Tragom vrednosti u domovini

Naš novinski članak možete pročitati i na mađarskom jeziku.

Konferencija pod nazivom „Istorijat mađarskih elektronskih medija van granica matične zemlje”, održana na Paliću uz učešće medijskih stručnjaka iz celog Karpatskog basena, otvorena je svečanim pozdravnim govorima. Arpad Fremond, predsednik Nacionalnog saveta mađarske nacionalne manjine, u svom govoru je naglasio da mađarska kulturna autonomija u Vojvodini počiva na četiri čvrsta stuba, a to su: obrazovanje na maternjem jeziku, mađarska kultura, službeni jezik i pismo, kao i javno informisanje na maternjem jeziku.

– Sami odlučujemo o najvažnijim pitanjima, koje predstavljaju uslove za opstanak naše zajednice. Doprinosimo tome da vojvođanski Mađari mogu da žive, rade i napreduju u svojoj domovini, u svojoj rodnoj zemlji, bezbedno i sledeći svoje vrednosti. Posebno smo ponosni na javno informisanje na mađarskom jeziku. Mađarska zajednica je jedina manjinska zajednica u Srbiji koja ima svoje dnevne novine. Dnevni list „Magyar Szó” za nekoliko dana će proslaviti 81. godišnjicu svoga postojanja. Tim povodom, u Novom Sadu će biti otvoren Muzej štampe i štamparstva „Magyar Szó”. Prva ovakva ustanova u Vojvodini, koja će na dostojan način prikazati život dnevnog lista „Magyar Szó”, sumirao je misli Arpad Fremond, dodavši da veliku vrednost predstavlja i nedeljni list „Hét Nap”, koji će sledeće godine proslaviti svoju osamdesetu godišnjicu.

Kako je napomenuo, Nacionalni savet mađarske nacionalne manjine je pre 20 godina, 2005. godine, preuzeo osnivačka prava dnevnog lista „Magyar Szó” i nedeljnika „Hét Nap”, čime je garantovano da ovi mediji mogu da zadrže svoj društveni karakter i profesionalni kredibilitet. Najmlađa medijska kuća u Vojvodini je RTV Pannon, koju Nacionalni savet mađarske nacionalne manjine podržava kao suosnivač. Istakao je da pružaju stručnu i finansijsku podršku medijima, a na poslednjoj sednici saveta usvojili su i kodeks etičkog standarda postupanja novinara Nacionalnog saveta mađarske nacionalne manjine, koji bi želeli da preporuče redakcijama za razvoj sopstvenih etičkih standarda. Dodao je da takođe pomažu i mladim novinarima u njihovom profesionalnom razvoju, uz pomoć zaposlenih u medijima.

– Cilj ovoga je da se privuku mladi ljudi u ovu uzbudljivu i odgovornu profesiju. U maju ove godine smo po drugi put organizovali susret vojvođanskih mađarskih medija, na kojem je prisustvovalo oko 100 mađarskih novinara i medijskih radnika. Ovaj događaj je bio veoma uspešan i odlučni smo da ga ubuduće učinimo još organizovanijim i značajnijim, ovako je u detalje izložio predsednik nacionalnog saveta njihove težnje. U svom govoru, posebno je istakao RTV Pannon, rekavši da ta medijska kuća ne samo da prenosi svetske i regionalne vesti, već poseban akcenat stavlja i na lokalni javni život i događaje u zajednici, te se stoga smatra jednim od najvažnijih bastiona identiteta vojvođanskih Mađara. Istakao je da je zato Nacionalni savet mađarske nacionalne manjine smatrao i važnim da u regulatorno telo za elektronske medije bude uključen i predstavnik mađarske zajednice. Rekao je da nacionalni saveti mogu predložiti ukupno dva kandidata u savet REM-a, od kojih će jedan biti primljen u taj savet. Kandidat Nacionalnog saveta mađarske nacionalne manjine a je Ištvan Bodžoni, bivši direktor Fondacije „Panonija”.

