Naš novinski članak možete pročitati i na mađarskom jeziku.
Nacionalni savet mađarske nacionalne manjine održao je u petak svoju 22. redovnu sednicu, tokom kojeg su članovi saveta razmatrali više od četrdeset tačaka dnevnog reda. Na sednici je usvojen budžet i plan rada Nacionalnog saveta mađarska nacionalne manjine za 2026. godinu, kao i rebalans budžeta za ovu godinu.
Arpad Fremond, predsednik Nacionalnog saveta mađarska nacionalne manjine, rekao je u vezi sa budžetom za 2026. godinu da će na osnovu republičkih, pokrajinskih i opštinskih subvencija, očekivanih resursa iz matične države, kao i sredstava koja nisu iskorišćena u 2025. godini, budžet Nacionalnog saveta mađarska nacionalne manjine za sledeću godinu iznositi 809 miliona 49 hiljada 668 dinara.
– Naši planirani programi naravno uključuju redovne troškove rada saveta. Želeli bismo da nastavimo sa programom razvoja vrtića na mađarskom jeziku u Vojvodini, kao i sa razvojem mreže javno-obrazovnih ustanova na mađarskom naastavnom jeziku u Vojvodini, što nam je od najveće važnosti. Programi koji pomažu mađarskoj zajednici da uči i poveća svoj nivo obrazovanja ne mogu se izostaviti, baš kao što će povećanje stručnog nivoa i poboljšanje kvaliteta mađarskog javnog obrazovanja i dalje biti prioritet. Smatramo važnim proširenje sadržaja vrtića i škola koji jačaju nacionalni identitet u obrazovanju na mađarskom nastavnom jeziku. Pored toga, organizovaćemo programe koji jačaju razvoj i umrežavanje saradnje mađarskih kulturnih ustanova u Vojvodini, kao i inicijative vezane za mađarsko intelektualno kulturno nasleđe u Vojvodini. Nameravamo da održimo programe za očuvanje tradicije, a prioritet će biti i očuvanje i razvoj mađarske medijske mreže. To uključuje razvojne aktivnosti vezane za pisanu i elektronsku štampu, primenu i jačanje zakonskih okvira u vezi sa upotrebom službenog jezika, poboljšanje odnosa mađarske zajednice prema upotrebi maternjeg i službenog jezika, kao i umrežavanje prevodilaca za mađarski jezik, kao i njihovo dalje usavršavanje i povećanje efikasnosti njihovog rada. Sve je to među našim prioritetima i u osnovi nameravamo da nastavimo sa programima koje sprovodimo poslednjih godina, objasnio je predsednik nacionalnog saveta.
Arpad Fremond, predsednik Nacionalnog saveta mađarska nacionalne manjine, istakao je plan rada za narednu godinu, navodeći da dokument detaljno sadrži sve zadatke i ciljeve koje savet namerava da sprovede u 2026. godini.
– Važno je navesti da će 2026. biti izborna godina. U životima vojvođanskih Mađara, ovo će biti izborna godina iz više aspekta, pošto će u aprilu biti parlamentarni izbori u Mađarskoj. Verujem da je ovo izuzetno važan događaj za Nacionalni savet mađarska nacionalne manjine i mađarsku zajednicu u Vojvodini. Nadam se da će što više mađarskih građana u Vojvodini iskoristiti svoje pravo glasa, a takođe se nadam da će što više ljudi podržati aktuelnu vladu Mađarske na vlasti, vladu Fides-KDNP-a, kao i proteklih godina. Pored toga, biće i izbori za nacionalne savete, koji se očekuju krajem 2026. godine, negde u novembru. Ovo se odnosi na sve nacionalne savete koji deluju u Srbiji. Iako ovo neće fundamentalno odrediti naš plan rada i delovanja, ipak će imati uticaj na njega, jer izbori moraju biti organizovani u novembru, naglasio je.
Predsednik nacionalnog saveta je dodao da je u aktuelnom mandatu svesno stavljen naglasak na završetak započetih projekata. Što se tiče službene upotrebe jezika i pisma, Arpad Fremond je naglasio da će aktuelna strategija isteći 2026. godine.
– Naša strategija za službenu upotrebu jezika i pisma ističe 2026. godine, zato moramo da usvojimo novu strategiju u ovom mandatu. Zajedno ćemo sledeće godine odlučiti da li ćemo ovu strategiju usvojiti za period između 2027. i 2031. godine ili samo između 2027. i 2029. godine. Ograničenje do 2029. godine nastaje zato što ostale strategije takođe važe do te godine, a postoji mogućnost da će sledeći sastav Nacionalnog saveta mađarske nacionalne manjine već istovremeno odlučivati o strategijama u sve četiri oblasti. Ono što je sigurno jeste da moramo usvojiti novu strategiju za službenu upotrebu jezika i pisma, i to će biti jedan od naših najvažnijih zadataka. Pored toga, nastavićemo da podržavamo pripremu i objavljivanje Mađarsko-srpskog srednjeg rečnika zajedno sa Izdavačkim zavodom „Forum”, jer je nakon Srpsko-mađarskog srednjeg rečnika neophodno da se završi i mađarsko-srpska verzija, dodao je.
