Vojislav Stanovčić, predsednik srpskog dela Mešovite srpsko-mađarske akademske komisije koja se bavi istraživanjem zločina počinjenih između 1941. i 1948. godine rekao je da ta komisija ne priznaje princip kolektivne krivice, koja tereti sve članove jedne zajednice, žene, čak i decu. Prema njegovim rečima, mnogo je teže utvrditi ko je počinio zločine nego ko su bile žrtve. – Priznajemo isključivo individualnu odgovornost, to šta je određena osoba tačno uradila. Bilo je onih koji su počinili zločin i bilo je onih koji su bili nemi svedoci događaja. Bilo je veoma malo onih koji su pokušali da spreče zločine, jer bi platili životom – rekao je akademik Stanovčić za „Mađar so“. On je, međutim, dodao da je zadatak komisije da nakon bezmalo 70 godina istraži ne ko su bili zločinci, nego da istraži ko su bile žrtve i da ih pobroji.
– Podaci o žrtvama će biti svrstani u tabelu, prema dvadeset i nešto kriterijuma, jer je važno ime svake žrtve, datum rođenja, rodno mesto, okolnosti njegove smrti, odnosno gde, kada i pod kojim uslovima je umrla. Navođenje što većeg broja podataka je važno zbog toga što je među pogubljenima više onih sa istim prezimenima i ličnim imenima. Sva ona će biti obuhvaćena centralnom bazom podataka – rekao je Stanovčić, navodeći da je želja da tačnost, objektivnost, kao i nepartijnost odlikuje sve ono što na osnovu rada komisije bude objavljeno.
Upitan u kojoj je meri su dokumenti nekadašnje OZNE, odnosno liste pogubljenih dostupni, Stanovčić je rekao da je postojalo naređenje o tome da se vode liste pogubljenih. – Dakle, ime svake žrtve OZNE ili KNOJ-a je negde navedeno. Mnoge se evidentiraju kao nestale jer određena akta nedostaju, ne zna se kada su i gde nestala, da li je eventualno te zapise neko prisvojio. Dakle, nažalost, lista žrtava ne može da bude potpuna i neće se za svaku ispostaviti kada i gde je izgubila život – rekao je Stanovčić.
