Naš novinski članak možete pročitati i na mađarskom jeziku.
Javna rasprava o nacrtu Strategije veštačke inteligencije mađarske zajednice u Vojvodini (2026–2033) je počela i trajaće do 31. marta. Razvoj veštačke inteligencije određuje našu sadašnjost, a uticaće i na ekonomske, zdravstvene i obrazovne rezultate u nadolazećim godinama. Kao i uvek, postoji izvesno nepoverenje prema novim tehnologijama, ali prema rečima ovog stručnjaka, primena veštačke inteligencije je suštinski uslov za ostanak na tržištu.
Znamo i da nisu male zajednice te koje utiču na uspon i razvoj veštačke inteligencije, već one mogu da se prilagode i definišu oblasti primene. Pitali smo prof. dr Ferenca Bagija, redovnog profesora na Poljoprivrednom fakultetu Univerziteta u Novom Sadu, urednika ove strategije, zašto smatra nastanak ovog dokumenta važnim i na šta zaista možemo da utičemo?
– Ovom pitanju možemo pristupiti iz više uglova. U osnovi, svaki pojedinac i svaka porodica prave planove u nekom obliku, a ova strategija nije ništa drugo do samo svesno planiranje, koje će svakako koristiti zajednici. Strategija regionalnog i ekonomskog razvoja mađarske zajednice Vojvodine pokazala se kao izuzetno uspešan dokument, pa smo uvereni da naše ideje u vezi sa veštačkom inteligencijom (AI) mogu organski dopuniti ovaj program ekonomskog razvoja. Važno je naglasiti da iako smo manja zajednica po broju stanovnika, naša istorija i sadašnjost su pune izuzetnih pojedinaca i uspeha, tako da viziju i strategije jedne ovolike zajednice nikako ne treba potcenjivati.
Koje važne elemente sadrži nacrt ove strategije?
– Veštačka inteligencija pokriva tako široko područje da je praktično možemo tretirati kao samostalnu naučnu disciplinu. U početku smo planirali da sastavimo jedan kraći dokument od oko 20–30 stranica, ali je tokom rada postalo jasno da veštačka inteligencija ima uticaj na gotovo svaki segment života. Detaljno smo se bavili transportom, obrazovanjem, medijima, javnom upravom i pravosuđem, ali smo se dotakli i zdravstvene zaštite, službene upotrebe jezika i ekonomskih procesa. Međutim, od svih ovih sektora, istakao bih dva stuba: obrazovanje i infrastrukturu. Smatram da su to najvažniji aspekti, jer je neophodno da ljudi imaju odgovarajuće znanje i obuku. Naš cilj je da budemo u mogućnosti da iskoristimo veštačku inteligenciju kao alat koji zaista služi zajednici.
Kako je razvijena ova strategija?
– Sam proces je pokrenuo dr Laslo Palkovič, poverenik vlade Mađarske za veštačku inteligenciju, koji je prošle godine posetio Suboticu, sa ciljem stvaranja jedne jedinstvene strategije za veštačku inteligenciju za sve mađarske zajednice Karpatskog basena. Baš kao što se nekada i na parne mašine ili struju, danas se i na veštačku inteligenciju gleda sa podozrenjem; cilj našeg programa je da otkloni ove strahove i podigne svest o ulozi veštačke inteligencije usmerene na čoveka i na povećanje konkurentnosti. Ovaj dokument je izradio jedan tim od 14 stručnjaka koji pokrivaju sve sektore, uz koordinisanu saradnju.
Šta očekujete od javne rasprave koja je započeta?
– Svaka sugestija i mišljenje je važno. Prema mom tridesetogodišnjem univerzitetskom i izdavačkom iskustvu, spoljna kontrola je neophodna: javne sugestije čine stručni materijal potpunim i legitimnim. Kada se javna rasprava završi, obradićemo predloge uz pomoć ekonomista, a zatim ćemo ovaj dokument organski uklopiti u regionalnu i ekonomsku strategiju razvoja.
Po čemu se ova strategija morala razlikovati od one u Mađarskoj?
– Strategija veštačke inteligencije mađarske zajednice u Vojvodini nužno mora biti usklađena sa nekoliko smernica: ona se istovremeno uklapa u nacionalne strategije Srbije i Mađarske, kao i sa smernicama Evropske unije. Ovo „stajanje na više noga” je jedna od najvažnijih karakteristika ovog dokumenta.
Pored toga, uzeli smo u obzir specifičnu situaciju i potrebe mađarske zajednice u Vojvodini, koje se – na primer, u oblastima zdravstva, poljoprivrede ili službene upotrebe jezika – mogu značajno razlikovati od specifičnosti matične zemlje. U strategiju smo ugradili ove jedinstvene aspekte i verujemo da će ovi planovi biti uspešno sprovedeni tokom faze implementacije.
Možemo li očekivati da će veštačka inteligencija uskoro igrati ključnu ulogu unutar mađarske zajednice u Vojvodini?
– Tehnološki razvoj se stalno ubrzava: internet je bio spor, razvoj mobilnih telefona je sada eksplozivan, a širenje veštačke inteligencije je slično ovom drugom. Svako ko je ne implementira na vreme – bilo da je u pitanju posao, poljoprivreda ili zdravstvo – neizbežno će zaostati u konkurenciji. Suština veštačke inteligencije je optimizacija procesa zasnovana na podacima: ona čini sve, od skraćivanja liste čekanja pacijenata do upravljanja skladištima, efikasnijim. Adaptacija više nije stvar izbora, već uslov za opstanak na tržištu.
Šta mislite, da li je tehnološki proboj veštačke inteligencije dobar za mađarsku zajednicu u Vojvodini?
– Ako na veštačku inteligenciju gledamo kao na alat koji čini birokratske ili proizvodne procese glatkijim i jednostavnijim, onda je proboj u tehnologiji očigledno jedan pozitivan proces. Ovo oslobađa ljudske kapacitete: pojedinac sa svojim intelektualnim radom može da stvori pravu dodatu vrednost. Iz ovog aspekta, veštačka inteligencija je posebno korisna i za mađarsku zajednicu u Vojvodini. Međutim, važno je videti da je ovo neizbežan proces; nije stvar izbora da li to želimo ili ne. Tehnologija je već prisutna u našem svakodnevnom životu i tu će i da ostane. Naš zadatak nije da je odbacimo, već da savladamo upravljanje ovim sistemom i postanemo sposobni da se prilagodimo – upravo zato je ova strategija i pripremljena.
Nyitókép: Prof. dr Ferenc Bagi (fotografija Čile David)
