Naš novinski članak možete pročitati i na mađarskom jeziku.
Našem novinskom članku pripada i foto-galerija!
Povodom 69. godišnjice mađarske revolucije i borbe za slobodu iz 1956. godine, centralna komemoracija Saveza vojvođanskih Mađara održana je na sceni Jadran u Subotici. U svom svečanom govoru, dr Balint Pastor, predsednik Saveza vojvođanskih Mađara, citirao je misli Ferenca Demjena da novi dan uvek nosi jednu novu nadu, razgrnuvši beskrajni mrak. Kako je primetio, ta misao je i danas sa nama, kada se zajedno sećamo i nadamo na naš nacionalni praznik, 23. oktobar. Baš kao i za heroje iz 1956. godine, svaki novi dan je značio veru u slobodu čak i u najmračnijim časovima, naglasio je predsednik SVM-a. Na komemoraciji je govor održao i Krištof Salai-Bobrovnicki, ministar odbrane Mađarske, koji je u Suboticu došao direktno sa marša mira, sa porukom mira Mađara iz matične zemlje, da sloboda može da izraste samo iz mira. SVM je na Paliću takođe odao počast herojima iz 1956. godine, pošto su njegovi predstavnici položili cveće u znak sećanja kod statue „Ptica slobode”.
Dr Balint Pastor, predsednik Saveza vojvođanskih Mađara, u svom svečanom govoru podsetio je na događaje iz 1956. godine. Kako je rekao, pre 69 godina, ulice Budimpešte bile su ispunjene sve većom gomilom ljudi koja je želela da okonča bedu i ugnjetavanje koje joj je nametnula strana okupaciona komunistička vlast.
– Danas odajemo počast herojima revolucije i borbe za slobodu, a obeležavamo i sećanje na događaje koji su promenili sudbinu mađarske nacije u toku ove tri kratke nedelje, rekao je predsednik SVM-a.
Takođe je skrenuo pažnju na činjenicu da su i vojvođanski Mađari dali svoj doprinos tadašnjoj borbi za slobodu.
– Kao na ljude rodom iz naše uske domovine, možemo biti ponosni i na Imrea Šereša i dr Martona Rajkija. Njihova sudbina dokazuje da su sinovi mađarske nacije, gde god da su živeli, isticali kao jedan narod, rekao je Balint Pastor i, po njegovim rečima, izdvojio je „dve heroine” iz bezbroj njih: Mariju Vitner i Katalin Stiker.
Predsednik SVM-a je takođe skrenuo pažnju na činjenicu da je revolucija iz 1956. godine jedan jedinstven i sa ničim uporediv događaj svetske istorije, budući da su pripadnici mađarske nacije otvoreno, svojim licima i imenima, krenuli u ovu borbu za slobodu. Govorio je i o tome da se danas mađarska zajednica u Srbiji i Srbija u celini suočavaju sa različitim izazovima, kao što su očuvanje identiteta, ekonomski prosperitet i jačanje demokratskog institucionalnog sistema.
– Služimo interesima nacije i države mađarsko-srpskim pomirenjem i saradnjom. Nakon prošlogodišnje komemoracije za '56-tu godinu, 28. oktobra, šefovi mađarske i srpske države su po drugi put zajednički odali poštu stradalima u Čurogu. Predali smo novoosveštenu i renoviranu rimokatoličku crkvu Snežne Gospe u Žablji, građevinu koja bi mogla biti simbol ili alegorija iskušenja i patnji mađarske zajednice u Vojvodini poslednjih decenija. Istorija je nanela mnoge rane mađarsko-srpskim odnosima, ali u poslednjih, skoro 15 godina, pokušavamo zajednički da zalečimo te rane, izjavio je Balint Pastor. On je govorio i o prethodnim zajedničkim poglavljima koja su dala povoda za ponos. Kao primer, naveo je da su hiljade izbeglica iz 1956. godine nakon ugušenja revolucije našle utočište u gradovima i selima Vojvodine. Prihvatni centri su formirani na Paliću i mnogim drugim naseljima, gde su meštani sa bratskom ljubavlju dočekali Mađare koji su pobegli iz domovine.
– Možemo mirnog srca reći da ako bi neki mađarski patriota danas tražio azil u Srbiji od nekog stranog tiranina, Srbija ga nikada ne bi izručila. Baš kao što i mi stojimo uz naše srpske prijatelje po svim pitanjima. Bez Ištvana Pastora, koji je rođen u godini revolucije, 1956. godine, mađarsko-srpsko pomirenje ne bi bilo postignuto. Sećanje na njega nas obavezuje. Savez vojvođanskih Mađara će nastaviti da bude potporni stub mađarsko-srpskog mosta, jer je to u interesu naše zajednice, kao i ove dve zemlje, ovako je zaključio svoj govor predsednik Saveza vojvođanskih Mađara.