U oblasti javnog informisanja, prioritet će biti stavljen na obuku i uključivanje mladih.
– U oblasti javnog informisanja, naglasak je stavljen na obuku, pisanje konkursa i posete medijskim kućama od strane srednjoškolaca, kao i posete novootvorenom Muzeju štampe i štamparstva „Magyar Szó”. Važno nam je da što više kvalifikovanih mladih ljudi dobije priliku u štampanim medijima, rekao je.
U planu rada u oblasti kulture, pre svega u naseljima u rasejanju, uključeno je i nekoliko konkretnih investicija.
– Renoviranje pozorišne sale u Staroj Moravici biće prioritet, a u Tordi bismo želeli da završimo dogradnju kulturnog centra. U Pančevu nameravamo da završimo prvu fazu renoviranja zgrade sedišta Mađarskog kulturnog društva „Petefi Šandor”, kako bi ljudi koji žive u južnom Banatu ponovo mogli da koriste ovu zgradu. U Temerinu se očekuje završetak renoviranja Mađarskog udruženja zanatlija i preduzetnika, a u Mužlji, pošto će se tamo održati susret mađarskih glumaca amatera Vojvodine, biće ozbiljnije uloženo u Mađarsko kulturno društvo „Petefi Šandor”, objasnio je on.
Što se tiče obrazovanja, Arpad Fremond je naglasio da je zadržavanje mladih u zemlji je i dalje najvažniji cilj.
– Visoki prioritet za nas je proširenje Mađarske predškolske ustanove i vežbaone „Vackor” u Subotici. Kupili smo zgradu pored nje i želeli bismo da proširimo kapacitet ustanove sa najmanje jednom, ili čak dve nove grupe. Razvoj koncepata izgradnje učeničkih domova je podjednako važan. Planovi za učenički dom Gimnazije za talentovane učenike „Deže Kostolanji” dobro napreduju i uveren sam da će ovo biti ostvarenje jednog sna. Planovi se pripremaju i za Sentu i Kanjižu, a imamo ideje i za Adu i Bečej, rekao je predsednik nacionalnog saveta.
Ovogodišnji budžet saveta je takođe izmenjen. Rebalans budžeta za 2025. godinu podneo je Rihard Huđik, predsednik izvršnog odbora nacionalnog saveta. Po njegovom obrazloženju, od novembarskog rebalansa budžeta saveta za 2025. godinu, zbog programa za 2026. godinu za koje će sredstva pristići ove godine, a s kojima se promoviše razvoj i umrežavanje mađarskih kulturnih ustanova u Vojvodini, i programa pod nazivom Podrška vojvođanskim programima Srpsko-mađarske kulturne sezone, prihodi će biti izmenjeni sa 805 miliona 517 hiljada 183 dinara na 863 miliona 248 hiljada 151 dinar.
Nacionalni savet mađarske nacionalne manjine je takođe usvojio odluku o stipendijama za visoko obrazovanje za prioritetne deficitarne smerove. Rihard Huđik je rekao da je regulativa programa stipendiranja za visoko obrazovanje za prioritetne deficitarne smerove razvijena u skladu sa strategijom razvoja javnog i visokog obrazovanja Nacionalnog saveta mađarske nacionalne manjien za period od 2024. do 2029. godine. Kako je rekao, svrha ove odluke je povećanje broja mađarskih studenata koji studiraju ili stiču diplomu sa prioritetnih deficitarnih smerova, pre svega ekonomije, medicine i stomatologije, u domaćim visokoškolskim ustanovama i uspostavljanje uslova rada jednog transparentnog, predvidljivog sistema stipendiranja koji služi interesima zajednice.
Na sednici je, između ostalog, usvojena i izmena i dopuna finansijskog plana Fondacije „Sekereš Laslo” za 2025. godinu, Mađarske predškolske ustanove i vežbaone „Vackor”u Subotici, kao i Studentskog doma „Evropa” u Novom Sadu, kao što su usvojeni i planovi rada i finansijski planovi ovih ustanova za 2026. godinu. Pored toga, Nacionalni savet mađarske nacionalne manjine je usvojio i plan rada i finansijski plan Fondacije „Panon” i D.o.o. za novinski izdavačku delatnost „Hét Nap” za 2026. godinu. Savet je takođe usvojio odluke izvršnog odbora u vezi sa izborom direktora u više osnovnih i srednjih škola, a doneta je i odluka o imenovanju rukovodilaca u više ustanova.
Nyitókép: (fotografija Edvarda Molnara)
