Naš novinski članak možete pročitati i na mađarskom jeziku.
Nacionalni savet mađarske nacionalne manjine ima za cilj da upozna mađarske srednjoškolce iz Vojvodine sa mogućnostima i prednostima nastavka školovanja u zemlji, kao i sa kompleksnim programom stipendiranja nacionalnog saveta, koji uključuje i jedno jednodnevno studijsko putovanje u veće univerzitetske gradove – Novi Sad i Suboticu. Ovo je bilo organizovano juče uz učešće 270 učenika trećih razreda srednjih škola.
Srednjoškolci su sa velikim interesovanjem pratili izlaganja (fotografija Edvarda Molnara)
Na prvoj etapi obilaska visokoškolskih ustanova u Subotici, na Visokoj tehničkoj školi strukovnih studija, Arpad Fremond, predsednik Nacionalnog saveta mađarske nacionalne manjine, naglasio je to da nacionalni savet već u trećem razredu srednje škole kroz kampanju skreće pažnju mladih na važnost daljeg školovanja, pa ih podstiču da, po mogućnosti, nastave školovanje na nekoj od visokoškolskih ustanova u Vojvodini.
Dr Balint Juhas: Nastavak školovanja u zemlji zasniva se na tri važna stuba (fotografija Andraša Otoša)
Poseta Novom Sadu je počela u zgradi rektorata. Ovde smo od Tatjane Varju Potrebić, članice izvršnog odbora nacionalnog saveta zadužene za obrazovanje, saznali da se ove godine za posetu Novom Sadu prijavilo 206 srednjoškolaca, a 64 učenika se upoznalo sa visokoškolskim ustanovama u Subotici.
Dr Balint Juhas, predsednik pokrajinske skupštine, rekao je da u sali vidi ne samo učenike, već i budućnost vojvođanskih Mađara.
Dr Dejan Madić, rektor Univerziteta u Novom Sadu, zahvalio se Nacionalnom savetu mađarske nacionalne manjine na organizaciji ovog programa i naglasio da je univerzitet otvoren za sve mlade ljude iz Vojvodine.
Rektor dr Dejan Madić je pozdravio srednjoškolce (fotografija Andraša Otoša)
U Subotici su učenike dočekali na tamošnjim fakultetima Univerziteta u Novom Sadu, kao i na Visokoj tehničkoj školi strukovnih studija, na Visokoj školi strukovnih studija za obrazovanje vaspitača i trenera, ali i na subotičkom odseku Pravnog fakulteta za privredu i pravosuđe Univerziteta Privredna akademija. Pri upućivanju učenika pripomogli su i stipendisti demonstratori.
– Želeli bismo da pomognemo mladima u svemu i da im obezbedimo okolnosti koje olakšavaju donošenje odluka, rekao je Arpad Fremond, dodajući da je uporedo najavljen i dopunski kurs srpskog jezika. – Kada učenici krenu u četvrti razred, dobijaju brošuru koja sadrži sve mogućnosti za dalje školovanje. Program realizujemo zajedno sa Savezom mađarskih učenika Vojvodine, a organizujemo i sajam obrazovanja „EduExpo”, gde se visokoškolske ustanove mogu predstaviti učenicima. Sledeće godine mladi će ponovo moći da učestvuju na dopunskom kursu srpskog jezika i programu pripreme za upis, kao i da se upoznaju sa programom stipendiranja nacionalnog saveta. Verujem da je ovaj obilazak visokoškolskih ustanova jedan dobro funkcionišući, popularan program, a drago mi je što je i ove godine u njemu učestvovalo toliko zainteresovanih mladih ljudi, naglasio je predsednik nacionalnog saveta.
Arpad Fremond je održao pozdravni govor (fotografija Edvarda Molnara)
Na događaju je srednjoškolce pozdravio i dr Igor Firstner, direktor Visoke tehničke škole strukovnih studija u Subotici. U svom govoru predstavio je ponudu studijskih programa i mogućnosti ove ustanove, a zatim je učenike poveo u obilazak zgrade.
– Imamo dva cilja. Jedan je da srednjoškolcima saopštimo da vredi nastaviti školovanje. Drugi je, naravno, da ako smatraju da smo mi pravi izbor za njih, onda da izaberu našu ustanovu. Studenti mogu da studiraju na pet osnovnih studijskih programa: mašinstvo, elektrotehnika, mehatronika, informatika i inženjerski menadžment, a imamo i master program iz informacionih tehnologija. Inženjerska karijera i dalje je tražena profesija, ali znanje stečeno u ustanovi može biti korisno i onima koji kasnije pronađu zaposlenje u nekim drugim oblastima. Želimo da studentima pružimo praktična znanja koja će im pružiti čvrst temelj u životu. Važno je da imaju stabilnu profesionalnu pozadinu i širi pogled na mogućnosti. Ne moraju da se obavežu na jedan pravac sa 18 godina, već nastavkom školovanja mogu steći znanje i iskustvo koje im kasnije može obezbediti bolji kvalitet života, naveo je Igor Firstner, dodajući da ova ustanova stavlja veliki akcenat na praktično obrazovanje. Studenti ne samo da mogu steći stručna znanja na časovima, već i, zahvaljujući saradnji škole sa brojnim kompanijama, mogu učestvovati na praksama.
– Naši studenti imaju priliku da provedu vreme u različitim kompanijama, steknu iskustvo i uvid u svet rada. To je velika prednost za njih prilikom kasnijeg pronalaženja posla, naglasio je Igor Firstner.
Rektorat Univerziteta u Novom Sadu je bio domaćin novosadskog programa, gde je Tatjana Varju Potrebić naglasila da se programi stipendiranja nacionalnog saveta nadovezuju jedni na druge, pa je važno da se studenti što pre pridruže programima dopunskog kursa srpskog jezika i pripreme za upis.
