Hleb naš nasušni

Naš novinski članak možete pročitati i na mađarskom jeziku.

U subotu je u Mužlji u Banatu održano 42. Žetelačko takmičenje, po prijatnom vremenu i na neuobičajenoj lokaciji. Pošto je žetva već završena na Livadi, tek u selu je pronađeno pogodno pšenično polje za demonstraciju ručne kosidbe, koje se ove godine prihvatilo deset ekipa.

Predstavljen je tradicionalni žetveni doručak, a zatim je otac Elijas, paroh mužljanske katoličke parohije, blagoslovio pšenične oranice i osvetio učesnike. Događaj je otvorio Jožef Kerekeš, potpredsednik SVM-a.

– Danas se ovde u Mužlji organizuju žetveni dani po 42. put, i to pokazuje kako još uvek možemo da prenesemo našu tradiciju. Da pokažemo kako se pšenica brala u stara vremena, šta znači praviti hleb od zrna pšenice. A ovo je i praznik za poljoprivrednike, jer tada dolazi dan kada ubiraju rezultate celogodišnjeg rada, rekao je ovaj zvaničnik.

Ova manifestacija je način davanja zahvalnosti za hleb naš nasušni, za pšenicu, a cilj je da se mladima predstavi tradicionalni tok žetve.

– Žetva je nekada bila veoma veliki praznik za seljake, jer se radilo o pšenici za hleb za celu godinu. To je mnogo zavisilo od vremenskih prilika, pa su se nadali lepom vremenu, dobroj žetvi, da hleba bude na porodičnom stolu svakog dana u godini, kaže etnografkinja Aranka Palatinuš.

Skorenovčani su redovni učesnici ove manifestacije. Već su ubrali pšenicu u Južnom Banatu, a prinos je bio prosečan. Naravno, ni oni ručno već ne kose, ali pokušavaju da očuvaju ovu tradiciju, čuli smo od Irene Gašpar.

Kako smo saznali od Ervina Palatinuša, predsednika saveta MZ „Mužlja” i poljoprivrednika, prinosi na Livadi u Mužlji bili su nešto niži od očekivanih, ali s obzirom na to da obrađuju oranice lošijeg kvaliteta, ratari su zadovoljni. Poljoprivrednici u Banatu, s druge strane, zabrinuti su što cena hlebnog žita nije se formirala ni do kraja žetve.