Naš novinski članak možete pročitati i na mađarskom jeziku.
Bagrem cveta početkom ili sredinom maja, u zavisnosti od vremenskih prilika. Ovaj dvonedeljni period je jedan od najznačajnijih perioda za pčelare u našem regionu. Nasleđe pčelarske porodice pete generacije nastavlja Norbert Činčak iz Subotice, koji trenutno radi sa 50 košnica nakon velikih gubitaka od pre dve godine. Ovaj pčelar prodaje svoj raznovrsni med na Mlečnoj pijaci, ali obavlja i dostavu na kućnu adresu. Ovaj proizvođač je optimističan u pogledu ovogodišnjih prinosa, ali je rekao i da je cena meda ostala nepromenjena od prošle godine, a i da se očekuje njen rast u bliskoj budućnosti, uprkos činjenici da se očekuje smanjenje potražnje tokom leta. Pitali smo ovog stručnjaka o ovogodišnjoj sezoni bagrema i uljane repice.
Norbert Činčak (fotografija Edine Kolović)
Kao odgovor na pitanje naših novina, Norbert Činčak je rekao da su pčelari optimistični jer ako se toplo vreme nastavi i noći ne budu hladnije, mogu očekivati dobar prinos bagremovog meda.
– Uljana repica je već procvetala. Počela je da cveta u prvoj polovini aprila. Bilo je minimalnog podudaranja između cvetanja bagrema i uljane repice. Kada cvetanje uljane repice prođe, prebacujemo pčele na bagrem, a u prvim danima bagrema vršimo vrcanje meda od uljane repice. U našem slučaju, bagremov med se takođe dodaje u med od uljane repice, ali bagremov med koji se potom vrca je od čistog bagrema. Posle bagrema sledi poljsko cveće, koje se uglavnom sastoji od suncokreta, i time se zatvara sezona na području Subotice, objasnio je ovaj pčelar.
Zaštita od grinja je važan zadatak za pčelare. Da bi pčele preživele zimu u dobrom zdravlju, zaraza mora biti svedena na minimum.
– Tokom zime nije bilo većeg uginuća pčela. Mogao bih reći da je bila dobra godina što se tiče zimovanja. Pčele su nakon zime u dobrom stanju. Prolećni radovi na košnicama počeli su početkom marta. Prvi radovi su bili čišćenje podnožja, zatim smo procenili stanje pčelinjih kolonija. Nije bilo oštećenja od mraza na cvetovima, već je suša izazvala problem, pa je uljana repica proizvela manje nektara tokom perioda cvetanja, objasnio je ovaj prodavac za naše novine.
Kvalitet i rok trajanja meda su u osnovi određeni njegovom čistoćom i sadržajem vlage, što je direktno povezano sa sadržajem suve materije.
Sadržaj vlage nektara koji pčele sakupljaju u početku može biti i do 70 procenata. Sadržaj vlage u medu prve klase je 18 procenata.
– Za sada radim po prošlogodišnjim cenama, ali se očekuje povećanje cena. Kilogram cvetnog meda košta 800 dinara, poljski med 850, med od uljane repice 800, a bagremov med 1.200 dinara. Bagremov med je skuplji i nažalost nema velike potražnje za njim. Međutim, postoje ljudi koji ga isključivo konzumiraju jer su, na primer, alergični na polen, a bagremov med ne sadrži polen. Kupci iz Mađarske i Nemačke uglavnom kupuju bagremov med u većim količinama. Kako vreme postaje toplije, potrošnja meda drastično opada. Kod nas se med uglavnom koristi u čaju ili kao zaslađivač zimi, a njegova potrošnja kao izvora vitamina nije postala široko rasprostranjena. Leti potrošnja značajno opada, čak i za polovinu ili trećinu. Od septembra, sa početkom školske godine, dolaskom hladnijeg vremena i širenjem virusa, želja za kupovinom meda ponovo počinje da raste, naglasio je prodavac.
Pčelar je naglasio da svaka vrsta meda ima svoje karakteristike i blagotvorno dejstvo. Prema njegovim rečima, bagremov med dobro deluje na srčane mišiće i cirkulaciju krvi zbog nedostatka polena, a poznat je i po svom antiinflamatornom dejstvu. Uljana repica, s druge strane, sadrži dosta polena, zbog čega se preporučuje za jačanje imunog sistema i podršku funkcionisanju urinarnog trakta, bubrega i jajnika. Dodao je da je ovaj drugi jedina vrsta meda koja se nalazi u našoj zemlji čija je pH vrednost alkalna, dok je kod ostalih kisela.
Nyitókép: Cvetanje bagrema je period najintenzivnijih aktivnosti za pčelare (fotografija Mikloša Benedeka)
