Nacionalni savet mađarske nacionalne manjine usvojio kodeks etičkog standarda postupanja novinara

Naš novinski članak možete pročitati i na mađarskom jeziku.

Našem novinskom članku pripada i foto-galerija!

Rebalans ovogodišnjeg budžeta Nacionalnog saveta mađarske nacionalne manjine, usvajanje kodeksa etičkog standarda profesionalnog postupanja novinara, kao i izmene osnivačkih akata nekoliko ustanova, uključujući D.o.o. za novinsko-izdavačku delatnost „Magyar Szó” i Mađarsku predškolsku ustanovu i vežbaonu „Vackor”, bile su među tačkama dnevnog reda sednice nacionalnog saveta u petak.

Rebalans budžeta za 2025. godinu podneo je Rihard Huđik, predsednik izvršnog odbora nacionalnog saveta. Kako je objasnio, primarni cilj saveta je jačanje službene upotrebe mađarskog jezika, posebno kroz sufinansiranje zamene saobraćajnih znakova. U tu svrhu, raspisaće se konkurs na koji se lokalne samouprave mogu prijaviti radi postavljanja novih lokalnih putokaza na mađarskom jeziku. Rihard Huđik je naglasio da je rebalans budžeta neophodan radi preciziranja finansijske realizacije.

– Od rebalansa budžeta saveta za 2025. godinu u aprilu, moraju se izvršiti neke izmene u administrativnom poslovanju saveta. U skladu sa ovim, potrebno je korigovati određene stavke u budžetu kako bi što tačnije odražavale plan finansijske realizacije saveta za 2025. godinu. Prihodi saveta su povećani za više od 23 miliona dinara, jer je iznos primljen iz budžeta Autonomne pokrajine Vojvodine povećan za 3,8 miliona dinara u odnosu na planirani budžet, dok su subvencije lokalnih samouprava smanjene za 450 hiljada dinara. Budžetska stavka pod nazivom Donacije i subvencije povećava se za 19,8 miliona dinara zbog konverzija i izmena iznosa planiranih za dodelu bespovratnih sredstava. Najznačajnije promene na strani rashoda su nova konta prema realizaciji budžeta, precizirani utrošci kontnih iznosa, korekcije primljenih subvencija nakon konverzije, kao i uvođenje finansiranja za troškove postavljanja putokaznih tabli, koja je uvrštena kao jedna nova stavka, objasnio je Rihard Huđik.

Predsednik izvršnog odbora nacionalnog saveta rekao je da je sa strane rashoda drugi rebalans budžeta saveta za 2025. godinu povećan sa 782 miliona 756 hiljada 249 dinara na 805 miliona 517 hiljada 183 dinara, u skladu sa prihodima.

Na ovoj sednici je takođe usvojen kodeks etičkog standarda profesionalnog postupanja novinara, koji utvrđuje zajedničke principe profesije i moralne smernice za one koji rade u mađarskim medijima u Vojvodini. Erika Kabok, članica izvršnog odbora nacionalnog saveta zadužena za pitanja javnog informisanja, istakla je da je ovaj pravilnik pripremljen uzimajući u obzir međunarodnu i domaću praksu i da mu je svrha osnaživanje verodostojnog, tačnog i nepristrasnog javnog informisanja, kao i obezbeđivanje profesionalne sigurnosti i etičke zaštite medijskih stručnjaka.

– Zakon o javnom informisanju navodi da su novinske kuće i mediji koje su osnovali nacionalni saveti dužni da razviju sopstveni etički kodeks. U skladu sa našom strategijom razvoja javnog informisanja i medija za period između 2024. i 2029. godine, razvili smo etički kodeks postupanja novinara, koji nudimo svim medijskim kućama kako bi mogli da koriste ovaj dokument kao osnovu za pripremu sopstvenih etičkih pravila prilagođenih njihovim redakcijama, objasnila je Erika Kabok.

Članica izvršnog odbora nacionalnog saveta zadužena za pitanja javnog informisanja rekla je da je svrha novinarskog kodeksa da sastavi etičke standarde profesionalizma, zaštiti nezavisnost novinara i služi slobodi štampe, a sve u interesu tačnog, verodostojnog i slobodnog javnog informisanja. Kako je navela, etički kodeks novinara zasniva se na premisi da je sloboda govora osnovno ljudsko pravo i činjenica da objavljivanje informacija koje služe javnom interesu može imati negativan uticaj na medijsku kuću, medij ili njegovog osnivača ne treba da predstavlja prepreku pri objavljivanju tih informacija.

