U Srbiji se ne proizvede dovoljna količina junećeg mesa, da bi u skorijoj mogućnosti mogli izvesti u Kinu, na osnovu ugovora koji je sklopljen sa dalekoistočnom državom. Ministar poljoprivrede je rekao da bi trebalo raditi na tome da se iskoristi ova senzacionalna mogućnost. Prema rečima Branislava Nedimovića, mi već imamo takve projekte kojima bi podstakli uzgoj junadi. Istakao je da je važno što se potpisivanjem ugovora otvorila mogućnost da iskoristimo pijacu ove velike zemlje. Podstrek za proizvodnju ima smisla samo ako ima i pijace. Kao primer je naveo otvaranje ruske pijace pred proizvođačima jabuka u Srbiji 2005. godine, sa kojom je povećan izvoz sa 8000 tona na 200 000 tona danas.
Zvuči dobro kad čitamo u novinama o takvim mogućnostima, ali nisu tako optimistični oni koji bolje poznaju situaciju. Treba znati da smo i do sada mogli izvesti veće količine junećeg mesa u Evropu, međutim nismo u mogućnosti proizvesti dovoljno. Ranije smo imali kvotu od 10 hiljada tona, sada je to 8 700 tona, a od toga dobro ako stignemo hiljadu. Kineski biznis međutim može da kvari udaljenost, jer troškove prevoza plaća prodavac, tako da će teško biti isplativo.
U poslednjih 25 godina broj proizvodnje junadi se u Srbiji prepolovio, jer nema zarade ni na mleku ni na mesu. Pre dvadesetak godina je u Srbiji bilo oko 2 miliona junadi, dok danas nema više od 800 hiljada.
Na nekadašnjim državnim farmama su prestali da uzgajaju junad, a i mali proizvođači su odustali, jer je došlo do velikog kolebanja cene. Teoretski, Kinezi bi mogli organizovati kod nas uslužni uzgoj preko svojih firmi, a obradu i transport bi sami rešili-kad mi nismo u stanju. Naravno i to je širok pojam kakvo juneće i teleće meso zahteva pijaca. Kinezi, koji imaju sve više novca, verovatno bi mogli platiti sorte koje su skuplje, dok domaći proizvođači uglavnom uzgajaju simental sortu. Domaća tehnologija i ne pruža mogućnost da se junad uzgaja po niskim cenama, kao što mogu u Brazilu, Australiji, Novom Zelandu, gde se uzgaja na ogromnim livadama.
Ciklusi uzgoja stoke su dosta dugački, tako da nije moguće odmah da se preorijentišemo na znatno veču količinu uzgoja. Nije na odmet obratiti pažnju na to šta se dešava na globalnom nivou prizvodnje junadi. Brazil poseduje preko 190 miliona junadi, i broj stanovnika je u skladu sa tim. Godišnja proizvodnja pređe 9 miliona tona. Brazil u 2018. godini može sa proizvodnjom da dostigne SAD. Brazil je sa cenom za eksport konkurentan velikim izvoznim zemljama. Kina je sa 6 miliona tona godišnje na trećem mestu u svetu. Velika država ipak mora i da uvozi. Argentina je takođe značajna u proizvodnji junadi, ali su među prvima i u potrošnji. Poslednjih godina je vlada Argentine uvela ograničenje za izvoz, jer je bio tako veliki podsticaj sa cenama da su masovno izvozili robu.
Prirodni resursi su ograničeni, što znači da se to preslikava i na prizvodnju mleka i mesa. Sve to treba uzeti u obzir kada se prave strateški planovi za razvoj.
