Mađarski predstavnici u EP pripremiće deklaraciju radi unapređenja prava manjina.
Mađarski predstavnici u EP će zajedničkim snagama pripremiti dokument pod nazivom Briselska deklaracija, sa kojim žele da podstaknu unapređenje podrške unije manjinama. Pal Čaki, mađarski predstavnik u EP iz Slovačke je 28. novembra razgovarao u Briselu sa mađarskim predstavnicima u Briselu o dokumentu i o predlozima koje dokument sadrži, koji su predviđeni za novi EP, koji će biti izabran u 2019. godini. Pitanja nisu bitna samo zbog brojčano mnogih evropskih manjina, već predlozi deklaracije osvetljavaju mnoge ozbiljne probleme.
Dokument želi da dokaže budućim članovima EP, da se radna grupa manjina bavi ozbiljnim pitanjima, pomoću kojih mogu da pomognu više od milion državljana Evrope. Evropski Komitet u sadašnjem sastavu ne želi da se bavi pitanjima manjina, dok sledeći sastav može tek za 14 meseci da se sastane zbog izbora 2019. Radna grupa manjina u EP može da prihvati dokument u maju u Strazburu - dodao je Pal Čaki.
Katalin Sili, VD premijera, je ukazala na to da nažalost još uvek ima manjina u Evropi, koje treba da se plaše. Po njenom mišljenju, svaka bitka za nekom vrstom autonomije ili prava zajednice je uzaludna, dok postoje pojedinci koji se plaše da koriste maternji jezik, ili plašeći se posledica ne daju svoju decu u škole na maternjem jeziku. Sa ovim problemima treba da se suoče i u Karpatskim basenima. ,, Ima pojedinaca koji žive u manjinskim mestima, koji treba da se plaše. Ako to prevlada, znači da će potpomoći asimilaciju. Mislim da treba da se uvrsti u dokument i to da želimo život bez straha“-istakla je Sili. Matična država stoji iza mađarske manjine, ali ne smemo dozvoliti da administracija EU ne čini ništa. U sledećem sastavu Evropskog Komiteta je potrebno da imamo odgovornu osobu za nacionalne manjine - to jest, za 60 miliona ljudi.
Andor Deli, predstavnik Vojvodine u EP je u svom govoru izjavio, da je cilj vojvođanske mađarske manjine da se Srbija što pre priključi Evropskoj Uniji. Istakao je da, iako je predsednik EK Žan Klod Junker kao najraniji datum priključivanja obeležio 2025. godinu, tema proširenja nije bez prepreka.
,,Naša zajednica kod kuće ima za cilj priključivanje Srbije EU. Mađarska država je jedna od najaktivnijih pokretača da se Srbija i ostale države Balkana priključe EU, ali i Nemačka, Francuska, Holandija i mnogi drugi podržavaju ovu temu. Pošto EK nije uspeo do sada, da odvoji Tursku od ostalih Zapadno-Balkanskih država, koje su potencijalne za prijem u EU, i dalje se plaše i Holandija, Nemačka i Austrija, šta će biti ako budu morali i Turke isto da tretiraju, i jednom i njih da prime“- izneo je problem Deli.
,,Nama ostaje cilj da kod kuće gradimo, da bi dok Srbija postane član EU, mađarska zajednica dobila jače pozicije. Za tu gradnju je potrebno da se srpski pravni sistem i političko kretanje maksimalno iskoristi, naravno kao i podrška matične države Mađarske na moralnom, materijalnom, političkom planu, koji nam pristiže od 2010. godine. Mislim da je sinergija ove dve stvari to što će nam proširiti okvire, povećati pokretljivost. To pokušavamo da koristimo maksimalno i da na tome gradimo našu budućnost.“
Takođe nam je predstavnik ukazao na to da je jako važno pratiti događaje u Evropskom Parlamentu. Deli je govorio i o uslovima vezano za predpridruživanje, EU pomaže finansijski manjinske zajednice, ali to dotiče samo LBGTQ zajednice najčešće. ,,Svugde treba da istaknemo, da je reč o manjinama starosedeocima, da bi i oni projekti bili podržani koji dotiču naše zajednice, naše interese, kulturu, jezik. Na to treba da reagujemo sa izmenama“- rekao je Deli.
Kinga Gal, predstavnik FIDESZ-a u EP, je iznela da radna grupa manjina u EP zahteva konstantnu pažnju i energiju. Radna grupa se intenzivno bavila aktuelnim problemima prekograničnih mađarskih zajednica, tako da su ove godine donete dve odluke u Parlamentu, koje se odnose na zaštitu manjinskih parava. Minority Safepack je dokaz da se u svesti javnosti Evrope sve jače i češće pojavljuju ova pitanja - rekla je Kinga Gal.
