Naš novinski članak možete pročitati i na mađarskom jeziku.
– Prekogranična podrška vlade Mađarske ne služi samo za obnavljanje zgrade, redovnoj delatnosti ustanove i održavanju događaja, već služi i prosperitetu u rodnoj zemlji i nacionalnom opstanku širom Karpatskog basena, kao i u dijaspori; svuda gde žive Mađari. Budućnost nacije biće potpuna samo ako i Mađari u razdvojenim državama budu stajali čvrsto na nogama, ako im je egzistencija osigurana u njihovoj domovini, a njihov identitet nenarušen. Svaki Mađar je deo nacije, jer ne možemo razmišljati niti govoriti o naciji ako izostavimo naše sunarodnike van granica matice, naglasio je dr Oskar Ekreš, zamenik državnog sekretara ministarstva poljoprivrede Mađarske, koji je u petak prepodne boravio u Senti u školskoj ekonomiji senćanskog Konsultativnog centra Mađarskog univerziteta poljoprivrednih i prirodnih nauka, gde su predstavljene razvojne investicije sprovedene na predlog ministarstva poljoprivrede Mađarske i uz podršku ministarstva kulture i inovacija Mađarske. Događaju su prisustvovali i Balaž Mesaroš, načelnik odeljenja za saradnju u karpatskom basenu ministarstva poljoprivrede Mađarske, Robert Otot, potpredsednik pokrajinske vlade, Klara Seker, ataše ambasade Mađarske u Beogradu, Jožef Tobiaš, narodni poslanik, Rihard Huđik, predsednik izvršnog odbora Nacionalnog saveta mađarske nacionalne manjine, Hajnalka Buranj, predsednica opštine Senta, dr Viktor Molnar, direktor Pokrajinskog fonda za razvoj poljoprivrede, prof. dr Imre Nađ, predsednik upravnog odbora Fondacije „Pro Scientia Naturae”, dr Laslo Lenđel, upravitelj fondacije, kao i Mikloš Nađ, predsednik Saveza agrarnih udruženja Vojvodine.
Na prezentaciji razvojnih investicija ekonomije poljoprivredne škole u Senti prisutni su bili poljoprivredni stručnjaci i donosioci odluka (fotografija Arpada Gergelja)
Dr. Oskar Ekreš je u svom govoru istakao da matična zemlja već deceniju i po pokušava da podrži zajednice van granica matice kroz stotine vidova podrške i programa. Dodao je da je jedno važno sredstvo za to i razvoj mađarskog obrazovanja i strukovnog obrazovanja van granica matice, a jedan od opipljivih dokaza da vlada Mađarske razmišlja dugoročno jeste prekogranično poljoprivredno visoko strukovno obrazovanje.
– U regijama van granica matice, pa samim tim i u Vojvodini, gde je udeo mađarskog stanovništva koje se bavi poljoprivredom i od nje živi izuzetno visok, pitanje je života i smrti da li će i u budućnosti biti mladih stručnjaka sa poljoprivrednim diplomama i dobrim kvalifikacijama, naglasio je zamenik državnog sekretara.
Robert Otot je u svom govoru podsetio da kada je smer za hortikulturnog inženjera pokrenut u Senti 1996. godine, niko nije mogao da pretpostavi da će ono imati tako istaknutu ulogu u našem regionu, a danas se razvio do tačke u kojoj je nezaobilazni učesnik u sferi visokog obrazovanja vojvođanskih Mađara. On smatra da činjenica da su se preselili u novu i modernu zgradu u septembru 2023. godine dokazuje da je razvoj za njih osnovni zahtev. Kako je naveo, moraju svaki dan da rade na tome da bi opstali, jer konsultativni centar sada ima više od 500 diplomaca u našem regionu.
– Dobro znamo da danas više nije dovoljno naslediti zemlju od naših predaka, već moramo znati kako da je obrađujemo, moramo učiti nove tehnologije, moramo biti u stanju da prodajemo proizvode proizvedene na njivama, moramo biti u stanju da je prerađujemo, moramo biti u stanju da upravljamo ekonomijom. Međutim, ovo zahteva opipljivo, moderno znanje, a studenti to znanje mogu steći u ovoj ustanovi. Međutim, da bi naše farme funkcionisale i energično se razvijale, pored kvalifikovanih poljoprivrednika, potrebna nam je podrška na nivou države. Da bi poljoprivrednici iskoristili mogućnosti ove podrške, mi u pokrajini koristimo svaku priliku da skrenemo pažnju poljoprivrednika na njih. Važno je znati da Pokrajinski sekretarijat za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo pruža brojne mogućnosti bespovratne podrške poljoprivrednicima putem svojih konkursa. Ovi konkursni pozivi pružaju ogromnu pomoć poljoprivrednicima pri modernizaciji, povećavanju efikasnosti i uvođenju održivih poljoprivrednih praksi. Ove godine, sekretarijat za poljoprivredu planira da raspiše 25 konkursa, istakao je Robert Otot, a zatim dodao da smatraju da je odgovarajaće poljoprivredno stručno obrazovanje, prenos konkurentnog teorijskog i praktičnog znanja i njihovo sticanje osnovni uslovi za razvoj poljoprivrednog sektora, stoga, pored individualnih poljoprivrednika, sekretarijat za poljoprivredu pruža mogućnosti podrške i obrazovnim institucijama, čime pomaže efikasnoj realizaciji praktičnog obrazovanja u obrazovnim institucijama koji svojim polaznicima pružaju poljoprivredne stručne kvalifikacije.
Dr Laslo Lenđel je u svom govoru istakao da je prednost izmeštenog vanrednog obrazovanja na daljinu u tome što se može obavljati uz porodicu i posao, ali da je njegova mana to što se učenici i klase retko susreću. Senćanska opština i tada postojeći Školski centar „Stevan Sremac” su nekad davno pronašli rešenje za ovo, i dobili su stari školski prostor da ga transformišu prema potrebama ovog smera. Naveo je da je tokom godina ova školska ekonomija imala mnogo različitih oblika, ali da su nakon Kovida i sušnih godina videli potrebu za modernizacijom tehnologije.
– Zahvaljujći podršci ministarstva poljoprivrede Mađarske, ovo je realizovano. Uz njihovu podršku, dopunili smo našu laboratorijsku opremu i sredstva, i kupili baštensku opremu i ručni alat. Ove godine smo kupili jednu veoma modernu kosilicu i proširili sistem za navodnjavanje do kraja parcele, objasnio je upravitelj.
Nakon govora, dr Tibor Kenjveš, redovni profesor, predstavio je tok praktične obuke izmeštenog odeljenja, a zatim je Arpad Balaša, koji je instalirao sistem za navodnjavanje, govorio o ovoj investiciji. Pozvani gosti su mogli sami da se uvere u radove koji se odvijaju u ekonomiji ovog centra tokom šetnje.
Nyitókép: Podrška ministarstva poljoprivrede Mađarske omogućila je ekonomiji konsultativnog centra u Senti da kupi brojne alate (fotografija Arpada Gergelja)
