Naš novinski članak možete pročitati i na mađarskom jeziku.
Studentski dom „Evropa” u Novom Sadu, koji je otvorio svoja vrata studentima pre samo deset godina, proteklih godina je izrastao u dom za mlade Mađare koji studiraju u Novom Sadu, kao i u intelektualni centar od izuzetnog značaja za obrazovanje naučnog podmlatka, doprinoseći obogaćivanju njihovog znanja, proširivanju njihovih vidika, oblikovanju njihovog identiteta i pomažući im da pronađu svoje pravo ja, kao i u formiranju razmišljanja koji se fokusira na zajednicu.
U okviru specijalizovanog edukativnog programa, koji su pokrenuti paralelno sa otvaranjem studentskog doma i koji se od tada se kontinuirano razvijaju, za stanare se redovno organizuju radionice, javne večeri, stručna predavanja i posete preduzećima, a veliki naglasak se stavlja i na programe izgradnje zajednice, kao što su učenje narodnog plesa, očuvanje tradicija i razni zabavni programi. O početnim koracima, prekretnicama perioda koji je protekao od tada, kao i budućim planovima razgovarali smo sa Ildiko Šnejder-Šarom, direktorkom Studentskog doma „Evropa”.
Ildiko Šnejder-Šara, direktorica Studentskog doma „Evropa” (fotografija: Studentski dom „Evropa”)
Koji su bili glavni ciljevi kada je Studentski dom „Evropa” počeo sa radom pre deset godina i šta ste uspeli da postignete od svega toga?
– Kada su me pre deset godina zamolili da preuzmem rukovođenje Studentskim domom „Evropa”, imala sam manje-više samo toliko informacija da sam znala da će postojati studentski dom koji može da primi oko četiri stotine ljudi, čiji bi primarni zadatak, naravno, bio da obezbedi smeštaj mađarskim studentima koji studiraju u Novom Sadu, ali važan cilj je bio i da u ovoj ustanovi funkcioniše jedan specijalizovani edukativni sistem. Što se tiče smeštaja, zgrada je imala uslove za to, sa dvokrevetnim sobama sa kupatilima i kuhinjama koje su zadovoljavale sve potrebe, kao i sa impozantnom svečanom salom i sportskim terenom na otvorenom koji su nam isto bili na raspolaganju. Što se tiče specijalizovanog edukativnog sistema, na samom početku nismo imali mnogo informacija o njemu, jer pošto takav sistem ne postoji u Srbiji, nismo imali odakle da dobijemo informacije ili ideje, pa smo odlučili da nemamo drugog izbora nego da što pre počnemo sa mapiranjem funkcionisanja ovog sistema u Mađarskoj. U početnom periodu imala sam priliku da posetim protestantski studentski dom za visoko obrazovanje („Protestáns Felsőoktatási Szakkollégium”) u Budimpešti, od čijih sam rukovodilaca dobila mnoge ideje o tome kako bi trebalo da razvijamo ovaj sistem. Međutim, pošto u Studentski dom „Evropa” dolaze studenti iz gotovo svih delova Vojvodine, koji studiraju na najraznovrsnijim fakultetima Univerziteta u Novom Sadu, morali smo da napravimo sistem koji se podjednako može primenjivati na sve, što je značilo da je morao da obuhvati naučne oblasti koje pripadaju za trinaest do četrnaest različitih fakulteta. Zato smo svakako morali da razmišljamo o interdisciplinarnim rešenjima i da razvijamo programe koji bi podjednako mogli da zainteresuju i podjednako razviju veštine akademskih studenata koji studiraju na različitim smerovima. Ovo nije bio nimalo lak zadatak, zahtevao je mnogo truda sa naše strane, ali kao rezultat našeg rada, 2016. godine je nastao naš program specijalizovane edukativne delatnosti, koji je prihvatio i Nacionalni savet mađarske nacionalne manjine, a zatim je izrađen i pravilnik kojim se organizuje ova specijalizovana edukativna delatnost studentskog doma, a koji, osim nekoliko manjih izmena, od tada čini osnovu za funkcionisanje našeg specijalizovanog edukativnog sistema.
