Novosadsko pozorište je ponovo završilo veoma uspešnu sezonu. Teatar, koji je dobio brojna priznanja, će sledećeg petka održati svečano zatvaranje sezone kada će biti saopštena imena kandidata za najznačajnije vojvođansko-mađarsko pozorišno priznanje, Pataki-prsten.
Povodom skorašnjeg završetka sezone smo potražili direktora Novosadskog pozorišta, Valentina Vencela, sa kojim smo razgovarali o priznanjima dobijenim na Sterijinom Pozorju, o pojedinačnim i kolektivnim uspesima sezone i o saradnji Novosadskog pozorišta sa Srpskim narodnim pozorištem, koja je ostvarena u predstavi Violinista na krovu. Zanimalo nas je mišljenje direktora o pismu koje je inicirao režiser Haris Pašović nakon predstave OFF, izvedene poslednjeg dana Pozorja i koje je adresirano osobama odgovornim za kulturu u gradskom savetu.
- Kako ste doživeli uspehe postignute na Sterijinom Pozorju?
– Predstava Violinista na krovu, u koprodukciji Novosadskog pozorišta i SNP-a, je odnela ukupno pet nagrada. Nagrada za najbolju mušku ulogu, koja je verovatno i najsjajnija u nizu priznanja, je pripala Aronu Balažu. Druga, takođe veoma sjajna nagrada, je ona dobijena od publike, treće priznanje je za kostimografa Mirjanu Maurić Stojanović, četvrta je priznanje stručnog žirija Dnevnika, a peta je nagrada za najbolju koreografiju majstora Đerđa Kramera. Ja sam neizmerno sretan nakon ovog nabrajanja, jer ovaj naš nastup na Pozorju zapravo pokazuje da nema stručnog uspeha bez uspeha kod publike, a ako gledam sa druge strane, stručni uspeh ne isključuje uspeh kod publike.
- Kako ocenjujete saradnju dve kuće?
– Radi se o veoma uspešnoj koprodukciji koja može poslužiti kao primer i koja je bila veoma ozbiljan test. Ne smemo zaboraviti da je premijera bila pre godinu dana, šta više, na prošlogodišnjem Pozorju smo ovu predstavu već izveli kao završni komad, a od tada je Violinista odigran 22 puta, a ovu predstavu je videlo oko 10 hiljada gledalaca. To je u pogledu Novosadskog pozorišta celogodišnji produkt, naime, naše predstave prilikom gostovanja i prilikom izvedbi kod kuće gleda godišnje oko deset hiljada gledalaca. Ova koprodukcija je bila ispit za ceo aparat oba pozorišta, od portira do direktora. To nije uspešna koprodukcija dva umetnička ansambla pozorišta, već se radi o, pored umetničkog, finansijskoj, ekonomskoj i tehničkoj saradnji, koja je, nesumnjivo test svih činilaca ovakve saradnje. Sada već tačno znamo gde su uski preseci tokom ovakvih koprodukcija, gde se ne smeju dozvoliti kompromisi i gde su polja gde se partner mora saslušati jer se stvari bolje vide iz njegovog ugla.
- Koji je najveći uspeh Novosadskog pozorišta u protekloj sezoni?
– Najveći uspeh je što je Novosadsko pozorište uspelo da pokaže, kako je jedan kritičar rekao, svoje ljudsko lice. Opšte je poznato da je naša ustanova kritično pozorište privrženo određenim vrednostima, a ja čak mislim da je baš ova ljudska linija malo gurnuta u stranu. Baš uspeh repertoara ove sezone dokazuje da su i publici, a i samom pozorištu potrebna duboka ljudska osećanja, da se bavi prikazom emocionalnih procesa koji se odigravaju u čoveku ili u grupi ljudi. Mislim da smo to u ovoj sezoni uspešno ostvarili. Ako pogledamo repertoar, videćemo da se u svakoj predstavi može pronaći novo lice. Zapravo ove sezone smo pokušali dokazati da je pored kolektivnog napora i uspeha pozorišta, u ovom ansamblu, u veoma velikoj meri prisutan i pojedinačni napor.
- Poslednjeg dana Sterijinog Pozorja je predstava OFF Novosadskog pozorišta rezultirala pismom prisutne publike odgovornim licima za kulturu u novosadskom Gradskom savetu. Kakvo je Vaše mišljenje o tome?
– U ime pozorišta i u svoje ime sam izdao saopštenje na srpskom jeziku u kojem negodujem, prvenstveno zbog toga što je štampa objavila informaciju prema kojoj protestuju umetnici Novosadskog pozorišta i da pozorište, kao ustanova, izražava duboku ogorčenost, naglašavajući da grad Novi Sad ne pomaže u dovoljnoj meri Novosadsko pozorište. To nije istina, nisu protestovali glumci kao ni drugi zaposleni u pozorištu. Kao što se može pročitati u objavljenoj izjavi, kada je naš budžet smanjen za 15 posto onda sam i ja, u potpunoj saglasnosti sa članovima ansambla mislio da pozorište na smanjenje budžeta može odgovoriti samo svojim radom. Tada smo mi zamislili ovu produkciju koju je deset glumaca Novosadskog pozorišta u režiji Zoltana Puškaša i ostvarilo. Ova produkcija je dobra jer je njeno polazište aktuelna politička, privredna i finansijska situacija, ali govori mnogo više nego situacija, koja se i modifikovala od tada. Istina je, i to se mora naglasiti, da ova svedočenja kreću iz zaista konkretne situacije u kojima koristimo tekst Katalin Ladik, ali se ta situacija prevazilazi i koristi se samo kao inspiracija.
