Skoro neviđenu zbrku pokušala je da reši prekjuče uveče, a i juče, Republička izborna komisija. Do utorka se činilo potpuno jednosmislenim: RIK je obradio 98,56 posto glasova vanrednih parlamentarnih izbora i iako se moglo znati da će se na nekoliko mesta verovatno morati ponoviti glasanje, skoro se moglo sa sigurnošću govoriti o tome koja je izborna lista sa koliko mandata dospela u republičku skupštinu. Ali, u sredu je štampa počela da piše o šestdeset primedbi koje su stigle zbog republičkih izbora. Pre toga, bilo je reči samo o nekoliko primedbi, ali su mediji odjednom dobili informacije o više novih. Na regularnost izbora se primedbe mogu staviti 24 sata nakon izbora, i to nadležnoj izbornoj komisiji.
Na osnovu šestdeset primedbi i drugih žalbi, RIK je na svojoj sednici, koja je održana u sredu uveče, počeo da pregovara o sudbini 164 izborna mesta. Na kraju je odlučeno da će se na 15 izbornih mesta ponoviti glasanje, i to, verovatno, 4. maja, u sredu, a rezultate sa 49 izbornih mesta će uračunati u krajnji zbir. Na 99 izbornih mesta će se prebrojati glasovi, što je juče popodne i započeto, a u slučaju jednog izbornog mesta u Smederevu će se poništiti izborni rezultati. U Vojvodini će se glasanje ponoviti u Bačkoj Topoli i Sremskim Karlovcima. U Bačkoj Topoli će se glasanje ponoviti na biračkom mestu broj 9, a u Karlovcima na biračkom mestu broj 5.
Rezultati dešavanja sledećih nekoliko dana, biće naročito važni za dve izborne liste koje su jedva prešle cenzus. Izborna lista koalicije DSS-Dveri je sa jedva nekoliko stotina glasova prešla cenzus, dok je koalicija SDP - Liberalno-demokratska partija - Liga socijaldemokrata Vojvodine iznad praga sa oko 1.500 glasova. O konfuziji nastaloj nakon izbora smo razgovarali sa članom RIK-a, Đulom Ladocki.
- Šta se tačno desilo na sednici RIK-a u sredu?
– RIK je raspravljao o primedbama koje su stigle na republičke izbore, pa smo na kraju došli do zaključka da od 60 primedbi njih 15 usvojimo, te smo naložili da se na 15 glasačkih mesta ponovi glasanje. U dosadašnji rezultat nisu uračunati rezultati sa ukupno još 164 izborna mesta. Nakon što je doneta odluka o sudbini 15 izbornih mesta, ostaje još pod znakom pitanja sudbina 149 izbornih mesta. Na sednici su bili prisutni i saradnici Zavoda za statistiku. Oni su rekli koja su biračka mesta ta i zapisnici koji se mogu uračunati u budući krajnji rezultat. Ti zapisnici postoje, i ne sadrže grube nepravilnosti koje bi onemogućile uračunavanje rezultata u krajnji rezultat. Bilo je izbornih mesta gde su zapisnici sadržavali toliko teške nelogičnosti, da se rezultat ne može uzeti u obzir. U pogledu ovih izbornih mesta RIK je odlučio da će se otvoriti džakovi sa glasačkim listićima koji će biti ponovo prebrojani uz pomoć stručne službe.
- Koje su to logične brojčane protivrečnosti o kojima je pisala beogradska štampa?
– Postoji logička-matematička kontrola na osnovu koje se zapisnici sa glasačkih mesta kontrolišu. Nelogičnim se smatra ako se broj ukupnih glasova, koji se moraju upisati u odgovarajuću rubriku zapisnika, ne podudara sa brojem svih glasova datih od svih stranaka. Prebrojavanje glasova je određeno kod glasačkih mesta gde su se dogodile ovakve nepravilnosti. Na mestima gde su iz zapisnika nedostajali potpisi, neće se morati ponovo brojati glasovi. Nakon ponovnog prebrojavanja glasova RIK će odlučiti da li se na ovim mestima može konstatovati krajnji rezultat ili će se uzeti kao nula, jer ako ne postoji prigovor, a može se ustanoviti nepravilnost, onda se rezultat smatra nulom.