– Ištvan Bodžoni ​​ima neizbrisive zasluge u izgradnji Pannon RTV-a, jedne od najkvalitetnijih manjinskih medijskih kuća u Karpatskom basenu. Ovaj ogroman posao je započeo 2011. godine sa mladim, tada gotovo neiskusnim timom. A danas u Subotici funkcioniše jedna radio-televizijska stanica kojom upravljaju kvalifikovani i posvećeni profesionalci. Ištvan Bodžoni ​​ima iza sebe skoro 50 godina profesionalnog iskustva, nikada nije dobio nijednu žalbu na svoj rad, a može se pohvaliti i međunarodnim priznanjima. Proces izbora članova regulatornog tela za elektronske medije, odnosno savet REM-a, je produžen. Ištvan Bodžoni ​​je ponovo među kandidatima u trećem krugu, pa se iskreno nadam da će on zastupati interese zajednice u ovom nacionalnom telu, sumirao je svoje misli Arpad Fremond.

„Čovek mora mnogo da uči da bi pokazao koliko malo zna”, Gabor Agardi, direktor Fondacije „Panonija”, podsetio je na misli koje se pripisuju Ištvanu Sečenjiju, a zatim dodao da se njemu, između ostalog, možemo zahvaliti i na osnivanju mađarske akademije nauka, na utemeljivanju ekonomije u doba reformi, na razvoju regulacije i plovnosti Dunava, ali i izgradnja mosta „Lanchid” (Lančanog mosta) se vezuje za njegovo ime.

– Citirao sam reči Ištvana Sečenjija jer je istorijat mađarskih elektronskih medija van granica matične zemlje nastao kao most, i to između prošlosti i sadašnjosti, kao zajednička inicijativa Fondacije „Panonija” i nacionalnog organa za medije i informativne programe Mađarske, ovako je opisao ulogu ovog projekta Gabor Agardi. Direktor Fondacije „Panonija” dodao je da će ko god da uzme u ruke knjigu zasnovanu na intervjuima o životnim delima otkriti istorijat mađarskog televizijskog i radio emitovanja sa područja van granica matične zemlje iz perioda nakon 1989. godine.

– Ovo nije samo jedna arhivska građa, već i važan dokument jednog doba, malo začinjenog sa aktuelnom situacijom. A sve to nagoveštava da smo mi ti koji moramo nastaviti ovaj poduhvat, sumirao je svoje misli Gabor Agardi.

Novinarski poziv ne može se smatrati uobičajenim karijernim izborom, nije baš jedna jednostavna karijera, zbog čega se ovaj svet može učiniti veoma uzbudljivim, naglasio je u svom govoru Laslo Meslenji, član medijskog saveta Mađarske. On je takođe naveo i jednu kinesku „kletvu” vezanu za živote medijskih radnika koji su puni interesantnih događaja: Živi u zanimljivim vremenima! Govoreći o knjizi koja sumira istorijat mađarskih elektronskih medija van granica matične zemlje, rekao je da su slične okolnosti vladale i na područjima van granica matične zemlje, a zatim je formiran jedan jedinstven medijski prostor, čijim tvorcima je ova knjiga i posvećena. Kako je rekao, u njoj možete pročitati uzbudljive priče, kao primere dobre prakse. Ona pokazuje odakle su mađarski mediji van granica matične zemlje krenuli i gde su se završili.

– Očigledno je da ovaj svet spolja izgleda veoma uzbudljivo, uzbudljivo na drugačiji način nego kad si u njemu, ali ova knjiga izbegava zamku da govori isključivo o sebi i za sebe. Veoma je važno da ona može biti zanimljiva bilo kome, dakle da nije jedan „prašnjavi nostalgični voz jedne generacije koja živi od starih zasluga”, već je ona nešto sasvim drugo. Ovo je jedno aktuelno, uzbudljivo, dobro uređeno, profesionalno delo, sumirao je svoje misli o završenoj knjizi Laslo Meslenji. Takođe je dodao da se u ovoj knjizi navode svi oni ljudi koji su profesionalno dobri i koji govore istinu. Izrazio je nadu da će i ubuduće imati mogućnost da vidi još ovakvih dela i da se uzda u nastavak započetog rada.

U nastavku ove konferencije, zainteresovani su mogli da prisustvuju panel-diskusijama, na kojima su medijski stručnjaci iz Vojvodine, Zakarpatske oblasti, sa severa Slovačke, kao i iz Transilvanije razgovarali o aktuelnim problemima i izazovima mađarskih medija van granica matične zemlje. Takođe su održali i promociju knjige koja sumira istorijat mađarskih elektronskih medija van granica matične zemlje, kao i promociju knjige Ištvana Bodžonija pod naslovom „Az RTV hírszerkesztés alapjai” (Osnovi uređivanja vesti na radiju i televiziji).