U pokrajini smo na korak bliže formiranju sledeće vladajuće koalicije. Srpska napredna stranka i Savez vojvođanskih Mađara su u ponedeljak održali prve koalicione pregovore, gde su stranke postavile temelje buduće saradnje za pokrajinsku skupštinu u odnosu na pokrajinsku vladu i brojne lokalne samouprave, gde su dve pomenute stranke dobile poverenje većine birača. Sada je već pitanje samo da li će u vladajućoj koaliciji biti i Lige socijaldemokrata Vojvodine. Prema mišljenju SVM-a, regionalni karakter LSV-a to podrazumeva. Članovi rukovodstva Lige su rekli da su otvoreni za pregovore sa naprednjacima, ali eventualna buduća saradnja zavisi od odnosa naprednjaka prema ciljevima LSV-a. Analitičar prof. dr Jovan Komšić, profesor Ekonomskog fakulteta Novosadskog univerziteta, sa kojim smo između ostalog razgovarali i o tome na šta žitelji pokrajine mogu računati u novom parlamentarnom ciklusu, kada nakon šestnaest godina u centru vladajuće većine neće biti Demokratske stranke, je na početku našeg razgovora izrazio iznenađenje, jer je samo nekoliko minuta pretrage na internetu dalo rezultat da se SNS ni u svom statutu, ni u programu, ne bavi Vojvodinom. Program se detaljno bavi pitanjem decentralizacije države, očuvanjem teritorijalnog integriteta Srbije, stvaranjem jednakih šansi za sve građane i za sve regione države, ali ciljano o statusu Vojvodine dokument ne govori ništa, naglasio je Komšić. Analitičar dodaje i da ne bismo smeli na osnovu toga donositi ishitrene zaključke u pogledu budućnosti.
- Na šta možemo računati od vladajuće koalicije okupljene oko SNS-a?
– Program, budući pravac buduće vlade, ćemo moći vrednovati samo nakon što postane očigledno koje će stranke učestvovati u upravljanju pokrajinom u narednom ciklusu, odnosno, nakon ekspozea republičkog i pokrajinskog premijera. Na osnovu stranačkog programa SNS-a bi bilo veoma teško predvideti u kom pravcu bi buduća vlada mogla krenuti, jer ni u programu, ni u statutu stranke, Vojvodina nije prisutna kao tema. Neku predstavu o ciljevima stranke možemo imati samo na osnovu nekih manje važnih dokumenata koji su formulisani za javnost, odnosno, na osnovu izjava pokrajinskih predstavnika stranke. U vezi toga, trebalo bi naglasiti da u javnom govoru postoji izraz pokrajinska organizacija, statut SNS-a, prihvaćen 2013. godine, ne predviđa pokrajinsku organizaciju stranke ili njeno formiranje. To može ukazati na odnos stranke prema Vojvodini, jer iako se iz izjava ispostavlja da postoji pokrajinska organizacija stranke, zvanično, u statutu koji reguliše sistemsku nadgradnju stranke, se to ne precizira. Naravno, možemo pretpostaviti da će i svoje stavove u vezi Vojvodine jasnije formulisati nakon što će posle dugih godina bitisanja u opoziciji sada doći na vlast u pokrajini.
- Ukoliko SNS ne raspolaže jasnim programom u vezi Vojvodine, čime objašnjavate da je većina u pokrajini svoje poverenje poklonila ovoj stranci?
– Sa dva elementa programa. Jedan se odnosi na privredni razvoj cele države, a drugi na borbu protiv korupcije. Radi se o temama, problemima, koji se nedvosmisleno vezuju za prethodnu vlast, za DS, za nekadašnji DOS. SNS nudi rešenje za najveće probleme države, obećava jednake šanse građanima bez obzira u kom regionu države žive. Ovi problemi dotiču svakoga, bez obzira na njegovo mesto boravka ili njegovog socijalnog statusa. Tu treba potražiti korene ogromne podrške koju SNS uživa. Taktički potez da se pokrajinski izbori održe istovremeno sa vanrednim republičkim izborima je doveo do toga da su i u izbornoj kampanji dominirale „velike“ nacionalne i državne teme, a pitanja koja se tiču isključivo građana pokrajine su potisnuta,pa čak i to pitanje što samo 40 posto stanovništva pokrajine živi u nekretnini koja je priključena na kanalizacioni sistem. Dokazalo se da pitanja koja dotiču manje zajednice, manje interesuju stanovništvo i da najvažnijim i dalje smatraju privredno oživljavanje cele države, odnosno, borbu protiv korupcije. A zalogom uspeha na tom polju smatraju i dalje SNS. Uspehu je doprinelo i stanje da su veliki, državni mediji, 60 posto sadržaja predviđenih za kampanju osigurali za SNS, a svi ostali kandidati su morali da se zadovolje sa preostalih 40 posto.
