U porodici Horvat Katai Sabolča u Senti, generacijama se bave ovčarstvom. O kvalitetu brinu svi članovi porodice. Najviše posla imaju tokom rađanja novih jaganjaca kada provedu po16-18 sati dnevno pored njih, ali ovce traže punu pažnju i ostalih dana u godini.
Horvat Katai Sabolč: Ovčarstvo zahteva mnogo vremena
Farma Horvatovih se nalazi tačno preko puta fabrike duvana u Senti. Porodica tu živi već generacijama unazad, Sabolčev deda je imao ovce koje su 1960-ih godina pasle na istom pašnjaku gde sada pasu njegove ovce. Petnaest godina je Sabolč držao ovce, onda se oženio Monikom i od tada njihova farma stalno raste. Rade naporno tokom cele godine kako bi jagnjad bila spremna do zime za prodaju.
Sabolč kaže da je u januaru najveća potražnja za jagnjetinom, s tim da oni već početkom decembra spremaju prvoklasnu robu u zavisnosti od onoga šta se traži:
-U Srbiji postoji problem sa prodajom, otkupna cena je veoma niska. Ovde je cena jedva 2,5 evra za kilogram jagnjetine, u inostranstvu, na primer u Arapskim zemljama cena je 7-10 evra za kilogram. Jagnjetina se prodaju u Arapske zemlje, ali i u Bosnu i Crnu Goru. Kupci iz centralne i južne Srbije dolazi u Šabac po jagnjetinu. Kupci ne plate sve odjednom, nekada mesecima čekamo na naš novac, što nam otežava vođenje domaćinstva. Uz državnu pomoć od 7000 dinara po ovci i 2000 dinara po jagnjetu, i administraciju koja je izuzetno otežana, jedva da imamo zaradu. Teško je obaviti svu potrebnu dokumentaciju jer ona mora proći kroz mnoge kontrole dok ne dođe do Poljoprivrednog fakulteta Veterinarski smer, i tek onda do ministarstva. Tako da odgajivači ovaca ne rade samo taj posao već i mnogo drugih, a da nakon svega još treba da ima i računicu. U poslednje vreme, ovčarstvom se bave i ljudi koji su pre toga ovcu videli samo ispod jelke, nisu svesni koliko je to teško. Može da deluje kao unosan posao ali treba da budu svesni da je potrebno mnogo investicija i vremena- objašnjava mladi farmer.
Uzgajanje kvalitetne hrane
Što se tiče vune i mleka, kaže da se vuna prodaje po veoma niskim cenama, a mleko se prerađuje i konzumira unutar porodice:
Vuna nema veliku vrednost, jedva pokrijemo troškove šišanja, a mleko konzumiramo samo dok ne prodamo jagnjad. Tako da, vunu i mleko ne možemo prodati po pravoj ceni ostaje nam da će industrija ovčarstva opstati.
Sabolč naglašava da držanje ovaca zahteva nekada uključivanje svih članova porodice, tako da nam nekada i naše troje dece pomažu:
Tibor Horvat je naš pastir, izvodi ovce na pašnjak. Ne može svako da radi taj posao. On mora da zna kada i gde može da izvede ovce. On ceo dan provede sa ovcama, a kada on ima slobodan dan onda ih deca čuvaju, aki se rađaju mali jaganjci onda smo supruga i ja s njima 16-18 sati dnevno. Još narednih nedelju-dve potrebna je pomoć oko njih, posebno ako su blizanci u pitanju jer su bespomoćni. Noću ih takođe treba obilaziti jer ako ne uspeju da dođu do mleka, uginuće. Sa ovcama ima izuzetno mnogo posla. Do januara, kada ih možete prodati po najboljoj ceni, treba mnogo paziti na njih. Na žalost, za dobijanje dobrog pašnjaka moraju učestvovati lokalne vlasti što je mnogo zabrinjavajuće, jer ako ovce ne dobiju odgovarajući pašnjak to može ugroziti same ovce. Bilo bi važno da oni koji su odgovorni za ovo, promene metod, jer ako svake godine treba da brinemo o tome da li će naše ovce moći da idu na ispašu na isti pašnjak koji već decenijama koriste, onda ne možemo ništa planirati.
