...“U vezi sa haškom presudom nedvosmisleno je: reč je o političkoj odluci. Umesto objektivnog sudstva Zapad se odlučio za pisanje istorije i sud učinio sredstvom za to. Na osnovu tamo donetih presuda ocrtava se da je Srbija bila agresor i nije sporedno da su raščistili i sopstvenu odgovornost, oprali ruke. Istoriju koju su sada napisali, međutim, strane kojih se ona tiče ne prihvataju jedinstveno, srpski, hrvatski, bošnjački i albanski udžbenici objašnjavaće ovaj period na različit način. Tako su velike sile, zapravo, ostavile otvorenim sve takve probleme koji su vodili izbijanju južnoslovenskog ratovanja.
Suprotnosti, pitanje četnika-ustaša, Jasenovac, Srebrenica, Vukovar, Oluja i svi takvi ostali događaji i poprišta koji vazduh južnoslovenskog područja truju već sedamdeset godina ostali su nerazjašnjeni, rane ni nadalje ne mogu da zacele. Njih za nekoliko godina ili decenija opet mogu da otvore političari sa takvim ambicijama. Zaslepljene samozvane narodne vođe usmerenja sličnog Tuđmanu, Izetbegoviću i Miloševiću koji za vlast koriste sva sredstva bilo kada mogu ponovo da nahuškaju ljude jedne protiv drugih. Oni čiji su članovi porodice bili žrtva druge strane biće sa ratnom retorikom lako zapaljivi, kako bi „sveli račune iz prošlosti“.
Tragom haške presude može se konstatovati da danas, 2012. godine, južnoslovenskom ratu još uvek nije kraj. Zgrarište doduše miruje, ali čeka onog ko će vatru ponovo rasplamsati“ – piše, pored ostalog, u komentaru „Mađar so“-a.
