Fond nacionalnih manjina, koji je prošle godine ponovo pokrenut, ove godine je podelio 21,8 miliona dinara među 77 medija. Svečano potpisivanje ugovora o subvenciji je bilo juče u Beogradu. Iz sredstava ove fondacije za podsticaj boljeg funkcionisanja manjinskih medija, ove godine je „Mađar So“ dobio 400 hiljada dinara, što će biti namenjeno nastavku serijala o vojvođanskim Mađarima u dijaspori. Kao što smo saznali od Rozalije Ekres, direktorice izdavačke kuće „Mađar So“, započeti serijal bi proširili na predstavljanje Mađara koji su živeli na teritoriji bivše Jugoslavije.
Rozalija Ekres, direktor Mađar so-a na potpisivanju ugovora
Branko Ružić, ministar za državnu upravu i lokalnu samoupravu je na svečanom potpisivanju ugovora, potpisao 77 projekata sa zajednicama, fondacijama i institucijama. Kao što je ukazao, nacinalni manjinski fond je i ranije postojao, 15 godina su pauzirali sa radom, a prošle godine se ponovo aktivirao. Tada su imali na raspolaganju 1,8 miliona dinara, dok sada imaju mnogo više. 21,8 miliona dinara su mogli da podele. Ove godine fokus konkursa fondacije je informisanje na jezicima manjina. Ružić je saopštio da bi voleli da sledeće godine sa još više novca podrže nacionalne manjine, a konkurse bi voleli da uvrste u redovne.
Rozalija Ekres, direktorica IK „Mađar So“ je obrazložila, da je još 2015. godine krenuo dvogodišnji serijal, u kojem je naš list predstavio živote vojvođanskih Mađara u dijaspori. Za to vreme saradnici lista su obišli 84 mesta, uglavnom su posetili sela u kojima živi najmanje 200 mađarskih žitelja, kako bi dali viziju o tome kako žive vojvođanski Mađari u dijaspori i kakva im je veza sa ostalim sunarodnicima. U dodatku lista „Mađar So“ u ,,Hétvége” su objavljivane reportaže, od kojih je nastala knjiga 2016. pod nazivom ,,Szórványlétben I” a zatim 2017. drugo izdanje ,,Szórványlétben II“.
- Objavljivanjem važnih izdanja sa gledišta sociografije nije završen program o dijaspori. Voleli bi da nastavimo sa potraživanjem naselja u dijaspori, od kojih bi takođe napravili serijal. Posete naseljima u dijaspori takođe služe za izgradnju i jačanje mreže informisanja. Preko novinara lista „Mađar So“, dolazimo do informacija o dešavanjima u zajednicama koje žive daleko od velikih centara, zato je njihov rad neophodan - istakla je direktorica. - Zatim u drugom krugu projekta bi potražili Mađare koji žive u dijaspori, koji rade u zajednicama u Makedoniji, Bosni i Hercegovini, Hrvatskoj i Sloveniji, gde uglavnom rade Mađari poreklom iz Vojvodine. U našem slučaju, voleli bi da dobijemo odgovore na to, kako su dospeli u određenu zemlju, koliko su uspeli sačuvati identitet, i kakve veze drže sa Vojvodinom i sa matičnom državom - ukazala je direktorica.
Edit Laslo, direktor nedeljnika Het nap
Na svečanom potpisivanju ugovora bili su prisutni i drugi mađarski mediji, kao što je ,,Hét Nap” i Pannon RTV.
Edit Laslo, direktorica ,,Hét Nap” je iznela da bi oni voleli da izdaju pod nazivom ,,Vajdaság, így szeretlek” jedno takvo izdanje u kojem bi se bavili prikazivanjem stanovnika Vojvodine, lov na identitet preko gradjevina, predmeta, sa manjim događajima i slikama da prikažu manjine koje žive u Vojvodini, Rusine, Slovake, Nemce i druge nacije sa svojim karakteristikama. Direktorica je istakla da su konkurisali za minimalna sredstva od 300 hiljada dinara, što su i dobili, i smatra da će pokriti troškove izdanja.
-Pannon RTV je konkurisao za ulaganje u razvoj sadržaja na internetu. Tekstove sa mađarskog jezika prevodimo na srpski, da bi mogli srpski mediji preuzimati naše vesti. Primetili smo da se u poslednje vreme često informišu iz vesti Pannon RTV - rekla je Kristina Križan, pomoćnik direktora Pannon RTV, i dodala da su od fondacije dobili 120 hiljada dinara, mnogo manje nego što im je potrebno, ali su ipak zadovoljni.
Branko Ružić je istakao da je 2018. godina nacionalnih manjina, jer su se početkom godine mnogi zakoni koji se tiču manjina promenili, popravljajući njihov položaj u Srbiji. Podsetio je da će 4. novembra 22 nacionalne manjine učestvovati na izborima. Od toga 18 neposredno bira svoje predstavnike, a 4 manjine posredno. Podsticao je predstavnike nacionalnih manjina da se upišu u posebne biračke liste i da učestvuju u odabiru svojih članova nacionalnih saveta.
