Naš novinski članak možete pročitati i na mađarskom jeziku.
Nakon završetka srednje škole, vredi se odlučiti za nastavak studiranja na fakultetu ili na visokoj strukovnoj školi u Vojvodini/Srbiji. Znamo da je zbog blokada i protesta visoko obrazovanje trenutno u veoma komplikovanom i haotičnom stanju, ali verujemo da će se situacija poboljšati. U narednim nedeljama, naši sagovornici u našem novinskom serijalu govoriće o karijernim odlukama, prednostima studiranja u domovini, poteškoćama sa srpskim jezikom, kao i o prevazilaženju njih. Razgovaraće o prednostima postojanja Studentskog doma „Evropa” u Novom Sadu, o sigurnosti koju pružaju studentske stipendije za sadašnje i buduće studente koji studiraju u Vojvodini, kao i o činjenici da je učenje jezika većinskog naroda, umrežavanje koje se gradi, kao i raznolikost kvalitetnih slobodnih aktivnosti prilike koje vredi iskoristiti. I da vredi ozbiljno razmisliti o nastavku studiranja u domovini.
Dr Tinde Halgato
NIJE BILO LAKO, ALI JE VREDELO
Dr Tinde Halgato, lekarka: Kod kuće sam, radim u svojoj zemlji i to mi je važnije od svega
Dr Tinde Halgato iz Stare Moravice stekla je diplomu doktora medicine na Medicinskom fakultetu Univerziteta u Novom Sadu. Trenutno radi u Domu zdravlja „Dr Hadži Janoš” u Bačkoj Topoli, kao rezident interne medicine. Od detinjstva je znala da želi da bude lekar, a takođe i da želi da ostane u svojoj domovini i da ovde izgradi svoju karijeru. Doktorirala je pre dve godine. Sa ovom titulom postala je prvi doktor medicinskih nauka koji radi u Domu zdravlja „Dr Hadži Janoš” u Bačkoj Topoli od njegovog osnivanja.
– Priznajem da studiranje nije bilo lako, a morala sam se nositi i sa jezičkim poteškoćama. Govorila sam srpski samo na nivou dovoljnom za svakodnevni život, ali je na fakultetu neophodno bilo i poznavanje stručne terminologije. Ovo je za mene bio potpuno novi teren. Gotovo stalno sam koristila rečnik da bih razumela nastavno gradivo iz teorije. Prilikom pripreme za prijemni ispit, već sam sakupila terminološke izraze, što mi je kasnije dalo izvesnu prednost, ali tokom godina sam stalno nailazila na nove i novije stručne termine, čuli smo od naše sagovornice, koja ima mnogo lepih uspomena na Novi Sad. Zaista je volela svoje studentske godine.
– Formirale su se odlične zajednice. Naša klasa je bila podeljena u manje grupe, a u tim grupama su se stvarala prava prijateljstva. Odnosi koji su ostali do dan-danas. Studije medicine završila sam 2015. godine, obavivši obaveznu praksu u svom rodnom selu i u Vrbasu. Međutim, nakon završetka fakulteta usledio je težak period: u to vreme je zakon zabranjivao zapošljavanje novih radnika u zdravstvenom sektoru, što je znatno otežalo pronalaženje posla. Konačno, dobila sam priliku da budem na zameni u domu zdravlja Bačke Topole. To se dogodilo pre deset godina, i od tada radim ovde. Mnoge moje kolege iz klase – zbog zabrane zapošljavanja – zaposlili su se u inostranstvu, a naravno da sam mogla i ja da odem, ali sam odlučila da ostanem, jer je ovo moj dom: moji roditelji, moja sestra, moji prijatelji, moji rođaci, moje dobre stare komšije. Sve bi mi ovo mnogo nedostajalo da sam živela negde drugde, naglasila je dr Tinde Halgato.
Tokom svoje karijere, dosta je radila i na periferiji, u selima koja pripadaju opštini Bačke Topole, gde su – prema njenim rečima – ljudi izuzetno zahvalni, često samo zato što mogu da razgovaraju na mađarskom jeziku sa lekarom.
– Po mom iskustvu, mnogi ljudi se plaše da nastave studiranje na srpskom, ali zapravo nema razloga za strah. Jezik se može naučiti, a i fakultet se može završiti. Danas je studentima dostupan i dopunski kurs srpskog jezika Nacionalnog saveta mađarske nacionalne manjine, koji dosta pomaže. U naše vreme takvih mogućnosti nije bilo. Često sa kolegama spomenemo koliko bi bilo dobro da je, na primer, tada postojao Studentski dom „Evropa”. Pošto ova ustanova pruža podršku u vidu zajednice koja je veoma važna tokom adaptacije. Istakla bih i stipendije, koje mogu biti značajna finansijska pomoć porodicama tokom studentskih godina, rekla je naša sagovornica.
