Nacionalni savet Mađara ne podržava ideju subotičke osnovne škole „Ištvan Kizur“ o otvaranju dvojezičnog mađarsko-srpskog odeljenja. Inicijativu da se od septembra, pored „čistih“ mađarskih i srpskih odeljenja, u ovoj školi otvori i dvojezično mađarsko-srpsko, odnosno srpsko-mađarsko odeljenje ova škola je uputila Pokrajinskom sekretarijatu za obrazovanje i republičkom Ministarstvu prosvete, a prema rečima direktorke škole „Ištvan Kizur“ Vesne Dulić potreba za takvim odeljenjima postoji i savet roditelja pružio je toj inicijativi jedinstvenu podršku.
U slučaju da nadležni organi daju odgovarajuću dozvolu za otvaranje takvih odeljenja, prema rečima direktorke ona bi predstavljala „mogućnost, ali ne obavezu“, odnosno izbor bi za roditelje bio slobodan da li će decu upisivati u odeljenje sa jednim nastavnim jezikom ili u dvojezično. Ona je predočila i da bi dvojezična odeljenja funkcionisala na način da bi, recimo, u mađarsko-srpskom dvojezičnom odeljenju glavni nastavni jezik bio mađarski, deca bi tri puta sedmično imala časove srpskog jezika, a pored toga bi se nastava iz liukovnog, muzičkog i fizičkog obrazovanja izvodila u odnosu sa po 50-50 procenata na mađarskom, odnosno srpskom jeziku. – Učenicima mađarske nacionalnosti je važno da nauče mađarske narodne pesme, zato bi dobro rešenje bilo da časovi muzičkog obrazovanja ne budu isključivo na srpskom jeziku, nego bi se jednom održavali na mađarskom, a sledeći put na srpskom jeziku – navela je direktorka i izrazila nadu da ovu inicijativu niko neće negativno shvatiti, već upravo kao jednu dobru mogućnost.
-Bilo kako da se ova inicijativa čini dobronamernom, inostrana iskustva pokazuju da to ne pomaže očuvanju jezika nacionalne zajednice, negovanju njene kulture i očuvanju njenog nacionalnog identiteta i mnogo je više u službi asimilacije – prokomentarisala je predsednica Odbora za obrazovanje u Nacionalnom savetu Mađara Livia Jo Horti, argumentujući da ovu tvrdnju podupire i primer iz Slovenije.
Prema njenim rečima, dvojezična nastava se u drugim zemljama primenjuje tamo gde već nažalost ne živi, ili jedva da živi maternji jezik, pa se na taj način pokušava da „prošvercuje“ u javnu upotrebu jezika. – Primer Slovenije dokazuje, gde je u jugoslovenskom sistemu ova praksa korišćena, da ne samo da nije doprinela opstanku jezika i kulture, nego upravo suprotno – rekla je Livia Jo Horti. – Kod nas prioritet treba da bude opstanak mađarskih odeljenja. Naravno, smatramo veoma važnim da deca mađarske nacionalnosti nauče srpski jezik, ali za to treba da se časovi srpskog jezika učine pogodnim. Likovna i muzička umetnost su one oblasti gde Ministarstvo prosvete daje slobodan prostor pripadnicima nacionalnih zajednica, kako bi još snažnije mogli da razvijaju svoj nacionalni identitet, neguju svoju kulturu i tradiciju, i ako je deo ovih časova na srpskom jeziku onda se gubi mnogo sadržaja i pitanje je da li je to moguće nadoknaditi – ocenila je funkcionerka Nacionalnog saveta Mađara.
