Arhitektura praznika

Naš novinski članak možete pročitati i na mađarskom jeziku.

Našem novinskom članku pripada i foto-galerija!

Od 2013. godine, Svetski dan secesije se obeležava 10. juna, jer su na današnji dan, ali u različitim godinama, preminule dve značajne ličnosti arhitekture ovog stila, Španac Antoni Gaudi i Mađar Eden Lehner. Povodom ovog svetskog dana održava se stručna konferencija, čiji je fokus na ovom arhitektonskom stilu koji je do dan-danas odredio izgled Subotice. Predavanja u okviru ovog događaja pod nazivom „Secesija i savremena arhitektura” održana su u zgradi gradske kuće, koja je i sama izgrađena u stilu secesije.

Konferencija je počela sa pozdravnim govorima. Okupljenima se prvo obratio Daniel Đivanović, predsednik gradske skupštine Subotice.

– Današnji događaj nije samo jedna stručna konferencija, već je za nas, Subotičane, to ujedno i uvažavanje zajedničkih vrednosti. Nasleđe secesije ne znači samo ukrašene fasade, već i duh koji naše gradove čini pristupačnijim i primerenijim za ljude. Subotica ima mnogo gradova pobratima sa kojima ima istinske bratske odnose, ali danas, na Svetski dan secesije, sa posebnim zadovoljstvom mogu da objavim da će, pored Kečkemeta, i Marošvašarhelj (Targu Mureš) uskoro postati grad pobratim Subotice. Ova tri naselja povezuju ne samo njihove secesijske gradske kuće i palate, već i činjenica da ova zdanja potiču iz iste stvaralačke tradicije. Učenici Edena Lehnera ostavili su nam nasleđe koje nas i danas podučava, ne samo o estetici, već i o tome kako treba graditi zajednicu u prostoru, materijalu i duhu. Zaštita nasleđa je oblast od velikog značaja za Savez vojvođanskih Mađara, sa kojim ne samo da čuvamo prošlost, već oblikujemo i budućnost, naveo je Daniel Đivanović.

Nakon toga, govor je održao Lorant Perenji, zamenik državnog sekretara zadužen za arhitektonsku strategiju pri ministarstvu građevinarstva i saobraćaja Mađarske.

– Svetski dan secesije je zapravo praznik koji slavi praznik, jer secesija jeste arhitektura praznika, ali se istovremeno naziva i arhitekturom slobode. U oktobru 2024. godine, Savet Evrope je izabrao Suboticu za jedan od deset najlepših gradova secesije u Evropi, i upravo u to vreme je stupio na snagu novi građevinski zakon Mađarske, čija preambula pominje tri poznata stvaraoca, Karolja Koša, Edena Lehnera i Imrea Makoveca. Duh koji su ova trojica stvaralaca predstavljala, kao i autentičnost, veličina i lepota njihovog životnog dela ogledaju se i u Subotici sa neverovatnom snagom, naveo je zamenik državnog sekretara.

Emeše Lalić Urban, državna sekretarka ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, istakla je važnost očuvanja secesijskog nasleđa.

Zgrade izgrađene u secesijskom stilu nisu samo arhitektonska remek-dela koja i danas sijaju u punom sjaju, već su i svedoci jedne bogate kulture, kao i deo istorijskog nasleđa koje imamo dužnost da sačuvamo i prenesemo budućim generacijama. Ove zgrade su važne ne samo za stanovnike grada, već i za posetioce. Zgrade koje nose stil secesije izgrađene su početkom prošlog veka, a očuvanje njihovog stanja je kontinuirano i uzorno, rekla je Emeše Lalić Urban.

Čila Goli, zamenica gradonačelnika grada Subotice, učestvovala je na ovom događaju kao organizator i govornik.

– Današnja konferencija imala je tri inspiracije, prvo, graditeljsko nasleđe grada, drugo, danas je Svetski dan secesije, koji smo želeli da obeležimo na ovaj način, i treće, činjenicu da je 2022. godine sličnu konferenciju već organizovala Fondacija „Karolj Biro”. Ovo nije strogo profesionalni događaj, uprkos činjenici da smo okupili mnogo stručnjaka. Projekat „Sharing Values” je počeo 15. aprila, koji realizujemo zajedno sa opštinom Kiškunhalaš, a čiji je ukupni budžet 5,2 miliona, dok Subotica u ovome učestvuje sa približno tri miliona evra, dok Evropska unija pokriva 85 odsto troškova, rekla je Čila Goli, koja je dodala i da će u okviru projekta biti renovirana krovna konstrukcija subotičke gradske kuće, dok će se u Kiškunhalašu renovirati unutrašnjost kulturnog centra. Pored toga, tokom 36 meseci trajanja ovog projekta biće sprovedeno nekoliko aktivnosti vezanih za turizam, čiji je cilj obogaćivanje turističke ponude.

U prepodnevnom programu konferencije predavanja su održana u dve sekcije. S jedne strane, mogli smo čuti izlaganje o pomenutom projektu renoviranja zgrade gradske kuće u Subotici, kao i o pozitivnim primerima iz Kečkemeta i Marošvašarhelja. S druge strane, na temu urbanog razvoja i arhitekture u istorijskim centrima gradova, upoznali smo se sa slučajevima iz Novog Sada i Sekeljudvarhelja.

Popodnevni program događaja je obuhvatio obilazak grada i stručnu panel-diskusiju.