Koliko je početak bio gladak, s obzirom na to da ste želeli da uvedete do tada nepoznat format ovde u Vojvodini, i uglavnom bez ikakvog prethodnog iskustva?
– Pokretanje je bio ogroman izazov za nas, pre svega zato što smo morali da izgradimo instituciju gotovo potpuno od nule, što znači da nismo imali nikakva dokumenta koja bi definisala kako bi ova institucija trebala da funkcioniše. Morali smo sve da gradimo korak po korak, dok je vreme bilo veoma ograničeno, jer nakon što smo dobili potrebne dozvole za rad u septembru 2015. godine, šezdeset pet studenata prve godine se uselilo krajem meseca, a nakon drugog kruga prijava, u oktobru su stigli studenti viših godina, zgrada je bila puna života, i da bi započeli sa radom, bilo je neophodno da se najvažniji osnovni dokumenti završe na vreme. Još jedan izazov je bio to što smo morali da definišemo radne zadatke naših zaposlenih, što je moralo biti odmah sprovedeno u delo, nije bilo prelaznog perioda tokom kojeg bismo mogli da prepoznamo da nismo nešto planirali na najodgovarajući način. Uprkos svemu tome, srećom nije bilo poremećaja u radu, samo se pojavilo mnogo pitanja na koja smo morali da odgovorimo u međuvremenu. Međutim, bilo nam je veliko olakšanje što smo, pošto smo naše buduće studente doma obavestili pre početka rada ustanove da ovde nećemo im samo obezbeđivati smeštaj, već ćemo za njih organizovati i razne programe, od samog početka osećali da je većina njih veoma srećna zbog ovih mogućnosti i da su se čak posebno radovali uključivanju u ovaj izuzetno dinamičan život u domu. Možda nije preterivanje reći da su hteli da učestvuju još dinamičnije u celom ovom procesu nego što smo mi bili spremni, ali do drugog semestra smo uspeli da pronađemo ravnotežu koja od tada karakteriše našu ustanovu.
Svako ko prati njihove aktivnosti može videti da svojim studentima nude izuzetno raznovrsne programe, uključujući kurseve, predavanja, posete raznim događajima, sekcije, pa čak i aktivnosti u slobodno vreme koje izgrađuju zajednicu. Kako biste opisali vrednosti koje želite da prenesete mladima kroz ove programe?
– Zaista nudimo širok spektar mogućnosti za naše studente, jer je naš sistem specijalizovane edukacije po svojoj prirodi veoma složen, pošto uključuje i obavezne i izborne elemente. Naravno, obavezne elemente ne treba zamišljati na način da je svaki pojedinačni program obavezan za naše studente, već na način da oni moraju učestvovati u datim programima na određenim akademskim godinama ili moraju biti prisutni u određenom procentu datih programa. Opcioni elementi uključuju, na primer, rad u sekcijama, konferencije, stručne posete, sportske aktivnosti i druge slične događaje, od kojih naši studenti mogu da izaberu one koji najbolje odgovaraju njihovim potrebama i interesovanjima. Naši programi pokrivaju širok spektar oblasti, uključujući obogaćivanje njihovog naučnog znanja, promociju njihovog ljudskog razvoja, oblikovanje njihovog identiteta, proširenje njihovih mogućnosti za zabavu i sport itd. Veoma nam je važno da im pomognemo da razviju sposobnosti koje su skrivene u njima, ali su manje izražene, i da doprinesemo razvoju razmišljanja koja je fokusirana na zajednicu, da kod njih razvijemo potrebu da dele svoje misli, razmenjuju iskustva i mišljenja, pa da u tom procesu bolje upoznaju ne samo jedni druge, već i sebe same. Posebno nam je zadovoljstvo što se tokom proteklih nekoliko godina među zidovima studentskog doma razvilo mnogo zaista dubokih ljudskih odnosa, koji su ponekad doveli do doživotnih prijateljstava ili čak ljubavi za ceo život.
