13. maj, petak, ovoga puta je zaista bio baksuzan dan u Srbiji. Oboren je ovogodišnji rekord, barem što se tiče broja nesreća na putu. Za jedan jedini dan desilo se 126 saobraćajnih nesreća, 61 osoba je povređena, a troje su izgubili život. Saobraćajna policija je u saopštenju pozvala učesnike u saobraćaju da uspore. Brza vožnja je naime jedan od najčešćih uzročnika tragedija. Podatke koji su iz dana u dan bili sve bolji od početka godine, pokvario je taj 13. maj time što je umesto daljeg smanjenja broja nesreća zabeležen rekordan broj nesreća, a takođe i rekordan broj povreda tog petka.
Nije bio bolje sreće ni sledeći dan, subota, iako su tada ukupni podaci na državnom nivou pokazivali manji broj udesa, ali je jedna nesreća u našoj blizini duboko potresla Vojvodinu. Desila se teška saobraćajna nesreća uveče oko 21 časova, između Horgoša i Kanjiže. Troje osoba je izgubilo život, a troje su teško povređeni. Sudarila su se dva putnička vozila usled čega je jedno vozilo skliznulo sa puta i prevrnulo se. Razlog nesreće je verovatno uskraćivanje prednosti usaobraćaju.
Kao što je u izjavi za naš list inženjer saobraćaja, Laslo Feher, izjavio, prilikom analiza saobraćajnih nesreća moramo razlikovati njihov razlog i formu u kojoj se one ostvaruju. U potonju kategoriju spada na primer uskraćivanje prednosti u saobraćaju, činjenje prekršaja prilikom obilaska, istrčavanje sa sporednog na glavni put, kao i sklizanje sa puta. U prvu kategoriju spadaju umor, konzumiranje alkohola i smanjena koncentracija iz raznih razloga.
- Do stručnjaka stižu slučajevi saobraćajnih nesreća koje imaju posledice, a koji su dospeli i na sud. To su obično veće nesreće. I do mene stižu ovakvi slučajevi. Mogu da kažem da do nesreće obično vodi nedostatak koncentracije i nepažnja. Iako niko ne priznaje, ljudi pogledaju s vremena na vreme u svoje mobilne telefone, a mogu biti i umorni. Umor je tipičan razlog što kamiondžije skrenu sa puta, ili u slučaju takozvanih disko-nesreća, kada je i konzumiranje alkohola jedan od razloga, ali nije obavezno prisustvo alkohola, često je dovoljno da neko u zoru vozi kući i da mu pažnja popusti, a može čak i da zadrema. Problem se stvori i ako neko ne obrati pažnju na retrovizor pred krivinom pa i ako ne pazi prilikom izlaska na glavni put sa sporednog.
Kao što je rekao, novija vozila su obično šira, da bolje štite putnike, ali to zatvara prilično veliki ugao vida pa ako neko sa sporednog puta dolazi na glavni, može da se desi da se vozilo koje se približava nađe u mrtvom uglu, da se ne vidi, i desi se nesreća, ukoliko se vozilo ne zaustavi u potpunosti pre stupanja na glavni put.
- Jurnjava i brz tempo života, često nas mogu dovesti u nevolju. To je jedan od oblika nepažnje, nedostatka koncentracije, što je često uzrok brzoj vožnji. Dešava se da neko uleti u makaze, ali i da se kasno primeti da je vozilo, koje je pred njim, zakočilo.
Tokom saobraćaja, večernji sati su obično opasniji, naročito period između 17 i 20 časova. U proleće i jesen je veća opasnost, jer je više pešaka i biciklista. Ako u tom periodu, u naseljenom mesti, čovek ne vozi sporije od 50 kilometara na sat i ako ne pazi dovoljno, ako nije dovoljno dobro osvetljeno, onda pešak ili biciklista mogu biti žrtve nepažnje, jer se oni skoro skroz utapaju u neosvetljenu okolinu. Nema tačne statistike, nisu dokazane korelacije, ali na ponašanje čoveka mogu imati uticaja i vremenski uslovi, dosta ljudi su meteoropate, pa na ponašanje utiče i pritisak vazduha, nervozniji smo i brži – objašnjava Feher.
Odgovarajući na pitanje da li su starija vozila, koja se vide na putevima, mogu smatrati izvorima opasnosti, Feher je odgovorio da vozila moraju da prođu na odgovarajućoj tehničkoj proveri, prilikom koje se kontrolišu kočnice, volan i rasveta. Treba udovoljiti određenim uslovima, bez obzira koliko je vozilo staro.
- Ako se tehnički pregled odradi pošteno, onda starost vozila ne predstavlja nikakav problem. Istovremeno, činjenica je da su novija vozila sigurnija, jer imaju senzore koji ne postoje u starijim vozilima. Novo vozilo može uspešnije da odbrani putnike i posledice saobraćajne nesreće su manje.
Što se tiče kvaliteta puteva, tu postoje problemi.
- Svako ko poznaje nepopravljeni deo puta između Bečeja i Bačkog Petrovog Sela, taj zna da je put zbog rupa, nepopravljenih grešaka, nedvosmisleno izvor opasnosti. Ne treba ni spominjati da je rizik noću još veći. Zbog toga novi zakon sadrži stavku da u ovakvim slučajevima odgovornost spada na onoga ko održava puteve. Ne može se jednostavno postaviti znak da je da određenoj deonici najbrža dozvoljena brzina trideset kilometara na sat, a ista deonica stoji oštećena godinama bez popravke – rekao je za naš list Laslo Feher.
