Naš novinski članak možete pročitati i na mađarskom jeziku.
Našem novinskom tekstu pripada i foto-galerija.
Povodom 350. godišnjice od rođenja Ferenca II Rakocija, u Bečeju je održan jedan niz svečanih programa. Veče je završeno gala programom pod nazivom „Harcaink hevén át” (Kroz vrelinu naših bitaka) u Mađarskom kulturnom društvu „Petefi Šandor” u petak, na kojem su govor održali dr Balint Juhas, predsednik pokrajinske skupštine, i Žofija Rigo Pal, potpredsednica Nacionalnog saveta mađarske nacionalne manjine.
Dr Balint Juhas je naglasio: znamo za malo istorijskih ličnosti čije ime evocira unutrašnji stav cele nacije – silu koja može da održi svoju zajednicu vekovima.
– Ime Ferenca II Rakocija ne samo da evocira jednu istorijsku epohu. Na 350. godišnjicu njegovog rođenja, ideja slobode se neizbežno povezuje sa njegovom figurom. Jedan stav koji prevazilazi vreme. Nije vezan samo za jedan istorijski događaj, već je to trajna posvećenost. To nije stanje postignuto jednom, već odluka koja se donosi iznova i iznova, kao i odgovornost koja se preuzima iznova i iznova, rekao je predsednik pokrajinske skupštine.
Dr Balint Juhas je napomenuo da se Rakocijevo nasleđe istovremeno obeležava na 26 lokacija u Karpatskom basenu.
– To znači: ne samo da se sećamo, nego i pripadamo jedni drugima. Jer država ima granice, ali nacija je nema, naveo je predsednik pokrajinske skupštine.
Dodao je: istorija nam ne govori samo o tome šta nam se dogodilo, već i o tome šta radimo sa onim što smo nasledili.
– Rakocijevo nasleđe nije zatvorene prošlost, već kompas. Kompas koji pokazuje: ima smisla razmišljati u zajednici, ima smisla zauzeti se sebe, jer je to ključ našeg opstanka. Za nas, vojvodanske Mađare, to nisu apstraktne misli, to je stvarnost našeg svakodnevnog života. Kada gradimo školu, kada organizujemo kulturni život, kada čuvamo naš jezik i tradiciju, ne čuvamo samo prošlost, već gradimo budućnost zasnovanu na sigurnoj tački, rekao je dr Balint Juhaš.
U svom pozdravnom govoru, Žofija Rigo Pal je naglasila: za nas danas, ovde u Vojvodini, naše borbe su samo povremeno žestoke: one su više istrajne, a uglavnom zamorno svakodnevne.
Skup je pozdravila i Žofija Rigo Pal, potpredsednica Nacionalnog saveta mađarske nacionalne manjine (fotografija Andraša Otoša)
– Ne osećamo uvek istorijsku težinu u njima, ali ona je i dalje tu u njima, i ovde je u nama. Tu je pri izboru jezika obrazovanja, kao i u njegovoj samoj mogućnosti. Tu je u stvaralaštvu, nakraj struna, leprša sa kosom, a uskoro će biti i tu u peti čizme kada ona bude doskočila. U iskrenosti reči – čak i ako odjek te iskrenosti ne prihvataju baš svi. Bila je prisutna kada je neko i dalje nastavio da predaje, piše i gradi. Naše odluke imaju istorijsku težinu, ali kulturu ne čuva istorija, već oni koji je koriste. Oni koji u njoj žive, naglasila je potpredsednica nacionalnog saveta.
U vezi sa spomen-vrtom otvorenim u kući Vajnberger, istoričar umetnosti dr Endre Rafaj rekao je da geometrijski oblici bašte, strukture leja i vegetacija pokušavaju da podsete na eru Rakocija.
– Reč je o periodu kasne renesanse i ranog baroka, koji je verovatno razvio tip bašte po uzoru na manastirske bašte uz italijanske i francuske uticaje, koji su se širili širom Kraljevine Mađarske u aristokratskim, a kasnije i građanskim sredinama. Ove bašte su bile prisutne i u Vojvodini, ali su se pokazale izuzetno krhkima i gotovo su potpuno iščezle do početka 2000-ih godina, naveo je ovaj istoričar umetnosti.
U okviru ove programske serije, zainteresovani su posetili i izložbu pod nazivom „Pro Libertate”, koja je otvorena u četvrtak uveče u gradskom muzeju u Bečeju, a koja javnosti predstavlja novčane eksponate iz doba Ferenca II Rakocija.
Gala program pod nazivom „Harcaink hevén át“ (Kroz vrelinu naših bitaka) organizovao je Mađarsko kulturno društvo „Petefi Šandor” u Bečeju (fotografija Andraša Otoša)
Vojvođanske događaje u okviru programske serije „Rakoci 350” organizovala je Mreža kuća tradicija – Vojvodina, u saradnji sa različitim ustanovama.
– Čitav Karpatski basen se pridružio ovoj seriji manifestacija: programi se realizuju na 19 lokacija u Mađarskoj i sedam u inostranstvu. U Vojvodini, Bečej je dobio ovu centralnu ulogu. Vezano za obeležavanje komemorativne godine Ferenca II Rakocija, organizovali smo tokom nedelje ne samo ovaj gala program, već smo se trudili da posetimo sve institucije u Vojvodini koje su na neki način povezane sa ovim vojvodom, rekao je Balaž Češak, kulturni organizator Mreže kuće tradicija – Vojvodina.
U svečanom programu nastupili su plesni ansambli „Kišcimbora” i „Čičoka” iz Bečeja, plesni ansambl „Cirkalom” iz Bačke Topole, udruženje „Talentum” iz Subotice, muški hor „Rakoci” iz Čoke, muški hor „Botra” iz Bečeja, bendovi „Duhaj” i „Fokoš”, kao i Bela Mičik i glumac Đerđ Virag. Tokom večeri objavljeni su i rezultati takmičenja u izvođenju folklornih pesama iz ciklusa pesama o Rakociju , čime je dodatno istaknut društveni karakter, kao i uloga u očuvanju tradicije ove manifestacije.
Nyitókép: Dr Balint Juhas: Država ima granice, ali nacija je nema (fotografija Andraša Otoša)