Kao rukovodilac ove ustanove, kako biste opisali život u ovom studentskom domu? Koliko je inspirativno okruženje koje se pruža mladima, a koliko su stroga pravila ovog studentskog doma?
– Živimo svoje svakodnevne živote po strogim pravilima, ali verujem da ovakva strogost služi za dobrobit svih nas, zbog čega nema nikakvih pritužbi od studenata doma, jer oni u potpunosti prihvataju da je ovo ustanova u kojoj postoji red, gde se pravila moraju poštovati, gde moramo da obraćamo pažnju jedni na druge, gde se moramo jedni drugima prilagođavati, jer se u tako velikoj ustanovi, u tako velikoj zajednici, samo na taj način mogu garantovati uslovi neophodni za svakodnevni život bez problema i konflikta. S druge strane, svakodnevni život u domu karakteriše veoma domaćinska, neposredna, porodična atmosfera, što je pre svega posledica činjenice da su naši studenti u domu ne samo talentovani, već i dobro vaspitani, koji su srećni što su deo takve zajednice i žive svoju svakodnevicu u takvom okruženju.
Koliko ste otvoreni za inicijative mladih, na primer, koliko je bliska saradnja između rukovodstva ove ustanove i organa za zastupanje interesa studenata Studentskog doma „Evropa” („Európa Kollégium Hallgatói Érdekképviselete [EKHÉK]”)?
– Povratne informacije koje dobijamo od stanara našeg studentskog doma su nam izuzetno važne, ne samo u vezi sa programima, već i u vezi sa životom u domu uopšte. Zato smo i osnovali organ za zastupanje interesa studenata, kojim, pored predsednika i sekretara, upravlja tim od pet članova. Članove biraju studenti doma glasanjem. Ovo je telo koje deluje kao neka vrsta veze između rukovodilaca i stanara doma, odnosno prenosi nam potrebe stanara domova, bilo da se one odnose na pitanja vezana za smeštaj u domu, inicijative vezane za kreiranje raznih programa ili bilo šta drugo. „EKHÉK” sada ima tradicionalne događaje koji se organizuju svake godine, kao što su takozvani dani studentskog doma, koji su veoma popularni među mladima, ali imaju i događaje koji se ne organizuju godišnje, već povremeno, vezano za neki važan ili značajan događaj, a mi ih podržavamo ako imamo mogućnosti i ako smatramo da je data inicijativa u skladu sa imidžom i principima studentskog doma.
Zaposleni u studentskom domu obavljaju svoj posao sa najvećom skromnošću i marljivošću (fotografija: Studentski dom „Evropa”)
Naveli ste da je ovu ustanovu karakterisala postepena gradnja, što se može reći kako za proširenje same zgrade novim prostorijama, tako i za popunjavanje života u ovom studentskom domu novim sadržajima. Koje su bile glavne prekretnice ovog procesa?
– Kao što sam napomenula, u početnom periodu, pored studentskih soba, na raspolaganju su nam bili samo svečana sala i sportski teren na otovorenom. Objekti koje smo kasnije razvili, bilo unutar ili van zidova studentskog doma, rezultati su našeg rada, koji smo korak po korak sprovodili kako bismo zadovoljili potrebe koje su se u međuvremenu pojavile. Ukazala se potreba za učionicama, ateljeom, muzičkom sobom, računarskom salom, teretanom i bibliotečkom građom, a sve to smo stvorili adaptirajući prostore i prostorije koje smo smatrali pogodnim za ove namene. Ali bih mogla da pomenem i, na primer, skladište za bicikle u našem dvorištu, koje smo takođe napravili u međuvremenu, pošto na početku nismo očekivali da će toliko njih doneti svoje bicikle u studentski dom, pa nismo mogli da im obezbedimo adekvatan prostor, u mnogim slučajevima su bili naslonjeni na zid zgrade, a kako bismo to eliminisali, napravili smo skladište za bicikle, i veoma smo zadovoljni što je od tada uvek puno, pošto i sami podržavamo naše studente u studentskom domu da voze bicikle, kad god mogu. Što se tiče novijih sadržaja, glavna prekretnica je naravno bila kada smo postavili temelje našeg specijalizovanog edukativnog sistema i u pravilnik uokvirili smernice koje od tada određuju naše funkcionisanje, pošto još od tada nadograđujemo ovaj sistem, koji proces prirodno ima određenu krivu razvoja, ali pravac ove krive razvoja je takođe određen prekretnicama zasnovanim na temeljima postavljenim na početku.