- Može li se znati kolikom broju glasova preti opasnost poništenja?
– To se za sada ne zna, o tome može govoriti Zavod za statistiku. Koliko ja znam na mestima gde će se glasanje ponoviti sa pravom glasa raspolaže više od 15 hiljada građana.
- Kako je moguće da RIK ne može da naloži ponavljanje glasanja na mestima gde su uočene nepravilnosti, a nije bilo prigovora?
– Apelacioni sud je 2007. godine usvojilo stav po tom pitanju. Te godine je bilo velike rasprave u RIK-u povodom pitanja da li se mogu poništiti izbori po službenoj dužnosti, bez prigovora, ako se uoči grubo kršenje zakona. U toj godini je RIK to učinio, ali je tadašnji Apelacioni sud došao do zaključka da RIK to ipak ne može da učini. Na osnovu ove odluke RIK može da postupi samo u slučaju ako primedba postoji i ako se može dokazati da je nepravilnost zaista izvršena.
- Kakve su se nepravilnosti dogodile na mestima gde će ponoviti glasanje?
– Bilo je mesta gde su glasačke kutije razbijene. Na drugim mestima su primećene određene osobe koje falsifikuju glasove. Glasovi su se falsifikovali na takav način da je jedna grupa sa biračkog mesta iznela prazne glasačke listiće, a napolju, van biračkog mesta su izabrani redni brojevi, zaokruženi, pa su glasački listići popunjeni na taj način predati drugoj grupi koja je potom te listiće ubacila u glasačku kutiju. Tu se nedvosmisleno radi o kupovini glasova. Kada je to primećeno, policija je odmah obaveštena, glasačko mesto je zatvoreno, a podneta je i krivična prijava protiv počinioca. Na ostalim mestima je u većini slučajeva problem bio što je u glasačkim kutijama bilo više glasačkih listića nego broj onih koji su na tom glasačkom mestu glasali.
- Ponavljanje glasanja i anuliranje određenih rezultata, kako to može da utiče na pozicije dve liste koje su jedva prešle cenzus?
– Obe činjenice mogu uticati na ove dve liste; i budući rezultat ponovljenih glasanja i odluka o tome da se rezultati određenih izbornih mesta ne uzimaju u obzir prilikom računanja krajnjeg rezultata. U slučaju ove dve koalicije uopšte nije sve jedno šta će se desiti. Tenzije koje iz toga proizilaze su skoro opipljive, a RIK je pod velikim pritiskom.
- Kakva će biti kontrola na ponovljenom glasanju?
– Sve će se dešavati na isti način kao i ranije, ako neko želi da bude prisutan kao posmatrač, to mora da prijavi. Ali ni na jednom biračkom mestu neće glasove brojati komisija u istom sastavu, svugde će se imenovati druga komisija, jer su prvi pogrešili, pa se prema zakonu moraju imenovati nove osobe.
- Može li se znati za koje se stranke, odnosno liste, vezuju nepravilnosti, povrede zakona izvršene 24. aprila?
– Na to pitanje ne mogu da odgovorim. Ali se ova dešavanja ne mogu vezivati za liste. Ne moramo vezivati za liste to što jedan građanin ubacuje dva glasačka listića ili to što neko iznosi glasački listić sa glasačkog mesta pa ga predaje drugome. Ovakve radnje mogu biti u vezi sa listama, a i ne moraju. Bez dokaza ne mogu tvrditi ništa.
- Da li odgovaraju istini informacije medija da je tih šestdeset primedbi stiglo iz istog naselja?
– To nije istina, primedbe nisu stizale sa istog mesta. Ali je zaista čudno to, u slučaju tih šestdeset primedbi, što ih je predala ista osoba na više glasačkih mesta, od Subotice, preko Beograda pa sve do Niša.
- Šta RIK može učiniti u slučaju ovako sumnjivih primedbi?
– Ništa. Svako ima pravo prigovora.