OVAJ PRAZNIK PRIPADA SVIMA NAMA
U svom svečanom govoru, Krištof Salai-Bobrovnicki, ministar odbrane Mađarske, rekao je da je, uprkos svim tragedijama iz 1956. godine, to bila priča o oslobođenju: jedna nacija je podigla glavu i pronašla izlaz iz zastrašivanja, straha i ugnjetavanja. Naglasio je da ljudi nisu pronašli samo slobodu, već i jedni druge.
– 23. oktobra, mađarska nacija, mnogo puta slomljena i mučena u 20. veku, preporodila se. Generacija iz 1956. godine platila je strašnu cenu za ovu slobodu. Zbog slobode je prihvatila neravnopravnu borbu protiv beznadežno nadmoćnih snaga okupatora i uspela je da pobedi u prvim danima, naglasio je ministar odbrane Mađarske.
Kako je rekao, promena društvenog uređenja, a zatim i slobodna Mađarska, izrasla je iz događaja 1956. godine. Naglasio je da je Trijanon jednom za svagda naučio Mađare da se granice naroda i zemlje ne poklapaju, već da je njihova sudbina ipak zajednička, i da 1956. godina nije bila ograničena samo na Budimpeštu i nije bila isključivo istorijski događaj Mađarske, već i cele nacije. Takođe je napomenuo da su u Transilvaniji, severnoj Slovačkoj i Vojvodini, Mađari, posebno studenti, takođe krenuli u akciju, a tamošnje vlasti su dale brutalan odgovor na njih. Kako je napomenu, i Mađari u slobodnom svetu su krenuli u akciju i radili su šta su mogli: lobirali su za pomoć, organizovali demonstracije ili se zalagali u interesu izbeglica.
– Ovaj praznik pripada svima nama. Proviđenje je pored toga dodelio i poseban zadatak Subotici i vojvođanskim Mađarima. Ljudi ovde postali su sve tanji most između izgarajuće Mađarske i slobodnog sveta. Na teritoriji bivše Jugoslavije tada je registrovano 19.851 izbeglica, ali prema zapažanjima, bilo ih je mnogo više. U to vreme, oni su po brojnosti mogli činiti populaciju jednog omanjeg grada.
Subotičani su mnogo učinili za nas, na čemu će im cela nacija biti večno zahvalna, izjavio je Krištof Salai-Bobrovnicki.
Istakao je da je nakon velikih tranzicija u Istočnoj Evropi, povlačenja sovjetskih trupa i jugoslovenskih ratova, gospodar istorije dao priliku srpskom i mađarskom narodu da prevaziđu prokletstvo Trijanona koje je pogodilo sve narode Karpatskog basena, i da izgrade mir zasnovan na međusobnom poštovanju i zajedničkim interesima.
– Mir u kome stvari dolaze na svoje mesto. U kome ne samo da svako dobija ono što mu po zasluzi pripada, već i mi, koji živimo zajedno, možemo računati jedni na druge. Kao naslednici revolucije iz 1956. godine, čvrsto verujemo u mir, koji je utemeljen u slobodi i koji jedini pruža pravi prostor ljudima da žive punim životom. A mir zahteva snagu. Moramo da se zauzmemo za sebe i istrajemo u dobrim ciljevima, rezimirao je svoje misli ministar odbrane Mađarske. Izrazio je nadu da bi mogli biti učesnici u nastanku mira koji bi okončao rat u Ukrajini. Nakon govora, publika je mogla da pogleda svečani program pod nazivom „A csodát most is ők vigyázzák” (Čudo još i sad oni čuvaju), u režiji Akoša Hajverta.
Spomenik na Paliću podignut je u spomen borbe za slobodu
POLAGANJE VENCA KOD STATUE „PTICA SLOBODE”
Pre glavne ceremonije, SVM je odala počast herojima iz '56 na Paliću. Statua „Ptica slobode” podignuta je 2006. godine, na 50. godišnjicu revolucije. Na ovom delu Tibora Sarapke može se pročitati sledeći natpis: „1956. godine za vreme revolucije u Mađarskoj na Paliću je bilo postavljeno prihvatilište.” Nakon gušenja revolucije, na teritoriju bivše Jugoslavije iz matične zemlje stiglo je skoro 20 hiljada izbeglica, a upravo oni su bili registrovani ovde. Samo u mađarskim selima oko Subotice postojalo je devet skloništa za izbeglice, gde je bilo smešteno oko 5.500 izbeglica. Izbeglice su svakodnevno stizale u malim i velikim grupama na pogranične salaše. Meštani su onima koji su ovde stizali obezbeđivali hranu i odeću. Zapravo, na teritoriji bivše Jugoslavije postojalo je više od stotinu privremenih izbegličkih ili prihvatnih kampova. Mađarska zajednica u Vojvodini već 19 godina polaže cveće u znak sećanja na spomen-kamen podignut u spomen borbe za slobodu. I ovog puta, vlada Mađarske, SVM, Nacionalni savet mađarska nacionalne manjine, predstavnici lokalnih samouprava i organizacija civilnog društva su ovde položili cveće u znak sećanja.
Nyitókép: Centralna komemoracija SVM-a održava se svake godine u Subotici (fotografija Edvarda Molnara)