- Kakve posledice može da imati činjenica što će u narednom ciklusu ista stranka biti u centralnoj ulozi i na republičkom i na pokrajinskom nivou?
– S obzirom na političke okolnosti, karakteristične za Srbiju, ovoga puta su se stvorili uslovi da se saradnja između pokrajinske i republičke vlasti ostvaruje bez ozbiljnijih tenzija. To naravno nije u redu jer se javni interes ne bi smeo podrediti stranačkim interesima ili kadrovskim rešenjima. Javni interes zahteva mnogo odgovornije ophođenje od političkih grupacija. Kako bilo, verujem da će se zahvaljujući vertikalnoj konstantnosti vlasti u narednom ciklusu moći ostvariti mnogo više značajnih projekata nego do sada u pokrajini. Tokom prethodna dva ciklusa naprednjaci nisu hteli da prihvate kao partnera DS koji je bio na vlasti u pokrajini. Možda će sada biti sposobni da se odgovorno ponašaju.
- Kakve posledice može imati saradnja SNS-a sa SVM-om?
– Za sada iz štampe još nismo saznali detalje o tome na kakvim osnovama, sa kojim ciljevima, žele ove dve stranke da ostvare saradnju u pokrajini i nalokalnom nivou. U SNS-u još uvek postoji jaka potreba za dokazivanjem, jer su stranku osnovali političari koji su napustili Srpsku radikalnu stranku. SNS je još uvek u fazi formiranja svog političkog identiteta, zbog toga je prirodno da želeda naglase svoje stavove, principe, da smatraju važnim miran suživot raznih nacija, da su im bitna prava nacionalnih manjina, a sa tom temom se SNS bavi i u svom programu, da im je bita demokratija, kao i evropske integracije. Žele da naglase pravac koji je formulisan u saradnji sa političkim predstavnicima nacionalnih manjina. Iz ove perspektive naročito je važno, za njih, najveća nacionalna manjina Vojvodine i najveća stranka ove manjine, ne samo zbog malopre detaljno opisanih uglova gledanja, već i zbog Mađarske, pošto dve države jednosmisleno žele da prodube svoje veze. Dve stranke ne smeju zaboraviti da Vojvodinu ne određuju isključivo specifični interesi nacionalnih manjina koje žive na njenoj teritoriji. Interesi nacionalnih zajednica Vojvodine su isti, počev od ekonomije, životnog standarda, komunalnih okolnosti, pa sve do obrazovanja i zdravstvene zaštite. Ne bi se smelo dogoditi da u cilju očuvanja podrške unutar svoje nacionalne zajednice potisnu opšti interes.
- Ištvan Pastor, predsednik SVM-a, kaže da iz koalicionih pregovora ne bi trebalo isključiti Ligu socijaldemokrata Vojvodine, s obzirom na činjenicu da se radi o regionalnoj stranci. Šta bi efektivno značilo učešće LSV-a u vlasti?
– Slažem se sa predsednikom SVM-a koji pokazuje i te kakvu zrelost. Ubeđen sam da bi LSV mogao doprineti formulisanju i predstavljanju građanskih, takozvanih, opštih vojvođanskih interesa. Ovi interesi nisu u suprotnosti ni sa srpskim interesima, koje predstavlja SNS, a ni sa mađarskim interesima, koje predstavlja SVM. Sa učešćem Lige u vlasti bi se u pokrajinskoj vladajućoj koaliciji možda mogla ostvariti simbioza raznih interesa. Pravilno formulisani i pravilno interpretiran vojvođanski interes je i srpski interes. Jaka, bogata, odgovorna, multikulturna i autonomna Vojvodina bi mogla doprineti jačanju demokratske Srbije.
- Koliku šansu vidite da se u ovom ciklusu i na republičkom nivou stave na dnevni red pitanja važna za Vojvodinu kao što su smanjene nadležnosti ili zakon o finansiranju pokrajine?
– Nadam se da će sporazum između SNS-a i SVM-a sadržati i ova pitanja. SNS je tokom poslednje dve godine, u više navrata, davao naznake da će se ova važna pitanja naći na dnevnom redu. Prema mojoj oceni, o ovim pitanjima se suštinski do sada nije moglo razgovarati zbog međusobne netrepeljivosti između SNS-a i DS-a. Može se desiti da nedugo nakon formiranja pokrajinske vlasti započne i proces donošenja zakona o finansiranju, da se još pre kraja godine ovaj zakon i prihvati i da se budžet za sledeću godinu radi već na osnovu ovog zakona. Tada bi možda postalo nedvosmislenije šta pripada Vojvodini i kojih su to sedam posto.