– Novinar je dužan da poštuje činjenice. Ne sme falsifikovati informacije, trivijalizovati informacije od javnog interesa ili obmanjivati svoje čitaoce. Mora dostaviti svoj tekst, video ili audio materijal sa saznanjem da su informacije koje je dobio tačne. Osnovno je očekivanje da novinar proveri informacije od javnog interesa iz više izvora. Zapravo, veći deo onoga što je uključeno u etički kodeks funkcioniše u praksi. Pored profesionalnih pravila, medijski radnici ispunjavaju i etičke zahteve, na primer, medijski radnik je dužan da poštuje ljudska i verska prava, novinar ne sme nikoga diskriminisati ili podsticati na diskriminaciju. Govor mržnje, kao i uvredljiv i klevetnički sadržaj, zabranjeni su. Novinar mora poštovati pretpostavku nevinosti, a pored toga, u slučaju reportaža vezanih za krivična dela, zabranjeno je objavljivanje rasne, verske, nacionalne, etničke ili druge grupne pripadnosti osumnjičenog, ako te informacije nisu neophodne za tačno i objektivno razumevanje događaja, objasnila je sadržaj novinarskog kodeksa Erika Kabok.

Arpad Fremond, predsednik nacionalnog saveta, rekao je da usvajanje novinarskog kodeksa nije bez presedana, jer su i drugi nacionalni saveti već napravili slične dokumente. Naglasio je da će ovaj dokument biti dostupan na veb stranici nacionalnog saveta, u formi koji će biti pristupačna svima.

– Cilj nacionalnog saveta bio je da etički kodeks bude merilo vrednosti i kompas za sve one koji učestvuju u tokovima javnog informisanja. Kodeks se zasniva na principima slobode štampe, verodostojnih i tačnih informacija i poštovanja ljudskog dostojanstva. Važno je naglasiti da ovaj kodeks ne obavezuje medijske kuće, ali može poslužiti kao osnova za pripremu sopstvenih etičkih kodeksa, rekao je predsednik nacionalnog saveta.

Arpad Fremond je dodao da kodeks takođe pruža smernice u oblastima izveštavanja sa političkih dešavanja, oglašavanja, sadržaja od javnog interesa i upotrebe veštačke inteligencije, a generalno ima za cilj jačanje novinarske nezavisnosti.

Na sednici nacionalnog saveta usvojena je izmena osnivačkog akta preduzeća D.o.o. za novinsko-izdavačku delatnost „Magyar Szó”, kao i plan rada i finansijski plan ovog preduzeća za 2026. godinu. Edvina Erdedi, direktorka preduzeća D.o.o. za novinsko-izdavačku delatnost „Magyar Szó”, predstavila je ovaj dokument, ističući da je prošla godina donela značajna ulaganja, ali da će u narednom periodu fokus biti na zaposlenima.

– Došlo je vreme da se fokusiramo na našu najvažniju vrednost, na naše zaposlene, na njihov profesionalni razvoj i motivaciju, kao i na njihovo zadržavanje u preduzeću. Naš cilj je da zaposlenje u novinsko-izdavačkom preduzeću „Magyar Szó” postane privilegija. Ovaj stav i doslednost u kvalitetnom radu definišu ne samo preduzeće, već i redakciju, kao i sam dnevni list. Stoga će naš prioritet u 2026. godini biti jačanje profesionalnih i jezičkih kompetencija naših zaposlenih kroz usavršavanje, radionice, učešća na konferencijama, kao i internim stručnim programima. Želimo da naglasimo važnost kritičkog pristupa i logičkog rezonovanja, a takođe želimo da doprinesemo razvoju analitičkih i sintetičkih veština, jer se samo na taj način mogu kreirati sadržaji koji stvarno predstavljaju dodatu vrednost, navela je ona.

Edvina Erdedi je istakla da je jedan od ključnih zadataka za sledeću godinu obnavljanje uredničkog sadržaja, nameravaju da potisnu materijale novinskih agencija u drugi plan, a da u prvi plan stave sadržaje iz sopstvene proizvodnje, kako analitičke, tako i one sa uticajem na javno mnjenje, kao i autorske sadržaje. Planovi za 2026. godinu takođe uključuju kompletnu organizaciju foto-arhive dnevnog lista „Magyar Szó”, što će omogućiti brži i efikasniji rad, posebno za onlajn uredništvo. Prema rečima direktorke, ovo nije samo jedno tehničko poboljšanje, već i korak ka povećanju prestiža, koji je redakcija već načinila.

