Izborni zakoni u Srbiji diskriminativni su u odnosu na manjine – ocenio je član predsedništva Demokratske zajednice vojvođanskih Mađara Akoš Elveđi. – Za učešće na republičkim izborima srpske stranke od približno 5,5 -5.7 miliona srpskih birača treba da sakupe deset hiljada sudski overenih potpisa, kao i mađarske stranke koje politiziraju u Srbiji, a čija baza birača može da iznosi svega 200 hiljada. To znači da mađarske stranke pred sudsku overu treba da odvedu pet odsto birača.
Prema Zakonu o izborima u lokalnoj samoupravi, tamo gde živi manje od 20 hiljada birača za listu je dovoljno 200 potpisa podrške, ali u brojnijim zajednicama, kao što je i Sombor, već je i minimalna trećinska lista suočena sa ozbiljnim problemima. U konkretnom slučaju, u Somboru lokalna skupština ima 61 odbornika, pa dakle minimalna lista ima 21 kandidata, a za to je potrebno 630 overenih potpisa. U gradu trenutno živi oko 76 hiljada birača, od kojih– nadamo se – 10 odsto predstavljaju Mađari. Mi smo sakupili ukupno 711 potpisa, što iznosi 7,6 odsto mađarskih birača, dok u slučaju većinske nacije za celovitu listu stranke treba da angažuju svega 2,9 odsto birača, a za trećinsku listu trećinu od toga. Sve u svemu, tamo gde živimo u velikim zajednicama, ali u manjini, diskriminisani smo u pogledu mogućnosti političkog predstavljanja, a još su to više nacionalne zajednice koje su malobrojnije od nas – rekao je Elveđi za „Mađar so“.
Funkcioner DZVM-a kritikovao je i poslanike Mađarske koalicije koji su 2008. ušli u parlament Srbije jer nisu, kako je naveo, progovorili protiv ovih izbornih zakona i „čak su glasali za njih“, iako je prema rečima Akoša Elveđija DZVM još tada upozorila na diskriminativnost tih zakona prema manjinama.
