...Srpske stranke sa tolikom nasrtljivošću obilaze naselja u kojima žive i Mađari kao još nikad dosad. Kao da im glas vredi najmanje dva. A nije tako.
Naravno, svaka stranka kampanju vodi tamo gde hoće i obećava što hoće. Može da učini sve kako bi pridobila bilo koga od 1,7 miliona vojvođanskih glasača. To ne može biti predmet spora. Uostalom, živimo u višepartijskoj demokratiji. Za nas međutim ova pojava ipak nosi i opasnost. I onda, ako za nas kažu (čak i Srbi) da su „Mađari uvek znali za koga (je) treba(lo) glasati“. A zbog čega vredi biti oprezan, valjda pokazuje slučaj Mužlje, najvećeg srednjebanatskog naselja u kojem žive Mađari.
Veliki deo od 8500 stanovnika nekada samostalnog naselja, koje se danas upravno vodi kao mesna zajednica u delu grada Zrenjanina su Mađari. I tu je već kampanju imala svaka stranka. I one čiji lideri, blago rečeno, nisu o nama uvek govorili sa simpatijama. Ali su sada promenili odnos. Odjednom su se setili naselja u kojem je ne jedan dan sela protekao tako da mu nije prisustvovao predstavnik lokalne samouprave. Ni prilikom produžavanja samodoprinosa stranke nisu agitovale kako bi uverile građane da je važno da ga izglasaju. Čak, kao da je nekome i odgovaralo da je referendum propao i da je Mužlja posle četiri decenije ostala bez samostalnog finansijskog izvora. A dvadesetak civilnih organizacija bez materijalnog zaleđa sada predstavljaju obećavajući lak plen. Stranke im obećavaju novac, priveske za ključeve, kape, bogatiji dele poklon pakete. Priča se da ako neko obezbedi odgovarajući broj glasača nekoj stranci, onda može da dobije čak i sezonski posao.
U sadašnjoj neimaštini lako je pridobiti ljude. Ali i podeliti.
