Naš novinski članak možete pročitati i na mađarskom jeziku.
– Tema naše ovogodišnje konferencije je prevođenje i identitet, koja tema je sada možda aktuelnija nego ikada dosad. Posao prevodilaca danas ne predstavlja samo jedan lingvistički zadatak, već podrazumeva i izgradnju mostova između kultura i zajednica, a istovremeno zahteva i odgovornost. Prevodioci osiguravaju da svaki građanin u višejezičnoj Evropi može da živi i afirmiše se na svom jeziku i identitetu. Ovo je posebno važno za manjinske zajednice, naveo je Arpad Fremond, predsednik Nacionalnog saveta mađarske nacionalne manjine, na konferenciji ovog nacionalnog saveta iz oblasti nauke o prevođenju pod nazivom „Prevođenje i identitet među jezicima i kulturama Evrope”, održanoj u petak u sedištu Fondacije „Laslo Sekereš” u Subotici. Cilj ove konferencije je uspostavljanje dijaloga struke o vezama između jezika, kulture i identiteta, kao i o odgovornosti i vidljivosti prevodilaca u današnjoj višejezičnoj Evropi. Uloga prevodilaca u višejezičnoj komunikaciji bila je istaknuta tema, odnosno kako se jezička ravnopravnost može osnažiti kroz prevodilački rad, i kako se može promovisati sprovođenje i vidljivost manjinskih zajednica u službenoj komunikaciji.
Ovom događaju su, između ostalih, prisustvovali Balint Juhas, predsednik skupštine AP Vojvodine, Mihalj Njilaš, zamenik pokrajinskog ombudsmana, a svoje misli na ovu temu izneli su Robert Otot, potpredsednik pokrajinske vlade i pokrajinski sekretar za obrazovanje, propise, upravu i nacionalne manjine – nacionalne zajednice, Anamarija Viček, članica poslaničke grupe Fides–KDNP-a u Evropskom parlamentu, Mihalj Njilaš, zamenik pokrajinskog ombudsmana, dr Agneš Slaviz, sudski prevodilac, dr Čaba Čorba, pokrajinski prevodilac i odbornik, kao i Sabina Terteli, pokrajinski prevodilac. Ovu panel-diskusiju je vodio Emil Lulić, šef kancelarije nacionalnog saveta.
Na ovoj konferencije je bilo prisutno nešto više od 50 učesnika
U svom uvodnom govoru, Arpad Fremond je naglasio da Nacionalni savet mađarske nacionalne manjine organizuje ovu svoju konferenciju u oblasti nauke o prevođenju svake godine od 2013. godine, a ova konferencija je sada već jedan tradicionalan događaj, mesto susreta struke, kao i tribina koja služi kao prostor za dijalog svih onih koji rade u službenoj komunikaciji, jezičkom posredovanju, pravnim postupcima ili pri svakodnevnim administrativnim postupcima.
– Posebno mi je zadovoljstvo što su nam se, kao i prethodnih godina, na konferenciji pridružili i stipendisti sa studija prava Nacionalnog saveta mađarske nacionalne manjine. Njihovo prisustvo ne samo da znači jedno profesionalno obogaćivanje ove konferencije, već nosi i poruku za budućnost da i naredne generacije smatraju važnim cilj održavanja višejezičnosti i služenja zajednici.
Ramona Tot, članica izvršnog odbora Nacionalnog saveta mađarske nacionalne manjine zadužena za službenu upotrebu jezika i pisma, govorila je na otvaranju o tome da je ove godine došlo više od 50 učesnika na ovu konfrenciju, približno isti broj kao i svake godine.
– Naši predavači će nas voditi od prevođenja na institucionalnom nivou do upotrebe jezika u Evropskom parlamentu, od sudskih i administrativnih praksi do zaštite identiteta maternjeg jezika. Naš današnji susret nije samo jedan događaj struke, nego i prostor gde se možemo osloniti na međusobno znanje, iskustvo i odgovoran rad. Prevodioci, pravnici, sudije, javni beležnici su ključni akteri u procesu koji osigurava da jezici manjina ostanu živi i upotrebljivi alati u službenoj komunikaciji, sudskim postupcima i pri svakodnevnom životu, jer višejezičnost ne predstavlja teret, već vrednost, navela je Ramona Tot.
Iskustva i dobre prakse su bili u fokusu ove konferencije
Robert Otot, zamenik predsednika pokrajinske vlade, pokrajinski sekretar za obrazovanje, propise, upravu i nacionalne manjine – nacionalne zajednice, istakao je da se Vojvodina često pominje kao jedan od modela višejezičnosti u Evropi.
– Trenutno u pokrajinskoj prevodilačkoj službi radi 22 prevodioca i 3 lektora. Naši jezički timovi rade na mađarskom, slovačkom, rumunskom, rusinskom, hrvatskom i engleskom jeziku, dok je srpski zajednički jezik. Rad prevodilaca i lektora je i visoko specijalizovan i izuzetno raznolik posao. Propisi, zvanični dokumenti, političke izjave, stručni materijali, informatori, konferencijski materijali pokrivaju naše svakodnevne aktivnosti. Ovaj relativno mali, ali visokokvalifikovani tim profesionalaca osigurava da višejezičnost ne ostane samo puki princip, već i funcionalna administrativna praksa. Primarni zadatak prevodilačke službe je prevođenje propisa i opštih akata, uključujući pokrajinske uredbe, odluke, predloge, saopštenja i sve tekstove objavljene u Službenom listu Autonomne pokrajine Vojvodine. Verujemo da građani mogu ostvariti svoja prava samo ako razumeju propise na svom maternjem jeziku, rekao je Robert Otot.
Anamarija Viček, poslanica u Evropskom parlamentu iz redova Fides–KDNP-a, naglasila je u svom izlaganju da demokratija ima svoj glas, a ta demokratija najglasnije govori na našem maternjem jeziku.
– Engleski je danas najrasprostranjeniji jezik u Evropi, ali jedna od osnovnih misija Evropskog parlamenta je da ne dozvoli da drugi jezici budu potisnuti u drugi plan. Trenutno se aktivno koristi 24 službena jezika, a do 72 prevodioca mogu istovremeno da rade tokom parlamentarnih sednica. Iako su engleski, nemački i francuski najčešće korišćeni jezici, jer ih govori najviše ljudi, kod nas ne postoji manje ili više korišćen jezik, gledajući iz aspekta koliko ga ljudi koristi. Mađarski je zaista manje korišćen jezik u tom smislu, pošto samo 21 mađarska poslanika rade u Evropskom parlamentu. Uprkos tome, kao mađarska poslanica u Evropskom parlamentu, skoro uvek koristim svoj maternji jezik pri svom radu. Mogu da govorim na svom maternjem jeziku isto koliko i engleski, francuski ili nemački poslanik, što pokazuje da sam podjednako vredna poslanica u parlamentu. Pismena i usmena prevodilačka pozadina zahteva jednu ogromnu administrativnu aparaturu za ovo, jer 1.140 zaposlenih radi samo u prevodilačkoj službi, a Evropska unija godišnje troši milijardu evra isključivo na usmeno i pismeno prevođenje, objasnila je Anamarija Viček na konferenciji u oblasti nauke o prevođenju održanoj u sedištu Fondacije „Laslo Sekereš”.
Nyitókép: (fotografija Andraša Otoša)
