Naš novinski članak možete pročitati i na mađarskom jeziku.
Ovom tekstu pripada i foto-galerija, koju možete pogledati ovde.
CED Srednjoevropska mreža za privredni razvoj neprofitni d.o.o., sa svojom kancelarijom u Subotici, svake godine organizuje mađarski stručni dan u Novom Sadu na Međunarodnom poljoprivrednom sajmu. Ove godine, konferencija je organizovana pod nazivom „Inteligentna rešenja za razvoj poljoprivrednih preduzeća”, sa ciljem predstavljanja razvojnih mogućnosti i inteligentnih rešenja u Srbiji i Mađarskoj koja mogu učiniti poljoprivredu efikasnijom i održivijom. Pozvani su odlični stručnjaci, koji su na svojim predavanjima obradili temu iz više aspekta i pokušali da ponude rešenja za aktuelne probleme. Nakon stručnih predavanja, održani su B2B sastanci.
Konferenciju je otvorio Balint Juhas, predsednik pokrajinske skupštine. U svom govoru istakao je da je mađarski stručni dan na poljoprivrednom sajmu jedna sigurna tačka na koji se možemo osloniti pri mađarsko-srpskoj ekonomskoj saradnji.
Definitivno postoji važna poruka u činjenici da je Mađarska već tri godine zemlja partner ovog poljoprivrednog sajma, a mađarsko prisustvo nastavlja da bude istaknuto na ovom događaju. Mađarsko-srpski odnosi su na istorijskom maksimumu i važno je što više produbiti saradnju u oblastima ekonomije i poljoprivrede. Tema današnje konferencije je veoma aktuelna. Pametna rešenja u poljoprivredi nisu neke ideje iz budućnosti, već naša realnost. Veoma mi je drago što je prisutno mnogo preduzetnika, i što se pored predavanja održavaju i B2B sastanci, naveo je predsednik.
(fotografija Andraša Otoša)
– Poljoprivreda je definitivno ključni sektor u Vojvodini, sa 1,5 miliona hektara poljoprivrednog zemljišta oko nas. Vojvodina je region posvećen razvoju poljoprivredne proizvodnje na zdrav i održiv način. U Vojvodini je poljoprivreda oduvek bila najvažniji sektor u zemlji i regionu, postižući značajne rezultate u eri u kojoj podaci, inovacije i tehnologija idu ruku pod ruku sa tradicionalnim znanjem i iskustvom. Posebno nam je drago što ovo nije prisutno samo u inostranstvu. Institut „BioSens” uspešno posluje u Novom Sadu, a sve više porodičnih gazdinstva i preduzeća koristi pametnu tehnologiju. U 2018. godini otvorena je prva digitalna farma u Srbiji, tačnije u opštini Bačke Topole, pružajući svakom domaćem poljoprivrednom proizvođaču priliku da se besplatno i direktno upozna sa mogućnostima koje pruža digitalizacija i nove tehnologije. Želim vam uspešan sastanak i umrežavanje, naveo je Balint Juhas u svom govoru.
Na otvaranju konferencije govorio je, između ostalih, i Jožef Mađar, ambasador Mađarske u Beogradu.
(fotografija Andraša Otoša)
On je naglasio da su Novosadski sajam i pokrajinsko rukovodstvo uvek istaknuti i pouzdani partneri ovakvih susreta. Čestitao je organizatorima što su na stručnoj konferenciji sad baš dali prioritet digitalizaciji, modernosti i pravilnom upravljanju informacijama. Danas nema otvorenog pitanja između Srbije i Mađarske o kojem oni ne mogu da pregovaraju.
– Raduje me što sam ovde na ovoj važnoj konferenciji, rekao je Jožef Mađar.
Ištvan Dobo, šef kancelarije CED-a u Subotici, rekao je da se uvek trude da obrade aktuelne teme. Ovog puta fokus je bio na preciznoj poljoprivredi. Svesni su da su resursi ograničeni, pa je važno da ih proizvođači koriste što efikasnije.
Juče je bilo više zanimljivih predavanja na tu temu. Jedan od govornika na konferenciji bio je Arpad Pletikosić, inženjer mehatronike i osnivač kompanije „Dronteh”, koji je održao predavanja pod nazivom „Autonomna vozila u poljoprivredi”.
(fotografija Andraša Otoša)
Ukazao je na to, da je zbog sve većih problema i nedostatka radne snage važno da poljoprivrednici pronađu prava rešenja.
– Autonomna vozila svakako mogu pomoći poljoprivredi. Ove mašine se koriste u dve oblasti: uzgoju poljoprivrednih biljaka i vinogradarstvu. Samohodna vozila mogu se koristiti za prevoz paleta, za obradu zemljišta, pripremu zemljišta, a mogu se koristiti i za setvu, posebno na manjim površinama i u plastenicima. Takođe se koriste na njivama, ali to još nije široko rasprostranjeno. U Srbiji se najviše koriste u vinogradarstvu i u plastenicima. Ove mašine se ne mogu samo kupiti, već ih poljoprivrednici mogu koristiti i uslužno, pa se i sami uveriti u njihove prednosti. Poljoprivrednici mogu udružiti snage kako bi kupili ovu novu tehnologiju. Dronovi takođe postaju sve rasprostranjeniji, a prskanje dronovima je isplativo rešenje koje može smanjiti troškove nabavke goriva, objasnio je Arpad Pletikosić.
Govornici su došli i iz Mađarske, sa Budimpeštanskog univerziteta tehničkih i ekonomskih nauka, ali i sa Poljoprivrednog fakulteta Univerziteta u Novom Sadu. Pored toga, zainteresovani su mogli da čuju predavanja o korišćenju dronova i drugih modernih tehnologija koje poljoprivredu čine efikasnijom i ekonomičnijom.
Nyitókép: Balint Juhas: Mađarsko-srpski odnosi su na istorijskom maksimumu, važno je što više produbiti saradnju u oblastima ekonomije i poljoprivrede (fotografija Andraša Otoša)
