Nedavno je iznešeno i rašireno stajsko đubrivo na Kopu, na teritoriju pod privremenom zaštitom, delom čak i poplavljenom. Nekoliko kilometara istočno od Čoke, na putu koji vodi prema Crnoj bari, nalevo skreće uski betonski put koji vodi na farmu svinja Arenda. Ovaj put prelazi preko teritorije gde se nalaze retke vrste biljaka i životinja. Tu, na putu, koji prelazi preko Kopa je izneto stajsko đubrivo, sa jedne farme krava u blizini Čoke.
Lovac iz Čoke, Šandor Tot, bivši lovočuvar, redovno obilazi atar, i on je prvi uočio novo zagađenje na Kopu. Prošle godine je i sa farme svinja donešeno stajsko đubrivo na zaštićenu teritoriju. Intervenisao je prvom prilikom kod opštinskog inspektora za zaštitu životne okoline.
Dušanka Kliska se na licu mesta uverila o problemu koji se može smatrati zagađivanjem životne okoline. Na nisku teritoriju izneseno đubrivo je postavljeno na površini od oko sto kvadratnih metara. Na zagađenom delu su se biljke, karakteristične za ovaj predeo, osušile, a pošto su se štetne materije kišom proširile po zemljištu, može se očekivati da se i u širem krugu osuši vegetacija.
Istina je, doduše, da je čokanski Kop sam pod preliminarnom zaštitom, ali prema odredbama domaćih zakona o zaštiti životne sredine se na teritorije koje padaju pod preliminarnu zaštitu odnose ista pravila kao i na zaštićene teritorije.
Kada je inspektor za zaštitu životne sredine pozvala vlasnika farme krava na odgovornost i zahtevala objašnjenje zbog čega je ta velika količina stajskog đubriva postavljena baš na preliminarno zaštićenu teritoriju, dotična osoba se branila da nije znala da je teritorija pod zaštitom i tražila da đubrivo do žetve ostane na istom mestu, a nakon žetve bi isto preneo na svoje njive. Ako neko nema saznanja o statusu nekog zemljišta ipak bi morao da zna da se teritorija pokrivena prirodnom vegetacijom ne može koristiti za ostavljanje đubriva.
Deo stočara i poljoprivrednika i dalje neodgovorno truje našu okolinu. I dalje koriste izuzetno otrovno sredstvo, Furadan, koje je zabranjeno još pre dve godine, a koje sadrži karbofuran. Setva kukuruza je tek nedavno završena, ali na više punktova Vojvodine stižu vesti o trovanju divljih životinja i divljih ptica. U ataru Crne bare, na primer, otrovano je više ždralova i to semenom koje je sadržalo Furadan. Životinje koje jedu seme, koje je pomešano sa otrovom, a koje je ostalo na površini, za nekoliko minuta umiru od otrova.
Pre dve godine, 24. aprila, kada su nađeni leševi, između Čoke i Crne bare otrovano je 19 ždralova, čija je odštetna vrednost dvesta hiljada dinara, na jednom polju kukuruza. Nadležne inspekcije su izvršile uviđaj i laboratoriska ispitivanja. Poznajemo zakupca zemljišta u državnoj svojini, koji je Furadan koristio u ogromnoj koncentraciji. Šteta načinjena od strane osobe, koja se može sumnjičiti za trovanje, iznosi 3,8 miliona dinara. Prijava je podneta, ali ni nakon dve godine nije došlo do pozivanja na pravnu odgovornost, uprkos činjenici da je trovanje izazvalo veliku medijsku pažnju. Tužilac koji se bavi slučajem čak i nakon dve godine smatra za potrebno izricanje samo uslovne kazne.
Trovanja, korišćenje zabranjenih materija, su stalna pojava u Vojvodini, nadležni ipak ne poklanjaju dovoljno pažnje ovim slučajevima, osobe koje se mogu sumnjičiti da su oštetili prirodu u većini slučajeva čak ni ne dospevaju pred pravosuđe, a ukoliko se ipak pokrene postupak protiv njih, obično prolaze sa neznatnom kaznom. Dok nadležni ne posvete ozbiljnu pažnju zaštiti našeg prirodnog bogatstva, ne možemo očekivati ni poštovanje propisa čiji je cilj zaštita životne okoline. Masovno korišćenje zabranjenih materija u poljoprivredi na kraju krajeva ugrožava i naše sopstveno zdravlje.
