Na pokrajinskom nivou su takođe raspisani vanredni parlamentarni izbori za 17. decembar. Na izborima se nadmeće za 120 poslaničkih mesta u pokrajinskoj skupštini, a poslanici stiču mandate na osnovu glasanja na liste kandidata. Kod manjinskih partija koristi se prirodni prag i jedan povoljan količnik, koji je uvećan za jednu trećinu, a kod većinskih partija i koalicija parlamentarni cenzus je tri odsto.
Bili ste autor Strategije prostornog i ekonomskog razvoja vojvođanskih Mađara, ali ste učestvovali i u procesu implementacije, realizacije.
– Možemo da se pohvalimo rezultatima koje smo postigli zahvaljujući Fondaciji „Prosperitati”. Bio je veliki zadatak kreirati i implementirati strategiju, razvijati i pratiti projekte. Urađena je i strategija za turizam, čiji je zadatak bio da formuliše ciljeve za turizam naselja naseljenih Mađarima. Postignuti lepi rezultati imaju istaknutu ulogu u očuvanju tradicije, kulture i istorijskog nasleđa, kao i u iskorišćavanju etnologije za potrebe turizma. Očekujemo da će razvoj privrede i turizma nastaviti da doprinose ostanku u zemlji, prosperitetu i stvaranju boljih uslova za život mađarske zajednice u Vojvodini, kao i ljudi koji žive na ovim prostorima.
Kao pokrajinski poslanik, možda biste imali još bolji uvid u dešavanja i projekte koji se odvijaju u celoj Vojvodini, šta su to, da li postoje neke teme ili fokusne tačke za čija rešavanja bi urgirali, ili bi ih smatrali važnim tokom svog mandata?
– Želeo bih da se pozabavim sa dva pitanja. Prekogranična saradnja određuje ekonomske i kulturne odnose. Veoma bih želeo da doprinesem i temi koja pogađa i mađarsku zajednicu u Vojvodini, efektima klimatskih promena. Bilo bi dobro da se to razjasni u svim opštinama naseljenim Mađarima, da se odrede odgovarajući odgovori na izazove koji se javljaju. Ovim pitanjem se još nije bavio nijedan prostorni ni urbanistički plan, kao ni strategija u našoj zemlji. Ova tema mi je pri srcu, a ja bih svojim znanjem doprineo nalaženju rešenja. Sa ljudima treba razgovarati, treba ih obrazovati i pripremiti se za probleme koje donose klimatske promene.
Da li vidite još neke razvojne mogućnosti u vojvođanskom turizmu?
– Ima mogućnosti. Posebno u seoskom turizmu. U većim gradovima gotovo samostalno mogu da reše pitanje razvoja, pa bi trebalo pomoći manjim naseljima, gde već postoji ekskurzioni i nautički turizam, ali se još mogu zamisliti mnoga poboljšanja, izgradnjom pristana za čamce, stvaranjem pristaništa, kao i realizacijom drugih infrastrukturnih ideja.
Nyitókép: (Foto: Edvard Molnar)
