni nisu političari, da su oni nitkovi. A ja kažem da živimo u vremenu u kojem sazreva zlatno doba, naglasio je Šandor Ležak.
(fotografija Andraša Otoša)
– Ne mogu ograničiti kulturu na jedno područje. Mađarska kultura nije stara samo hiljadu godina, ona ima mnogo dublje korene. Nakon usvajanja zakona o Hungarikumima, pokrenut je pokret otkrivanja kulturnih vrednosti, osnovani su odbori za riznice kulturnih vrednosti u više od hiljadu naselja, a brojne učeničke grupe su takođe postale deo ove inicijative. Mladi ljudi otkrivaju kulturne vrednosti mikroregiona Karpatskog basena, koje dokumentuju i ovekovečuju. Svako naselje, čak i najmanje, nosi nešto važno iz zajedničke baštine, a naša je dužnost da te vrednosti učinimo vidljivim i sačuvamo ih, rekao je potpredsednik mađarskog parlamenta.
Predsednik SVM-a rekao je da je knjiga koja se priprema o radu stranke u protekle tri decenije jedan stručni rezime. Cilj knjige je da pruži autentičnu sliku istorijata zajednice zasnovanu na proceni istoričara i politikologa, a i da postavi primer za potomstvo. Istakao je da je rukopis završen, a objavljivanje se očekuje na jesen.
– Knjiga, koja govori o proteklih 30 godina, priprema se sa naučnim ciljem. To nije politički pamflet, nije romantična istoriografija, već objektivan otisak protekle tri decenije, izjavio je dr Balint Pastor.
Prema rečima potpredsednika parlamenta Mađarske, postoji ideološki pritisak iz Brisela na države članice, sa kojim se ugrožava nacionalni suverenitet. Kao kontrapunkt tome, mađarska vlada preduzima korake usmerene ka snažnoj politici za porodice, demografskoj obnovi i očuvanju nacionalnog identiteta. Ležak smatra da je trenutna politička situacija jedan period pun izazova, ali i puna nade.
– Ideja Sjedinjenih Država Evrope je izuzetan test za nas. Dženderizam i migracije, to su opasne ideologije, a ipak: živimo u vremenu u kojem sazreva zlatno doba, jer vlada ulaže napore u svim oblastima, rekao je Šandor Ležak.
Na kraju diskusije, predsednik SVM-a uputio je poruku mladima, tražeći od njih da uzmu za primer rezultate proteklih decenija i preuzmu odgovornost za sopstvenu zajednicu. Prema njegovim rečima, inicijative vojvođanskih Mađara – bilo da su u pitanju pravni, politički ili ekonomski uspesi – služe za primer, a zadatak mlađe generacije je da ih obogati novim ciljevima i da ih prenese na buduća pokolenja.
– Dvojno državljanstvo, autonomija, istorijsko pomirenje, ekonomski razvoj, sve je to započeto kod nas, a sada je postalo model za ceo Karpatski basen. Mladi ljudi moraju to da prenesu dalje, naglasio je dr Balint Pastor.
– Šta je potrebno za dvotrećinsku većinu? Da znamo himnu napamet spolja i iznutra, naveo je Šandor Ležak, pozivajući se na činjenicu da politička zajednica može biti jaka samo ako je duhovno i kulturno ujedinjena. Na kraju, Šandor Ležak je sa pesmom Šandora Remenjika: „Templom és iskola” (Crkva i škola) poslao poruku mladima, ističući potrebu za očuvanjem vere, znanja i osnovnih vrednosti zajednice:
„Kicsi fehér templomotokba
Most minden erők tömörülnek.
Kicsi fehér templom-padokba
A holtak is mellétek ülnek.
A nagyapáink, nagyanyáink,
Szemükben biztatás vagy vád:
Ne hagyjátok a templomot,
A templomot s az iskolát!”
Nyitókép: Društveno-politička diskusija 4. Letnjeg festivala „Nyárhangoló” nosila je naslov: Dokle su stigli Mađari Karpatskog basena od promene političkog sistema? (fotografija Andraša Otoša)
