Otvaranje mađarskog odeljenja u novosadskoj muzičkoj školi „Josip Slavenski“ priča je koja je naizgled bila osuđena na uspeh. Inicijativa je potekla od roditelja, nevladina organizacija se zauzela, direktor škole jepodržao inicijativu, nadležni za obrazovanje su odobravali, učenici se upisali – a onda je sve ostalo po starom. Nemoć, gluvi telefoni, političko podrivanje?
Grupa roditelja je 2008.godine u muzičkoj školi „Josip Slavenski“ inicirala otvaranje mađarskog odeljenja. Sakupili su oko 300 potpisa i za pomoć se obratili nevladinoj organizaciji Forum roditelja, koja se zauzela za njihovu stvar. Aktivisti organizacije su 2009. obavili procenu , ispitujući da li je u Novom Sadu i okolnim naseljima zaista dovoljno velika potreba za otvaranje jednog odeljenja sa mađarskim nastavnim jezikom u osnovnoj muzičkoj školi. Ispitivanje je okonačno veoma pozitivnim rezultatom i zbog toga su se obratili direktoru te škole Aleksandru Đuriću, koji im je obećao podršku.
Predsednica Foruma roditelja Juliana Pažin Farkaš rekla je za „Mađar so“ da su sve potrebne molbe i dokumenta – uključujući i rezultate procene – predali Pokrajinskom sekretarijatu za obrazovanje i čelniku novosadske školske uprave Ministarstva prosvete. Rukovodstvo škole je obavilo neposredne dogovore sa rukovodiocem novosadske školske uprave Ministarstva prosvete Petrom Viđikantom, kao i tadašnjim pokrajinskim sekretarom za obrazovanje Zoltanom Jegešem i obojica su bez daljnjeg pružili podršku. Pokrajinski sekretar je tada iskazao spremnost za podršku i prema Forumu roditelja. U vreme inicijative, inače, muzička škola je imala 486 učenika, od kojih je svega 16 u svim razredima bilo mađarske nacionalnosti. Na prijemni ispit 22. aprila 2010. Izašlo je 30 đaka mađarske nacionalnosti od kojih je 25 primljeno, ali se svega njih 18 upisalo, dok su ostali svoj upis uslovili otvaranjem mađarskog odeljenja. Nakon toga su roditelji ponovo potpisali molbu, sa željom da se obezbedi barem grupna nastava, odnosno da se solfeđo može učiti na mađarskom jeziku. Individualna nastava na instrumentima nije predstavljala naročiti problem, budući da u školi ima nekoliko profesora muzike koji znaju mađarski jezik – ispričala je predsednica nevladine organizacije.
U jesen 2010. je nastava počela, ali bez časova solfeđa na mađarskom jeziku. A oni koji su do tada, čini se, bili nadležni pokušavali su da skinu odgovornost sa sebe. Roditelji su u iščekivanju, ali postoji bojazan da će postepeno ispisati svoju decu, budući da se nastava odvija na srpskom jeziku i ćiriličnim pismom, dok se učenici mađarske nacionalnosti sa ćiriličnim pismom upoznavaju tek u četvrtom razredu osnovne škole. Posledica neuspele inicijative je da se 2011. na prijemni ispit muzičke škole prijavio svega jedan učenik mađarske nacionalnosti.
Kako je predsednica nevladine organizacije navela, ona se krajem 2010. žalbom još obratila i Ministarstvu prosvete, predsedniku Nacionalnog saveta Mađara Tamašu Korhecu, kao i predsedniku Saveza vojvođanskih Mađara Ištvanu Pastoru, ali da od njih nije dobila odgovor. Iznela je utisak da su izneverili đake i njihove roditelje i da se u pozadini ovde radi o političkoj manipulaciji.
Čitav slučaj aktuelizovala je stranka Pokret mađarske nade, koja se nedavno pismom obratila predsedniku Nacionalnog saveta Mađara i predsednici odbora za informisanje tog tela sa molbom da „ispitaju slučaj i preduzmu potrebne korake, da uspostave kontakt sa predsednicom Foruma roditelja i da učine sve kako bi u Novom Sadu došlo do jednog velikog napretka na polju obrazovanja na mađarskom jeziku“.
Predsednica Odbora za obrazovanje Nacionalnog saveta Mađara Livia Jo Horti potvrdila je za „Mađar so“ da je dobila pismo i da je u toku aktivnost kako bi se utvrdilo gde je čitava ova priča zapela. – Još prošle godine smo stupili u kontakt sa školom i ispostavilo se da bi trebalo izmeniti i statut škole, odnosno da su se isprečile i takve administrativne prepreke. Izmene treba da odobri ministarstvo, kao i otvaranje mađarskog odeljenja. Ove molbe, koliko nam je poznato, stigle su do novosadske školske uprave, ali odatle nije bilo nikakvih povratnih informacija – rekla je Jo Horti.
Rukovodilac Školske uprave Novi Sad koja pripada Ministarstvu prosvete i nauke Petar Viđikant rekao je za „Mađar so“ da je on u ovoj stvari imao samo ulogu posrednika, te da je molbe prosledio, ali da se odluka donosi u Beogradu. – Užasno mi je žao što situacija nije rešena ni do danas, ali sam uveren da ovoj priči još nije došao kraj. Apsolutno razumem roditelje, a i sam mislim da se ova stvar isuviše odužila – kazao je Viđikant koji to što odluka povodom molbi još nije doneta objašnjava inercijom sistema. Kao primer pomenuo je otvaranje isturenog odeljenja novosadske muzičke škole u Futogu, gde je na odobrenje ministarstva trebalo da se čeka dve godine. „Važna je istrajnost roditelja. Vidim realne šanse za to da sledeće školske godine započne nastava na mađarskom jeziku – rekao je Viđikant.
„Mađar so“ je pokušao da stupi u kontakt i sa pomoćnikom ministra zaduženim za osnovno obrazovanje Želemirom Popovim, ali mu to do zaključenja izdanja nije pošlo za rukom.