D.o.o. za novinsko-izdavačku delatnost „Magyar Szó” će 2026. godine pokrenuti novinarski konkurs za srednjoškolce i studente, čime će podstaći uključivanje mladih talenata i osnažiti podmladak u struci. Pored toga, dodatno će pojačati svoje društveno prisustvo, pošto će se turneje nedeljnih listova „Mézeskalács” i „Jó Pajtás” nastaviti i sledeće godine, a u digitalnom prostoru, video serijal „Magyar Szó Extra reel” i serijal video intervjua „Magyar Szó Taxi” će takođe ostati i unaprediće se.

– U slučaju štamparije „Forum”, najveći izazov nam predstavlja smena generacija, jer se za nekoliko iskusnih majstora mehaničara i menadžera preduzeća bliži odlazak u penziju. Cilj je da se obezbedi transfer znanja i obuče novi stručnjaci, a uz to, želimo da u potpunosti iskoristimo i kapacitete štamparije uz nove porudžbine, posebno u industriji ambalaža, objasnila je direktorka.

Edvina Erdedi je naglasila da je ključni cilj pri radu kuće „Magyar Szó” u 2026. godini i efikasnije korišćenje energije. Planiraju ugradnju solarnih panela, uvođenje toplotne pumpe i značajno smanjenje potrošnje gasa i struje.

Posebna pažnja posvećena je Muzeju štampe i štamparstva „Magyar Szó”, koji će, kao četvrta organizaciona jedinica ovog preduzeća, služiti za prikazivanje istorijata štampe vojvođanskih Mađara i za povećanje turističke vidljivosti kuće „Magyar Szó”.

– Ovo istovremeno predstavlja i profesionalni izazov i priliku za preduzeće „Magyar Szó”. Finansijski plan za 2026. godinu predviđa 530 miliona dinara prihoda i 530 miliona dinara rashoda. Naše upravljanje finansijama će i dalje biti određeno principima racionalnosti, štedljivosti i održivosti, jer samo na taj način možemo osigurati stabilno poslovanje preduzeća na duži rok, naglasila je Edvina Erdedi.

Nacionalni savet je takođe prihvatio izmenu osnivačkog akta Mađarske predškolske ustanove i vežbaone „Vackor”. Ovu tačku dnevnog reda podnela je Tatjana Varju Potrebić, članica izvršnog odbora Nacionalnog saveta mađarske nacionalne manjine zadužena za obrazovanje, koja je detaljno predstavila podnesak ove ustanove i njenu stručnu pozadinu.

– Predložena izmena i dopuna predstavlja proširenje sadržaja trenutnih delatnosti ove ustanove, i to uvođenjem pomoćne obrazovne delatnosti. Ovaj institucionalni razvoj stvara mogućnost da ova ustanova, pored tradicionalnog predškolskog obrazovanja, pruža usluge podrške, razvojnih aktivnosti i savetovanja deci i njihovim porodicama. Ovaj podnesak je u skladu sa strategijom razvoja obrazovanja Nacionalnog saveta mađarske nacionalne manjine, koja proširivanje i stručno poboljšanje programa razvojnih aktivnosti u obrazovanju na mađarskom jeziku tretira kao prioritetni cilj. Realizacija takvih programa može se sprovesti uz učešće psihologa, logopeda, defektologa i pedagoga za kognitivni razvoj, uz individualni i grupni rad, pomažući harmoničnom razvoju dece i pružajući podršku roditeljima u predškolskoj pripremi dece, naglasila je ona.

Na sednici nacionalnog saveta usvojena je i izmena i dopuna finansijskog plana Fondacije „Panonija” za 2025. godinu, kao i izmena i dopuna statuta Fondacije „Laslo Sekereš”. Pored toga, članovi saveta usvojili su planove rada i finansijske planove za 2026. godinu za dom kulture opštine Bačka Topola, za biblioteku „Jožef Atila” u Kanjiži, kao i za pozorište „Deže Kostolanji” u Subotici, a dale su i saglasnost na postupak izbora direktora i na izbor novih članova upravnih i školskih odbora u nekoliko osnovnih škola.