U organizaciji mađarskog Istraživačkog centra „Delvidek“, kanjiške organizacije udruženja Saveza „Rakoci“ i lokalne samouprave Kanjiže, juče je u Martonošu otvoren spomen dom u znak sećanja na žrtve Drugog svetskog rata iz tog naselja. Spomen dom uređen je inače u porodičnoj kući iz koje je 1944. bio deportovan deda istoričara Lajoša Foroa, predstavnika Istraživačkog centra „Delvidek“ koji je rekao da se tim domom neguje sećanje ne samo na nevine žrtve pogubljene 1944/45 godine mađarske nacionalnosti, nego na sve žrtve Drugog svetskog rata. Spomen dom otvoren je uz podršku mađarskog Ministarstva spoljnih poslova, pod pokroviteljstvom zamenika mađarskog premijera Žolta Šemjena.
-Smatrao sam da je važno da ovde mesta dobije sećanje ne samo na naše žrtve iz 1944/45 godine, nego na sve žrtve Drugog svetskog rata, na jevrejske žrtve, uspomena na odvedene na prinudni rad, kao i na mađarske vojnike i partizane. Posle jednog ovakvog gesta ćemo moći da sednemo i razgovaramo, jer do pomirenja se ne dolazi tako da zabijamo glavu u pesak, nego ako se zajednički sećamo žrtava – kazao je istoričar Lajoš Foro.
Prema rečima pokrajinskog poslanika Sabolča Kavaija, juče je otvoren jedinstven vojvođanski spomen dom, spomen dom pomirenja koji neguje uspomene bez obzira na nacionalnu i versku pripadnost, jer sve nacije imaju svoje žrtve i rane. – Današnje otvaranje predstavlja jednu malu civilnu inicijativu, ali se nadam da će ubuduće uz saradnju četiri zemlje – Srbije, Mađarske, Nemačke i Izraela – u Novom Sadu ili Subotici biti ustanovljen muzej pomirenja – rekao je Kavai.
-Od senke zaborava treba zaštiti one koji su pali kao žrtve, uspomena na njih treba da opominje sledeće generacije – rekao je predsednik opštine Kanjiža Mihalj Njilaš, konstatujući da spomen dom u Martonošu predstavlja deo kolektivnog sećanja mađarske nacije. Poslanica mađarskog parlamenta Ana Mađar rekla je da otvaranje tog spomen doma predstavlja istorijski događaj. – Više desetina hiljada žrtava, među njima 25 iz Martonoša, gotovo 70 godina čekaju u tišini da njihovu nevinost svi priznaju. Tome smo sve bliži, svakim skupom sećanja – konstatovala je ona. Direktor Istorijskog arhiva iz Sente Ištvan Fodor zatražio je da otvoreni spomen dom – bude dom pomirenja.