Dr Balint Juhas, predsednik pokrajinske skupštine, skrenuo je pažnju na činjenicu da Univerzitet u Novom Sadu nudi po stotine studijskih programa, dok Nacionalni savet mađarske nacionalne manjine podržava mlade ljude stipendijama, mrežom demonstratora, pripremnim porgramom za upis i dopunskim kursem za srpski jezik. Naglasio je da se dalje školovanje u zemlji zasniva na tri važna stuba: identitetu, konkurentnom znanju i samouverenom korišćenju jezičkih veština.
– Najvažnije je da ti mladi ljudi kažu: pokušaću da uspem u ovde, želim da se razvijam ovde u zemlji. To je ključno za budućnost zajednice, naglasio je Balint Juhas. Dodao je da studentske godine ne sastoje se samo od učenja i dodele diplome, već i od izgradnje odnosa i zajednice, kao i sticanja iskustva.
Dr Dejan Madić, rektor Univerziteta u Novom Sadu, rekao je da Univerzitet u Novom Sadu ima 14 fakulteta koji rade u četiri grada u Vojvodini i nude više od 300 akreditovanih studija od osnovnih do doktorskih. Naglasio je da pri univerzitetskom obrazovanju ne radi se samo o sticanju diplome, već i o prilici za mlade ljude da doprinesu razvoju sopstvene zajednice.
Tokom ovog programa, studenti su posetili različite fakultete, gde su ih dočekali predavači, demonstratori i studenti. Mladi su stekli direktan uvid u život na univerzitetu i mogli su da postavljaju pitanja o daljem školovanju. Dr Atila Dudaš, redovni profesor na Pravnom fakultetu Univerziteta u Novom Sadu, rekao je da ovaj program ima dugu tradiciju i da svake godine sa zadovoljstvom dočekuju mađarske srednjoškolce iz Vojvodine. Rekao je da danas studenti koji studiraju u zemlji mogu očekivati mnogo povoljnije uslove nego ranije.
– Studentski dom „Evropa”, program stipendiranja nacionalnog saveta i zajednica koja se ovde razvila daju studentima osećaj sigurnosti. Cilj je da mladi ljudi ne samo da dobiju finansijsku podršku, već i da se osećaju kao kod kuće u Novom Sadu, naveo je Atila Dudaš. Takođe je napomenuo da obrazovanje pravnika na mađarskom jeziku sada već funkcioniše sa ograničenijim mogućnostima, ali istovremeno pokušavaju da pruže svu moguću pomoć mađarskim studentima u vidu konsultacija i podrške.
Pored demonstratora Nacionalnog saveta mađarske nacionalne manjine, programu su se pridružili i studenti iz Saveza mađarskih učenika Vojvodine (VaMaDisz), koji su svojim ličnim iskustvima i savetima pomagali srednjoškolcima.
Lenke Rapoš, studentkinja druge godine Poljoprivrednog fakulteta, rekla je da „VaMaDisz” redovno organizuje informativne ture po vojvođanskim srednjim školama, gde učenicima predstavljaju prednosti nastavka školovanja u zemlji.
Lenke Rapoš (fotografija Andraša Otoša)
– Dobili smo mnogo dobrih povratnih informacija u proteklim godinama. Nekoliko učenika je promenilo mišljenje i na kraju odlučilo da nastavi školovanje ovde, rekla je ova studentkinja. Dodala je da Savez mađarskih učenika Vojvodine organizuje i posebne letnje programe i kampove za srednjoškolce i studente, gde pokušavaju da pomognu, motivišu i podrže mlade ljude koji žele da nastave školovanje kroz zabavne i tim bilding aktivnosti.
Leonora Bećak, studentkinja četvrte godine na smeru farmacije Medicinskog fakulteta, pomaže studentima prve godine kao demonstratorska stipendistkinja. Prema njenim rečima, smatra posebno važnim da što više mladih Mađara ostane u Vojvodini.
Leonora Bećak (fotografija Andraša Otoša)
– U početku može biti teško zbog srpskog jezika, ali sve se može rešiti uz istrajnost. I ja sam pohađala časove srpskog, a kasnije na fakultetu sam se navikla na upotrebu jezika, rekla je Leonora, koja je trenutno smeštena u Studentski dom „Evropa”.
Mnogi srednjoškolci su još uvek nesigurni u vezi sa svojom budućnošću, ali istovremeno, nekoliko njih je naglasilo da bi želeli da ostanu u zemlji. Viktor Bojan, učenik Gimnazije za talentovane učenike sa domom učenika „Boljai”, želeo bi da nastavi školovanje u oblasti informatike u Novom Sadu.
– Volim Srbiju, volim da ovde biti, pa osećam da i ovde mogu da uspem, rekao je Viktor.
Romeo Erdelji, učenik Gimnazije za talentovane učenike sa domom učenika „Boljai”, govorio je da se i dalje dvoumi između Segedina i Novog Sada. Kako je rekao, prednosti Mađarske su obrazovanje na maternjem jeziku i diploma iz Evropske unije, ali prednost Novog Sada je što se ovde može steći i zanimanje i jezičke veštine istovremeno.
– Mogućnost paralelnog učenja drugog jezika mogla bi biti velika prednost na duže staze, naveo je ovaj učenik.
Ester Tomik (fotografija Andraša Otoša)
Ester Tomik, učenica Gimnazije za talentovane učenike „Deže Kostolanji”, želela bi da nastavi školovanje na Akademiji umetnosti. Rekla je da se zato prijavila na dopunski kurs srpskog jezika, za koji veruje da bi joj mogao biti od velike pomoći u kasnijem školovanju.
Nyitókép: (fotografija Andraša Otoša)
