Civilna organizacija „Mozgalom Kispiacért” je zajedno sa demokratskim građanima organizovala dvodnevni sastanak u mestu Male Pijace, a tema je bila proces pridruživanja EU. U subotu i nedelju, predstavnici unije pobratimskih država (Rumunije, Mađarske, Slovačke, Hrvatske) govorili su o svojim iskustvima u Uniji i predstavili prednosti i obaveze članstva u EU.
– U subotu, predavanje su održali republički i pokrajinski zvaničnici vojvođanskih Mađara. U nedelju smo predstavili dosadašnja postignuća Prosperitati Fondacije. Sastanak je postigao svoj cilj, stekli smo dosta iskustva. Uspeli smo da se raspitamo iz prve ruke a takođe smo se upoznali sa trenutnim stanjem EU, sa beneficijama članstva i ograničenjima – rekao je Ede Sarapka, gradonačelnik mesne zajednice Male Pijace.
Mađarski generalni konzulat iz Subotice se takođe predstavio na sastanku. Konzul Radovan Rus je pred okupljenim građanima izrazio nadu da će Srbija postati članica EU, ali pre toga predstoji dug i težak put.
- Pristupanje nije samo jedna vlada, ne pristupa Evropskoj Uniji samo državna uprava, već male i velike zajednice i regioni određene države. Stoga pripisujemo veliki značaj prisustvu takvih skupova u Vojvodini, gde EU pruža priliku, daje prednosti i privilegije članstva u Uniji – naglasio je konzul.
Robert Otot, zamenik pokrajinskog sekretara za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo u svom izveštaju je istakao sve veće zahteve poljoprivrednika u Vojvodini da ispune očekivanja za pristupanje EU. Mala i srednja poljoprivredna gazdinstva se nalaze na raskrsnici i mogu preživeti samo ako tradicionalne useve zasnovane na pšenici i kukuruzu zamene intenzivnijim usevima. Na primer, da uzgajaju povrće i lekovito bilje i pokušaju da obavljaju delimičnu ili krajnju proizvodnju u porodičnim preduzećima. Takođe je govorio o sistemu poljoprivredne podrške EU, IPARD konkursu koji će biti otvoren tokom cele godine.
Atila Juhas, državni sekretar za poljoprivredu, skrenuo je pažnju na obaveze koje proizlaze iz poljoprivredne politike EU za sve zemlje Unije (sistem sigurnosti hrane, standardizacija, upravljanje zaštitom životne sredine itd.). Postepeni pristup sistemu poljoprivredne podrške EU može biti spas za mnoge registrovane poljoprivrednike.
Poslanik EP Deli Andor učestvovao je na sastanku (Foto: Jožef Gergelj)
Poslanik EP Deli Andor, koji predstavlja Vojvodinu u Briselu, govorio je o izgledima Srbije za pristupanje EU:
- Srbija ima političke implikacije vezane za istoriju, zajednicu, vrednosni sistem koje su važne za sticanje članstva u EU. Sa druge strane, postoji ekonomska dimenzija za članstvo u EU, što omogućava jedinstveno tržište. Osim toga, postoje mehanizmi podrške koje koriste istočnoevropske zemlje i mogu se razvijati. Na početku pristupnih pregovora, Srbija ima mnogo toga da nadoknadi. Što se tiče mogućeg datuma pristupanja, sredina 2020.godine izgleda realno.
Pristupanje EU je takođe važno za autonomiju. Mihalj Njilaš, potpredsednik pokrajinske vlade:
- Postoji mnogo dobrih modela u Evropi, a kroz zajednički rad sa liderima iz regiona možemo i mi jačati našu autonomiju ovde u Vojvodini. Pokrajina takođe predstavlja jednu od rasprava o određenim poglavljima pregovora o pristupanju. Na primer, u oblasti sudskih poslova uključena su i manjinska prava. Izradili smo akcioni plan manjina čiji su predlozi prosleđeni srpskoj vladi na usvajanje. Tokom pregovora o pristupanju, treba tražiti povoljnu zaštitu manjinskih prava, koja bi mogla biti uključena u sporazum o pristupanju – naglasio je Njilaš.
Ištvan Pastor, predsednik Pokrajinskog parlamenta, pridružio se popodnevnom delu sastanka:
- Formulišući potrebe zajednice i izgradnju partnerstva, naši građani mogu da se pojave na tenderima EU. Od kako su se otvorile ove mogućnosti za konkurs i pretpristupna sredstva, prvenstveno smo dobro prošli na konkursima u Mađarskoj. Od ukupnog iznosa dodeljenih ponuda, 95 posto onih koji su dobili konkurs su bili uspešni.
Za naše građane, trenutne mogućnosti ponude su samo deo onoga što članstvo u EU može da učini. Vojvođanski Mađari su se obavezali da Srbija bude deo Evropske Unije od početka devedesetih godina, ali smo bili prepušteni sami sebi. Dugo vremena je trebalo da prođe pre nego što je politika zemlje krenula u istom smeru – rekao je Ištvan Pastor, predsednik SVM-a.
