List „Mađar so“ je u protekli petak izvestio o tome da zbog koncentracije aflatoksina koja je iznad dozvoljenog nivoa 68 odsto ovogodišnjeg roda kukuruza nije pogodno za ljudsku upotrebu, kao i da je u beogradskoj laboratoriji jednog od najvećih svetskih preduzeća za kontrolu kvaliteta SGS Group ispitano 375 uzoraka i da se na osnovu tih ispitivanja može se zaključiti da je svega 32 odsto kukuruza bezbedno za ljudsku upotrebu. Ministarstvo poljoprivrede pozvalo je medije da neproverene i činjenično neutemeljene izjave koje mogu uznemiriti javnosti i ugroziti ekonomske interese Srbije kao velikog izvoznika kukuruza ne plasiraju na senzacionalistički način.
Prvo upozorenje u vezi sa kontaminacijom stiglo je još 10. oktobra. Tada je zbog zatrovanosti Italija odbila pošiljku srpskog kukuruza. Preko sistema za alarmiranje RASFF portala Evropske unije (Rapid Alert System for Food and Feed) slučaj je odmah obelodanjen na njihovom vebsajtu.
List „Mađar so“ je potražio to upozorenje, na osnovu kojeg se ispostavlja da je količina stočne hrane od kukuruza od 764.450 kilograma u Italiju stigla preko Hrvatske. Prema informaciji sa sajta, nadležni su na graničnom prelazu uzeli osam uzoraka iz pošiljke, na osnovu kojih je utvrđemo prisustvo aflatoksina B1, koji je najotrovniji među aflatoksinima. Rezultati na osnovu ispitivanja osam uzoraka su bili sledeći (mikrogram/kilogram): +/-126,5, +/-13.8, +/-161,1, +/-17.6, +/-57.1, +/-6,2, +/-80.8, +/-8,8. U skladu sa evropskim propisima, u pogledu ljudske upotrebe se bezbednim može nazvati maksimalno prisustvo aflatoksina od 2 mikrograma po kilogramu. Na osnovu upozorenja objavljenog na portalu RASFF vidi se da su nadležni u Srbiji obavešteni o toksičnosti pošiljke.
Povodom čitavog slučaja u vezi sa ovogodišnjim rodom kukuruza, redakcija „Mađar so“-a je još prošle nedelje Ministarstvu poljoprivrede uputila deset pitanja u kojima je, pored ostalog, zatražen odgovor da li je ministarstvo upoznato sa laboratorijskim ispitivanjima i ako jeste, koje su korake nadležni preduzeli, odnosno zbog čega nisu obavestili javnost. Takođe, postavljeno je i pitanje da li je već bilo prerade kontaminiranog kukuruza i da li preti opasnost da će on u nekom obliku dospeti do ljudi za ishranu, a zatražen je i odgovor na pitanje da li odgovaraju istini one nezvanične informacije prema kojima je Srbija kukuruz pogodan za ishranu ljudi već prodala inostranstvu i da od tih količina nije ostalo ništa u zemlji.
Javnosti se, inače, saopštenjem obratilo i preduzeče SGS Group iz kojeg proističe da su njihovi klijenti prve analize naručili nakon slučaja sa Italijom i da su se nakon toga sa sličnim zahtevom obratili i drugi inostrani i domaći klijenti, te da su svi oni rezultate istraživanja smatrali pouzdanim. – Naše preduzeće je nezavisno i nepristrasno. U laboratorijskim ispitivanjima pridržavamo se najozbiljnijijih mogućih stručnih merila. Javnost smo o činjenicama u vezi sa temom obavestili u skladu sa našim etičkim merilima –navelo je preduzeće u saopštenju, u kojem se dodaje i da su pojedina sredstva informisanja prema prvobitnoj izjavi direktora kompanije iskazali senzacionalistički odnos.
