Zakon o nacionalnim savetima nacionalnih manjina u određenim delovima suprotan je Ustavu Srbije – ustvrdili su u subotičkoj organizaciji Demokratske stranke Srbije. – Mi ne kažemo da ceo zakon treba preispitati, samo bi ga u određenim delovima trebalo izmeniti. Zbog toga bi bilo potrebno organizovanje jedne debate u okviru koje bi se sa političkim strankama, organizacijama i nevladinim organizacijama raspravile po našem mišljenju diskriminativne odredbe koje su sadržane u tom zakonu – naveli su u subotičkom DSS-u. Predsednik te organizacije Bogdan Laban rekao je da bi svakako želeli da zatraže mišljenje i politike, nevladinih organizacija i nacionalnih saveta „pre nego što se obrate Ustavnom sudu“.
Povodom delova Zakona o nacionalnim savetima nacionalnih manjina koje su za DSS sporne, čelnik okružne stranačke organizacije i pravnik Bojan Uzelac rekao je da određene odredbe tog zakona na posredan način pojedinim nacionalnim savetima omogućuju monopolski položaj, prvenstveno u oblasti obrazovanja i u funkcionisanju javnih ustanova. Prema njegovim rečima, to je omogućeno članom zakona kojim je propisano učešće nacionalnih saveta u upravljanju ustanovama. .Na taj način oko 50 odsto vojvođanskih ustanova dolazi pod politički uticaj nacionalnih saveta, što je nedopustivo – rekao je Uzelac. On je naveo da se najveće zamerke DSS-a odnose na deo zakonske odredbe koji propisuje da nacionalni saveti predlažu direktora ustanove koja je za njih od posebnog interesa. Dodao je i da se zamerke mogu staviti i na to što nacionalni saveti učestvuju u upravljanju ustanova time što predlažu članove u upravne odbore. – Dakle, nezavisno od osnivača ustanove, ukoliko nacionalni savet odluči da je ona od posebnog značaja za zajednicu, onda stiče pravo na člana upravnog odbora. To, međutim, može da vodi ka političkom monopolu – naveo je Uzelac , ocenivši da su te zakonske odredbe u suprotnosti sa odredbama Ustava Srbije o ravnopravnosti svih građana. On je ponovio da ne osporavaju celinu zakona o nacionalnim savetima, već da se ne slažu sa njegovim pojedinim odredbama, za koje smatraju da bi ih trebalo preispitati. – Naime, u mnogo slučajeva time što određene zajednice dobijaju pravo druge zajednice se isključuju i time se krše ustavom utvrđena osnovna prava – konstatovao je Uzelac. Prema njegovim rečima, analizirali su i zakonodavnu praksu susednih zemalja u pogledu manjinskog pitanja, i Mađarska ni Hrvatska, kako je predočio, daje pravo predstavnicima manjina da učestvuju u formiranju javnog interesa „ali se ne mogu pronaći diskriminativna prava“.
