U centru tradicionalne manjinske politike bilo je suprotstavljanje gruboj politici asimilacije, ali su iskušenja današnjice rafiniranija i zbog toga i borbe protiv asimilacije zahtevaju drugačije protivdejstvo i drugačije korektivne mehanizme - ocenio je pored ostalog profesor Univerziteta u Novom Sadu Alpar Lošonc u predavanju naslovljenom „Partije i elite u Vojvodini“ na međunarodnom savetovanju u Budimpešti, kojeg su o temi etničkih partija Istočne i Zapadne Evrope organizovali Instiut za manjinska istraživanja Mađarske akademije nauka i Istraživački institut za nacionalnu politiku.
-Postoji Nacionalni savet Mađara, koji ustanovljava praznike, određuje toponime, zahteva etničku lojalnost itd. U određenoj formi, dakle, ima državni karakter – ali to još uvek ne baca svetlo na to kakav društveni uticaj ostvaruju manjinske elite. Za manjinske elite je karakteristična spremnost za preteranu moralizaciju, a istovremeno njima nedostaje suočavanje sa socioekonomskim određenjima. Etičke aspekte, naravno, nemoguće je potpuno eliminisati, ali treba postaviti pitanje zbog čega, recimo, Mađari predaju svoje glasove većinskim partijama. Manjinske elite na ovo reaguju egzaltirano, govore o kolaboraciji – ali to nije nastup koji rešava problem – upozorio je Lošonc, koji je i demokratsku koordinaciju i pluralizam u Vojvodini ocenio kao problematične.