Povodom godišnjice, ustanova je dobila dve prestižne nagrade: Nagradu „Mladi za građansku Mađarsku“ u Budimpešti i Nagradu za mađarsku izvrsnost u Novom Sadu. Kako ste doživeli ova priznanja?
– Ove nagrade smo doživeli kao veliku radost i čast, jer smatramo da su priznanje za rad koji smo obavili u proteklih deset godina, što nam takođe potvrđuje da smo na pravom putu. Međutim, uvek kažem da je za mene kao rukovodioca ustanove – a mislim da se i moje kolege slažu sa mnom po ovom pitanju – najveće priznanje kada naši studenti ili bivši studenti objasne šta su dobili od ove ustanove, kako su iskustva stečena ovde uticala na formiranje njihovog načina gledanja i razmišljanja, i kako su iskustva proživljena ovde doprinela razvoju njihovih ljudskih odnosa ili čak čitavih karijera. Srećom, dobijamo mnogo pozitivnih povratnih informacija ove vrste, što nam je važno jer su, uz nagrade, to stvari koje nam potvrđuju da ono što radimo radimo dobro i daju nam snagu da u budućnosti radimo na ostvarivanju naših ciljeva sa istim entuzijazmom i trudom kao što mo radili i do sada.
Godišnjica pruža odličnu priliku ne samo da se osvrnemo unazad, već i da gledamo unapred. Koje planove i ciljeve imate za naredni period?
– Naš najvažniji cilj je da na dostojanstven način proslavimo dostignuća proteklih deset godina i da se odmah sa obnovljenom snagom upustimo u zadatke naredne decenije. Puni smo novih ideja i novih vizija i verujemo da će one doprineti da budemo još bolji i uspešniji u budućnosti. U narednom periodu, želeli bismo da stavimo još veći naglasak na podršku naučnim aktivnostima studenata, čime ćemo ojačati našu ulogu u obrazovanju budućih naučnika. Želeli bismo da naše društvene aktivnosti podignemo na još viši nivo, da posvetimo još veću pažnju zadovoljavanju potreba naših studenata stanara i da ih još snažnije uključimo u proces planiranja, organizovanja i realizacije naših programa. Povodom godišnjice, pokrenuli smo seriju programa u kojima pozivamo naše bivše studente da održe predavanja sadašnjim studentima, jer smo verovali – a to se u potpunosti i dokazalo – da njihove priče mogu imati izuzetno inspirativan efekat na mlade ljude, budući da su već prošli putem kojim će naši sadašnji studenti tek proći, a čiji je veoma važan deo ostanak u rodnoj zemlji, kao i ostvarivanje uspeha u rodnoj zemlji, između ostalog. Želeli bismo još više da naglasimo značaj ovoga jer je naš najvažniji cilj bio, i nastaviće da bude, da pokušamo da podstaknemo što više mladih Mađara iz Vojvodine da nastave da studiraju u zemlji, kao i da pokušaju da se ostvare u svojoj zemlji nakon završetka svojih studija.
Nyitókép: Sto devedeset dvokrevetnih soba čeka studente u Studentskom domu „Evropa” (fotografija: Studentski dom „Evropa”)
