Naš novinski članak možete pročitati i na mađarskom jeziku.
Nakon desetogodišnjeg perioda koji se smatra uspešnim i po broju korisnika i po obimu investicija, pitanje u vezi sa Fondacijom „Prosperitati” koje se više puta postavlja: kako dalje? Kako, kada i kojim intenzitetom se može nastaviti sa ulaganjima u razvoj koja proizilaze iz ovog sistema podrške. U kojoj meri će ova ulaganja biti definisana trenutnim, u mnogo čemu manje nego idealnim ekonomskim okolnostima, koje su definisane sukobom u Ukrajini i američkim paketom sankcija u našem regionu. Ne može se reći da je svejedno kako će izgledati ovaj nastavak, jer su tokom proteklih deset godina sufinansiranja 16 hiljada projekata, dodele sredstava u iznosu od 31 milijarde dinara i približno pola milijarde evra investicija definisali aktivnosti Fondacije „Prosperitati”. Najave u vezi sa nastavkom pružanja ove podrške bile su ohrabrujuće i pre, a sada je završena i Strategija regionalnog i ekonomskog razvoja mađarske zajednice u Vojvodini (2026–2033). O ovim aktuelnostima razgovarali smo sa Zitom Nađ, upraviteljkom fondacije.
Objavljena su dva nova konkursa, od kojih je jedan bio posebno popularan proteklih godina.
– U ponedeljak je naš gost u Subotici bio Levente Mađar, zamenik ministra spoljnih poslova i spoljne trgovine Mađarske, koji je, zajedno sa dr Balintom Pastorom, predsednikom Saveza vojvođanskih Mađara, kao i Balintom Juhasom, bivšim upraviteljem Fondacije „Prosperitati“ i predsednikom izvršnog odbora stranke, učestvovao na primopredaji investicija u Bačkoj Topoli i Krivaji, koji su nastali kao rezultat dva pređašnja konkursa. U Subotici je ova poseta nastavljena javnom raspravom o novoj strategiji, kojoj je prethodila konferencija za novinare, na kojoj je naš gost, Levente Mađar, takođe napomenuo da smo objavili 13. krug konkursa. Nove subvencije su namenjene kupovini seoskih kuća, kao i za preduzetnike početnike. Ukupan budžet ovih konkursa iznosi tri milijarde forinti, pri čemu je za oba konkursa izdvojeno po milijardu i po forinti.
(fotografija Andraša Otoša)
Oni koji žele da se prijave već su mogli da vide konkurs za kupovinu kuća, kao i konkurs za preduzetnike početnike, koji su možda razgledali u arhivi ili su ranije konkurisali kod fondacije. Konkurs za kupovinu seoskih kuća je objavljen šest puta u proteklih deset godina. Dakle, ovakve konkurse smo objavili 2016, 2017, 2018, 2019, 2020. i 2023. godine. Do sada možemo govoriti o ukupno 1.338 uspešnih kupovina kuća, koje beležimo u sistemu. Više puta smo već rekli da se ovaj broj kuća može smatrati brojem kuća jednog omanjeg sela u Vojvodini i zato smo ponosni na ovu činjenicu. Možda upravo baš kod konkursa za kupovinu kuće može se videti da se svaka tačka ideje zbog koje je i objavljen prvi konkurs 2016. godine zaista ostvaruje.
Šta treba da se zna o ovom novom konkursu?
– Konkurs za kupovinu kuće može se podneti od 8. januara do 20. februara. Naši potencijalni korisnici mogu da se raspituju, čitaju o ovome i planiraju do 8. januara. Naše kolege su na raspolaganju u regionalnim kancelarijama, čekajući upite. Tok konkurisanja je isti kao i prethodnih deset godina, tj. radi se putem PIT sistema za podnošenje prijava. Ovo je jedan digitalni sistem. Prilozi i dokumenti koji se traže u pravilniku o konkursu se prilažu ovde. Oni se mogu priložiti u jednostavnom obliku, odnosno u sopstvenom prevodu. Pitajte naše kolege za pomoć oko bilo čega, slobodno postavljajte pitanja i daće vam odgovore na sve. U slučaju konkursa za kuće, 1.800.000 dinara bespovratnih sredstava će biti razmatrano za dodelu pri prijavi na konkurs. Na ove se može dodati sopstvenu učešće, ali ono nije obavezno, to zavisi od prodajne cene kuće. Dokumenta koja se podnose su obično dokumenti državnih organa – poreske uprave, kao i matičara u slučaju izvoda.
