Naš novinski članak možete pročitati i na mađarskom.
Procena štete koju je izazvala gradonosna oluja koja je sredinom juna pogodila područje Subotice je završena. Prema zvaničnim podacima opštine, oluja je pogodila približno 7.800 hektara poljoprivrednog zemljišta, a najteža šteta je nastala na teritorijama Tavankuta, Bajmoka, Đurđina i Žednika. Prirodna katastrofa je na nekoliko lokacija izazvala gubitke useva između 50 i 100 procenata. Šteta prvenstveno pogađa žitarice pred žetvom, kao i voćnjake.
Čila Goli, zamenica gradonačelnika Subotice, izjavila je juče za Mađarski radio Subotice da prema trenutnim procenama, visina štete ne dostiže vrednost utvrđenu zakonom, što je uslov za podnošenje zahteva za odštetu od države. Kao rezultat toga, jedinica lokalne samouprave nema pravo na ovu podršku, pa značajan deo pogođenih poljoprivrednika neće dobiti ovu odštetu.
Prema rečima zamenice gradonačelnika Čile Goli, lokalna samouprava Subotice raspolaže se sa godišnjim budžetom od 9,2 milijarde dinara. Prema zakonu, jedinica lokalne samouprave ima pravo da traži odštetu od države ako vrednost štete dostigne 10 odsto godišnjeg budžeta. Prema nekonačnim procenama zasnovanim na uviđajima na licu mesta koje je sprovela terenska služba poljočuvara, vrednost štete koju je tuča od grada prouzrokovala iznosi približno 300 miliona dinara. S obzirom da je ovaj iznos manji od praga od 10 odsto navedenog u zakonu, mala je verovatnoća da će ova lokalna samouprava moći da podnese zahtev za nadoknadu štete državi.
Da bi se situacija rešila na duži rok, zamenica gradonačelnika je predložila da se u budžet za sledeću godinu ponovo uvrsti program subvencionisanog osiguranja poljoprivrednika, što bi podstaklo poljoprivrednike da osiguraju svoje poljoprivredno zemljište.
Kao što smo ranije pisali, tuča od grada je početkom juna izazvala ogromnu štetu. Tada je Arpad Kiš, predsednik Udruženja poljoprivrednih proizvođača Subotice, naveo za naš dnevni list da 50 godina nije viđena tako velika šteta u selu Svetozar Miletić. Prema njegovoj proceni, ovo područje nije doživelo tako intenzivnu oluju od 1970-ih godina. Iako su značajne padavine tipične za pogođeno područje, tuča grada je izazvala izuzetno ozbiljnu štetu. U oblasti Bajmoka, grad je značajno oštetio lišće kukuruza, ali je vrh stabljika biljke ostao netaknut, tako da se usev i dalje može regenerisati. U oblasti Mišićeva, strna žitarica je potpuno uništena. Gubitak žitarica direktno pogađa lokalne stočare, koji će verovatno biti primorani da nadoknade izgubljenu stočnu hranu kupovinom, sumirao je tada štetu Arpad Kiš.
U vezi sa situacijom, naše novine su ponovo kontaktirale Arpada Kiša, koji je skrenuo pažnju na činjenicu da su poljoprivrednicima potrebna hitna rešenja.
– U trenutnoj vanrednoj situaciji, potrebna su hitna rešenja koja prevazilaze zakonski okvir kako bi se pomoglo poljoprivrednicima. Od vitalnog je značaja da proizvođači koji su pretrpeli ozbiljnu štetu i imaju finansijska opterećenja dobiju podršku za repromaterijal, barem za početak sledećeg ciklusa setve. Održavanje poljoprivrede je strateško pitanje sa stanovišta samoodrživosti, stoga ne treba sve podređivati tržišnoj logici. Dok jeftina argentinska pšenica ili ukrajinski uvoz obaraju cene, lokalna proizvodnja treba da bude prioritet umesto trgovanja na svetskom tržištu. Ovo nije samo privatna stvar pojedinačnih poljoprivrednika, već zajednički, čvrst stav nekoliko lokalnih organizacija poljoprivrednika, sumirao je svoje misli Arpad Kiš. Dodao je i to da se opštinske i državne odštete i subvencije nakon šteta nastalih u poljoprivredi, poput grada ili suše, decenijama nailaze na poteškoće. Prema rečima predsednika Udruženja poljoprivrednih proivođača Subotice, brojke koje utvrđuju zvanični procenitelji štete često su manje od stvarnih gubitaka. Takođe je skrenuo pažnju na slučajeve gde su stručnjaci procenili štetu na samo 60-70 procenata, dok je prinos na ta dva hektara iznosio samo 50 kilograma. Šteta je u tom slučaju praktično 100 procenata.
– Prirodne katastrofe posebno pogađaju mlade poljoprivrednike početnike. Mnogi od njih su na proleće uzeli značajne kredite za finansiranje nabavke semena, đubriva i celokupne tehnologije zaštite useva. Zbog potpunog uništenja useva, ova gazdinstva su ostala bez prihoda, pa nisu u mogućnosti da otplate uzete kredite i finansiraju radove za sledeću godinu, skrenuo je pažnju na ozbiljnost situacije predsednik ovog udruženja.
Nyitókép: (fotografija Edvarda Molnara)