Dodala je da karijera u medicini danas nudi sve više mogućnosti mladima: sveže diplomirani lekari sada mogu da pronađu posao gotovo svuda, a često mogu i da biraju, posebno kada je u pitanju izbor specijalizacije.
– Pre deset godina je bilo drugačije, tada nam je bilo mnogo teže. Uprkos tome, mogu da kažem: vredelo je. Kod kuće sam, radim u svojoj zemlji i za mene je ovo važnije od svega, zaključila je naša sagovornica.
Dr Žolt Namestovski (fotografija Edvarda Molnara)
KO JE DOBAR U NEČEMU, NAĐE SVOJE MESTO
Dr Žolt Namestovski: Znanje koje ulažemo u sebe višestruko se isplati, a to želim da prenesem i mladima
Najbolja investicija je u nas same – veli dr Žolt Namestovski, vanredni profesor na Učiteljskom fakultetu na mađarskom nastavnom jeziku u Subotici, kao i koordinator World Robot Olympiad takmičenja u Srbiji, koji veruje da je ključ uspeha poznavanje samog sebe, istrajnost i svestan izbor karijere. Stručnjak u oblasti informatike i obrazovanja kroz svoj životni put podstiče mlade ljude da se usude da slede svoje snove, čak i ako je put u početku puna izazova. On veruje da svaka mlada osoba treba da teži da izabere studije koje ne samo da odgovaraju njegovim interesovanjima, već i zvanično daje potvrdu stručnog znanja. Po njegovom iskustvu, jezičke barijere se mogu prevazići, a marljivost će pre ili kasnije uroditi plodom.
– Znanje koje ulažemo u sebe višestruko se isplati, a to želim da prenesem i mladima. Savetujem svakom studentu: upoznajte sebe, pronađite ono što vas zaista zanima i uložite svoju energiju u to. Ovo će se svakako isplatiti na duži rok, naglasio je naš sagovornik, koji je, nakon završetka srednje škole u Bačkoj Topoli, završio osnovne studije na Učiteljskom fakultetu u Somboru Univerziteta u Novom Sadu.
– Već u godinama pri kraju osnovnih studija, uključio sam se u rad na fakultetu: učestvovao sam u razvoju veb stranice fakulteta i kreirao obrazovne softvere. Tada mi je postalo jasno da svoju budućnost zamišljam na preseku informatike, informacionih tehnologija i obrazovanja. Tražio sam priliku za nastavak studiranja da bi ona dopunila moje postojeće znanje, a i da bi mi otvorila jednu novu i uzbudljivu oblast – tako sam se obreo u informatici obrazovanja. Master i doktorske studije sam završio na Tehničkom fakultetu „Mihajlo Pupin” u Zrenjaninu. Ovde sam pohađao nastavu na srpskom jeziku, što je bila jedna velika promena. Iako moje jezičke veštine nisu bile savršene, uspeo sam da se nosim sa njima uz pomoć marljivosti i istrajnosti. Profesionalno sam se dosta razvio tokom usavršavanja, a i dalje imam još uvek aktivne kontakte iz godina koje sam tamo proveo, naglasio je dr Žolt Namestovski, koji smatra da se mnogi ne usuđuju da se prijave na Univerzitet u Novom Sadu jer ne govore jezik države.
– Međutim, važno je znati da se osoblje na fakultetima univerziteta pripremilo za to da se prijavljuju i studenti kojima mađarski jezik maternji. Pored toga, skoro svaki fakultet ima profesore koji govore mađarski i koji daju smernice studentima kojima je mađarski jezik maternji. Poznavanje srpskog jezika može se nadoknaditi, posebno u sredini gde se mora koristiti svakodnevno. Nema treba se uplašiti od ovoga. Nacionalni savet mađarske nacionalne manjine takođe pomaže uz dopunski kurs srpskog jezika i radi na tome da jezičke teškoće ne predstavljaju prepreku. Istovremeno, dostupne stipendije takođe značajno finansijski rasterećuju studente, a Studentski dom „Evropa” pruža ne samo smeštaj, već i profesionalnu i društvenu bazu. Prilika se stoga pruža svima, samo treba se usuditi napraviti prvi korak. Ti učitelji, vaspitači u vrtićima i studenti smera komunikacije koji su kod nas diplomirali poslednjih godina sada su se već dokazali u struci. Ovo je svojevrsno priznanje i za nas, zaključio je dr Žolt Namestovski.