Katastarski izvod je potreban kao dokaz da li lice poseduje neku nepokretnost ili ne. To se naravno mora dokazati. Pravilnik o prijavi na konkurs informiše zainteresovanog podnosioca prijave na konkurs kroz aspekte koji su važni za podnošenje prijave.
Koje su najvažnije stvari koje treba znati o konkursu namenjenom preduzetnicima početnicima?
– Ovaj konkurs ima dve komponente i predviđena je za dve kategorije korisnika. Mogu se prijaviti i nezaposleni i preduzetnici početnici. Preduzetnici početnici su oni koji su osnovali svoju firmu 1. januara 2025. godine ili kasnije, odnosno imaju jednu „svežu firmu”, ili oni koji su registrovani u bazi podataka Nacionalne službe za zapošljavanje, odnosno nisu zaposleni. Ovo se podrazumeva pod dve kategorije, ali ovaj konkurs ima i dve komponente, kod kojih se prva fokusira na obrazovanje i učenje: uključeni dobijaju po četiri puta, na četiri vikenda obuku za poslovni menadžment sa prezentacijama stručnjaka, a takođe dobijaju i osnovnu obuku o oporezivanju, knjigovodstvu i komunikaciji. Svako ko uspešno završi ovu osnovnu obuku, odnosno postigne dovoljan broj poena na ispitu, može se prijaviti na drugu komponentu, čija je suština kupovina opreme: tako da tu mogu proširiti sam koncept, opisati svoj poslovni plan i navesti šta im je potrebno. Važno stvar kod ove druge komponente je da se neko može prijaviti sa profakturom, na kojoj može biti navedeno pet stavki za opremanje od jednog dobavljača. Govorimo o novoj opremi, ili opremi koja nije starija od pet godina i koji se još uvek proizvode. Ovde se mora naglasiti da data polovna mašina, koja će biti predmet prijave na konkurs, mora imati fabričku oznaku i broj tipa.
Da li postoje ograničenja u pogledu toga u kom ekonomskom sektoru ili poslu može neko biti početnik na ovom konkursu?
– Nema takvih ograničenja, ali smo sistem bodovanja za konkurs osmislili na takav način da možemo efikasno da podržimo svakoga u njegovoj profesiji, što znači da ne podržavamo ideje za koje ta osoba nema stručno znanje.
Javne rasprave organizovane u vezi sa II Strategijom regionalnog i ekonomskog razvoja su već u punom jeku. Kakve su povratne informacije, koliko je interesovanje?
– Mogu reći da ove rasprave održavamo u punim salama, gde svi imaju priliku da iznesu svoja zapažanja i komentare. Mnogi ljudi koriste ovu priliku i dobijamo mnogo ideja koje ćemo svakako koristiti u našem radu. Najvažnije nam je da ta mišljenja prikupimo u pisanoj formi na adresi office@prosperitati.rs, a kasnije, kada dođemo do te faze, urednici strategije će odlučiti šta će biti uključeno u konačnu strategiju. Svakako ćemo uzeti u obzir sve što će biti izrečeno širom Vojvodine.
Koliko velikim dostignućem smatrate činjenicu da, uprkos okolnostima, započinje se sa novim razvojnim ciklusom?
– Jedni ogromnim dostignućem, budući da se suočavamo sa svim vrstama spoljnih ekonomskih uticaja. Iza nas je jedna dug i težak period, ali uvek moramo ići napred uzdignute glave, jer je iza Fondacije „Prosperitati” deset godina na koje ćemo uvek biti s pravom ponosni.
Nyitókép: Zita Nađ na javnoj raspravi o II Strategiji regionalnog i ekonomskog razvoja (2026–2033) u Subotici (fotografija Edvarda Molnara)
